Zakonitosti crtanja mapa uma

Zakoni, stari, novi, precizni, jasni. Zakoni koji nas obavezuju, koji nam ukazuju,  zakoni sa malim i velikim „rupama“ i „rupicama“.

Postoje Zakoni koji se moraju poštovati i zakoni koji to baš i nisu, ali se ipak preporučuje da  ih se pokušate pridržavati mada  ne striktno jer treba razvijati i svoj lični jedinstven stil.

Sad se već sigurno pitate o čemu ja ovde „govorim“? 🙂

Jednostavno o zakonima koji to jesi i nisu,  o zakonima malo drugačijim od onih što ih možete čitati u Službenom glasniku,  o zakonima odnosno zakonitostima crtanja mapa uma.

Prva, druga, treća……ručna ti ne treba…..

Možda (hej čuj…..možda…ma sigurno) će se neki muškarac nasmejati, možda će nekoj ženi dobro doći ponešto u moru mojih dogodovština kao vozača, ali ako ništa drugo neka ovo bude samo  još jedna pričica, onako pomalo neobična,  kakvih je mnogo i koje  zaista na jedan poseban način obeležavaju ovaj moj dosadašnji život.

Ne zatvarajte oči! Nemojte, jer može biti kasno!!!

Duboko sam ubedjena da će ova moja priča nekome pomoći. Ako uspem da se  bar jedno, dvoje, zamisli, zapita, ako pored toga pokuša još i da učini  pravu stvar, te ako u tome i uspe  ja ću biti presrećna. Biću zadovoljna, jer verujte mi, nije lako o ovome ni pisati.

Mnemosina i okupani muž

Da ne bih počela pisati i pisati i pisati….. a u ovom momentu bih žarko volela mnogo toga reći pa kom opanci, kom obojci, hajde da malo skrenem temu sa ove moje „drndave“ svakidašnjice te da Vam ispričam ( za one koji nisu čuli) ko je bila Mnemosina, a povod za priču su mi dali komentari sa prošlog blog posta.

Sedi gde bre hoćeš, mesta ima za sve!!!

Mnogo puta sam do sada imala prilike čitati razne tekstove na temu:  blog, blogeri…..kako i šta pisati.  Ovim tekstom želim još jednom   skrenuti pažnju na našeg   izuzetog blogera i na njegov blog post Šta možemo naučiti od novih blogera? gde sam tekst i način pisanja toliko odiše pozitivizmom koji  mami, privlači posetice. Gde iz svakog retka i reči se može uočiti  dobra komunikacija i poštovanje prema posetiocu bloga.

Da – ne???

Nakon dešavanja od pre par dana na mom blogu,  s’ pravom sam se zapitala neke stvari. U životu nikad nisam znala biti bezobrazna, drčna  i uočna. Jednostavno ne mogu i to ti je.  Iz tog razloga, kreirajući ovaj blog nisam ni pomislila da bi neko drugi to mogao biti. Čak šta više ni napamet mi nije padalo. Medjutim, sećate se onog crtanog : „nepravda, nepravda pa to ti je“ (Kalimera)?

NLP obuke, njihov uticaj na mene i moj život

Tema zadnjeg  mog blog posta  nije slučajno izabrana. Jesam ja provela 8 punih godina na selu, jesam se bavila svim opisanim, ali  što me je to održalo?  NLP je umeće postizanja savršenstva u području poslovanja, komunikacije,  obrazovanju. Za mene su NLP ideje zaista moćne jer sam ih isprobala na sebi.

Mape uma u svakodnevnoj primeni

Nekad se živelo mnogo jednostavnije. Ustajali bi, odlazili na posao ne razmišljajući mnogo o njemu, sve nas je čekalo na gotovo, samo smo trebali odraditi par sati, vratiti se kući i rasporediti ostatak našeg slobodnog vremena.

„Kašičica“ nije dovoljna!

Danas sam na dobar način pokazala   koliko može značiti dobra i kvalitetna obuka, kao i obrnuto, da nažalost  sav trud, želja i volja ne mogu biti dovoljni kad neko ima mogućnost da se  snalazi samo kako sam zna i ume.

Ponosim se što sam „mala ženica“!

Na ovom mom blogu od samog početka se obraćam pretežno  „malim ženicama“. Sada se pitam ZAŠTO? Zašto sam i ja automatski prihvatila taj IZRAZ  u zadnje vreme nametnut iz ko zna kojih razloga kad do pre desetak godina ga nikad nisam izgovorila ni koristila.