U životu je tako malo potrebno….

Da li ste do sada imali priliku da vam se u nizu jedna za drugom dešavaju samo lepe stvari?

Ako jeste shvatićete kako se osećam. Okruženi ljubavlju i poštovanjem, poverenjem koje vam se ukazuje, želite postati još  bolji, još uspešniji. Oko vas počinje  se širiti  energija koja svojim pozitivnim zračenjem utiče na sve u vašoj blizini čak i na ono malo komšijsko kuče koje vam se vrzma oko nogu veselo mašući repom.

Ima li tu čega lošeg? Zašto onda…….?

Verkić, ovakva kakva je, upoznali ste je do sada već dosta dobro, ne može a da, ovog puta veoma buntovno,  s’ razlogom ne iznese svoj stav. Počeh li ja  o sebi govoriti u trećem licu? 🙂

Šalu na stranu, primetih i to ne sada, nego već jedno duže vreme, da pojedini ljudi na netu iskazuju…….pa…..da ne bih sada  upotrebljavala i neke ružne reči ……………..turiću ove tačkice one su baš super,  za izbegavanje,   dušu dale………..shvatićete vi već o čemu pričam čitajući.

#pratipetak #followfriday u znaku BlogOpena

Samo po sebi se podrazumeva i sigurna sam da se i vi u potpunosti  slažete da ovaj #pratipetak mora započeti objavljivanjem radova koji ulaze u Blogopediju –  štampano  izdanje BlogOpena. Ne bih ponovo ovde nabrajala sve autore pojedinačno, dovoljno je da stavim link ka BlogOpen blogu gde možete sve pročitati.  Čestitam svim autorima!

Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema…….. blogu!!!

U zadnje vreme, ko o čemu, Vera o blogu i blogerima. Pa kad sam već u tom „fazonu“  hajde još malo da nastavim. Često su me mnogi pitali: – a šta imaš ti od tog svog bloga i tog svog piskaranja?

Koliko se ovo može objasniti nekom ko nije u tim vodama ne znam, moje je da pokušam, samo da Vam pre toga kažem: – Imam, mnogo imam!

Zakonitosti crtanja mapa uma

Zakoni, stari, novi, precizni, jasni. Zakoni koji nas obavezuju, koji nam ukazuju,  zakoni sa malim i velikim „rupama“ i „rupicama“.

Postoje Zakoni koji se moraju poštovati i zakoni koji to baš i nisu, ali se ipak preporučuje da  ih se pokušate pridržavati mada  ne striktno jer treba razvijati i svoj lični jedinstven stil.

Sad se već sigurno pitate o čemu ja ovde „govorim“? 🙂

Jednostavno o zakonima koji to jesi i nisu,  o zakonima malo drugačijim od onih što ih možete čitati u Službenom glasniku,  o zakonima odnosno zakonitostima crtanja mapa uma.

Nagrada!!!

Molim za kratku pažnju: Tekst po mogućnosti pročitati do kraja!!! 🙂

Dobih sinoć mejl i ostatod zatečena, prijatno samo da znate! U njemu piše „Potrebno je samo da odeš na amarilisonline.com i nastaviš Akciju.

Naravno, čim sam pročitala reč Akcija ja istog momenta krenuh, otvorih link i videh prvo

NAGRADA

#pratipetak #followfriday Od blogera blogerima

Ne želim ovde iznositi kritiku jer nisam kritičar, pogotovo ne blog kritičar, jer za takvu kategoriju još nisam čula (bar ja) 🙂 , ali ću zato pokušati izneti svoj lični stav i mišljenje o navedenim blogovima i njihovim blog postovima i nadam se time vas navesti da zaista i pročitate njihove članke a pri tome (nisam odolela ) neću pisati ni latentno, ni lascivno a ni ambiciozno (možda samo zato što ne umem inače ko zna 🙂 ). Jeste da se ovo odnosi na profesionalne kritičare i to veoma odredjene, ali eto naletih na interesantan članak napisan još 2007. godine.

Brzinski eksperiment #pratipetak

Reših da pokušam napraviti jedan eksperiment. Kakav i na koji način? Odmah da kažem da će malo poduže trajati jer zaista mnogo toga imam za reći ( a ko nema? 🙂 ).

Zašto eksperiment? Mnogi će nakon čitanja reći: – pa ovo je jedan običan post,  nije…..ali, idemo polako. Čitajući shvatićete.

Primetila sam da mnogi blogeri svoje tekstove prvo pišu u wordu pa naknadno….. ne znam da li ja grešim, medjutim moram reći da nikad ni jedan blog post nisam tako pisala. Ja odmah, ovako nestrpljiva i brzopleta (priznajem) kakva sam uvek u životu bila,  odem u ono svima nama dobro poznato Članci i klik na novi. Belo papirče koje se otvori me jednostavno mami da napišem nešto. Počnem pisati….. rečenica dve…..sporo……i kad krene…..nema tu više zadržavanja, premišljanja, briskanja, vraćanja.

#pratipetak #followfriday Da, mi zaista volimo pričati o blogovima!!!

Nakon emisije Oko na RTS-u – Blog ti pomg’o koju možete pogledati OVDE,  šta drugo reći nego:  – Mi zaista volimo pričati o blogovima. Jedan od razloga zbog kojih se pojavljuju ovi moji postovi #pratipetak je baš ta ljubav prema blogovima što ćete nadam se shvatiti i iz današnjeg posta. Da nije te ljubavi, da nije te želje da se o blogovima što više piše, čita i govori  i  da se na taj način što više sazna o njima zar bih ovoliko vremena provodila, zar bih…….ma tu zaista ne treba ništa više reći. Svima je jasno, nadam se!

Hello, my dear and faithful readers of this blog!

„Piši pesmice, sastavljaj rečenice, to je sjajno, nema veze da li si pogrešila, samo napred i piši, šalji utiske, traži pomoć, tu sam 🙂 “ , ovo su reči moje online Profesorice!

Eto, ja napisah naslov, sad da li je pravilno napisan……… pa videćemo 🙂 . Za svaki slučaj još jednom:

Zdravo, moji dragi i verni čitaoci ovog bloga!

Rekoh ja da neću više pisati o svom učenju engleskog, ali kako sebe naterati da ne pišem kad sam u tome, joj vrag zna i koliko. Kao što znate poskidala sam mnogo toga, od svoje profesorice dobih početno uputstvo i linkove kako za učenje tako i za vežbe, prijateljica mi donese neke kasete, ma skupilo se toliko,  da sad,  ne samo da na desktopu imam folder „engleski“,  nego i po celoj kući razne sveske, svešćice, kasete koje uzgred ne mogu ni slušati – nemam kasetofon, al’ su tu 🙂 . Kako onda  da ne pišem o tome, pitam ja Vas? Moram pa to ti je 🙂 !