Verkić, blogeri i BlogOpen 2010-te u Novom Sadu!

Deset dana nakon mog prvog BlogOpena. Utisci još uvek sveži! Blogeri na okupu, twitteraši sa kojima svakog dana komuniciram…..osećaj koji se zaista ne može opisati.

#pratipetak #followfriday BlogOpen, blogeri #b92blog, Eniac i BizBuzz :)

Zadnji tekstovi #pratipetak su dobili posebnu „kratku haljinicu“. Razlozi su veoma jednostavni i za moje verne čitaoce jasni.  Potraga za pravim putem u jednom momentu, u drugom očekivanje BlogOpena i nada za neke nove smernice, putokaze…….

Ova je  nedelja pak za mene bila toliko isplanirana, (naravno od drugih 🙂 )  i to  verovali ili ne svaki minut, da sam prvi put za ovih deset meseci morala, na žalost, samu sebe uskratiti zadovoljstva praćenja i čitanja velikog broja blogova.

Medjutim, ipak, ne mogu a da ne napišem ovaj blog post!!!! Nije problem što ću spavati svega par sati, nije problem što 20 sati gledam u ekran kompjutera, što me , iskrena da budem,  oči već itekako peku, moji  blogeri   su svojim radom to zaslužili!!!

Vaša Verkić i BlogOpen „Blog je moja sadašnjost i moja budućnost!“

Ovoj vašoj Verkić mnogo toga se izdešavalo u poslednje vreme. Mnogo toga će se tek desiti. O mnogo čemu ću uskoro pisati.

Ljudi koji nas okružuju, ljudi koje poznajemo bilo da su iz off  ili on line sveta nam svakodnevno priredjuju razna iznenadjena. Na svu sreću većinom lepa, medjutim,  postoje i ona………ona o kojima ne želim sada, biće vremena i za njih. Sada je vreme, da vaša Verkić punim plućima uživa u  izuzetnom  dogadjaju koji je pred njom.

Ima li tu čega lošeg? Zašto onda…….?

Verkić, ovakva kakva je, upoznali ste je do sada već dosta dobro, ne može a da, ovog puta veoma buntovno,  s’ razlogom ne iznese svoj stav. Počeh li ja  o sebi govoriti u trećem licu? 🙂

Šalu na stranu, primetih i to ne sada, nego već jedno duže vreme, da pojedini ljudi na netu iskazuju…….pa…..da ne bih sada  upotrebljavala i neke ružne reči ……………..turiću ove tačkice one su baš super,  za izbegavanje,   dušu dale………..shvatićete vi već o čemu pričam čitajući.

Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema…….. blogu!!!

U zadnje vreme, ko o čemu, Vera o blogu i blogerima. Pa kad sam već u tom „fazonu“  hajde još malo da nastavim. Često su me mnogi pitali: – a šta imaš ti od tog svog bloga i tog svog piskaranja?

Koliko se ovo može objasniti nekom ko nije u tim vodama ne znam, moje je da pokušam, samo da Vam pre toga kažem: – Imam, mnogo imam!

Nagrada!!!

Molim za kratku pažnju: Tekst po mogućnosti pročitati do kraja!!! 🙂

Dobih sinoć mejl i ostatod zatečena, prijatno samo da znate! U njemu piše „Potrebno je samo da odeš na amarilisonline.com i nastaviš Akciju.

Naravno, čim sam pročitala reč Akcija ja istog momenta krenuh, otvorih link i videh prvo

NAGRADA

Brzinski eksperiment #pratipetak

Reših da pokušam napraviti jedan eksperiment. Kakav i na koji način? Odmah da kažem da će malo poduže trajati jer zaista mnogo toga imam za reći ( a ko nema? 🙂 ).

Zašto eksperiment? Mnogi će nakon čitanja reći: – pa ovo je jedan običan post,  nije…..ali, idemo polako. Čitajući shvatićete.

Primetila sam da mnogi blogeri svoje tekstove prvo pišu u wordu pa naknadno….. ne znam da li ja grešim, medjutim moram reći da nikad ni jedan blog post nisam tako pisala. Ja odmah, ovako nestrpljiva i brzopleta (priznajem) kakva sam uvek u životu bila,  odem u ono svima nama dobro poznato Članci i klik na novi. Belo papirče koje se otvori me jednostavno mami da napišem nešto. Počnem pisati….. rečenica dve…..sporo……i kad krene…..nema tu više zadržavanja, premišljanja, briskanja, vraćanja.

E, pa sad, majko moja ako se obrukam ???

Svi koji me prate na twitteru, mogli su pročitati da sam čvrsto odlučila naučiti engleski.  Da se zna! Ove prve korake, ne mogu a da Vam ne prepričam, jer do zanimljive spoznaje dodjoh.

Beše to ovako!

Jes’ sad razumela….e to, to su ti blogovi, blogeri…jednom udješ i nema više izlaska samo da znaš!

Pričala sam  Vam  kako sam objasnila svojim prijateljima šta je to twitter.  Rekoh Vam tada da sam uspela pronaći caku kako nekome ko nije u ovim našim vodama objasniti pojedine pojmove s kojima se sve više i više hteli oni  ili ne susreću.

Pa tako,  draga moja prijateljice,  ajd’  sad da ti ova Verkić lepo,  natenane (vrag zna kako se ova reč piše),  onako po naški objasni šta je to blogosfera, blog i šta su blogeri.

Pružimo ruke, kao bloger blogeru……..pokrenimo planine, mi to možemo!!!

Napisah malo pre  jedan članak, te ga odmah i izbrisah. Na svu sreću nije bio potreban i zaista se mnogo veselim zbog toga. Medjutim u njemu beše i jedna rečenica koju nisam mogla tek tako izbrisati:

„Svi već dobro znaju da ja brate mili sve Vas,  moje drage blogere, veoma cenim,  poštujem….. ma i mnoge volim samo da znate. E sad, mnogo puta smo do sada pisali o našem, mnogo lepo zvuči kad kažem našem 🙂 , uticaju. Koliko i na koji način blogeri mogu uticati na ovo ili ono. Polako smo se počeli slagati da možemo dosta toga,  samo ako smo složni. Da, ako smo složni!!!  Tačka!“