Biti emotivac ili postati beskrupulozan ?!?

Iz mog dosadašnjeg kratkotrajnog blogerskog iskustva znam da nije dobro pisati novi tekst pod velikim emotivnim nabojem u bilo kojem smislu. Bez obzira da li radi o  ponosu, radosti ili pak ljutnji. Može se desiti da se napiše nešto što kasnije….. Ali, pa Bože takva sam kakva sam, iskrena do kraja, što je velika mana moram priznati, sve sam više uverena u to, znam da bih trebala stati na loptu, pa onda, ali…….

Novo u našem gradu! – gost autor teksta – Sladjana

Veoma je bitno okupiti prave, pozitivne  ljude oko sebe. Naša Sladja (Sladjana) je već do sada dokazala svojim radom da je izuzetna osoba koja svaki poveren zadatak shvata veoma ozbiljno. Ona svojim radom u rešavanju istih unosi sebe, svoje srce pre svega….. šireći medju nama u ovo vreme tako potreban entuzijazam, prenoseći ga nesebično svima oko sebe.  Jedna izuzetna ženica o kojoj će se još mnogo čuti.

Velika mi je  čast predstaviti Vam jednog od  članova našeg Udruženja gradjanja „Pružimo ruke“. Upoznaćete je čitajući tekst koji je napisala.

Njen tekst ovde stavljam bez i jedne izmene. On će se nalaziti kasnije na našem zvaničnom sajtu, koji polako poprima svoj oblik.

Ovako to mi radimo!

Sećate se priče Mape uma u svakodnevnoj primeni? Ponoviću je ovde, ali samo mapu kako bi jednostavno – slikovito pokazala sve do sada uradjeno, a sve ono što je vezano za rad Udruženje gradjana.

Medjutim, sve grane koje se vide i koje su označene kao uradjene, nikad se ne mogu gledati kao i skroz završeni zadaci te ih staviti ad akta.  Nikad rad na njima neće biti gotov iz jednog potpuno jednostavnog razloga.

Najbolnija tema današnjice na moj način

Šta, kuda, kako, na koji način? Pitanja koja nas često muče, ne daju nam spavati, ali na koja se uvek nadju odgovori, svesno, nesvesno,  pre ili kasnije.

Ranije sam  pišući svoje tekstove,  pisala  dosta uopšteno o nekom svom iskustvu, mišljenju, ostavljajući svakome da sam iz njih uzvuče ono što mu je bitno i važno, da odbaci nebitno i nevažno. Čitajući, ne shvatamo svi na isti način.  Često sam primetila da nisam  bila dovoljna jasna,  te da su me ljudi  mnogo puta pogrešno razumeli.  Zato sam počela na konkretnim  primerima  govoriti i prenositi ta svoja iskustva,  razmišljanja.

Mape uma u svakodnevnoj primeni

Nekad se živelo mnogo jednostavnije. Ustajali bi, odlazili na posao ne razmišljajući mnogo o njemu, sve nas je čekalo na gotovo, samo smo trebali odraditi par sati, vratiti se kući i rasporediti ostatak našeg slobodnog vremena.

Kockice se sklapaju!

Danas čitajući jedan komentar na tekst  Raditi zato što se mora i/ili ono što se voli sam zaista zaplakala i to ne zbog tuge nego sreće. Komentar je  napisao Dragoslav Infozarada ,  samo jednu  rečenicu meni lično, a ona glasi: –  Vera ne daj se sve imaš samo da sklopiš kockice Iako je samo jedna,   za mene je  neprocenjiva.