Archive for фебруар 2010

Jezz Zoca – „razmišljam danima….“

U svom životu sam često znala biti impulsivna. Mnogo puta sam donosila bitne odluke slušajući srce i instinkt. Medjutim, čak i tada sam obično sve što bih uradila uradila iz odredjenog razloga. Čak ni moj suprug ne bi znao zbog čega bih nešto  rekla, ali je vremenom shvatio da uvek imam razlog te bi me samo priupitao : – kad ćeš mi reći zbog čega.

Наставите са читањем

Advertisements

Najbolnija tema današnjice na moj način

Šta, kuda, kako, na koji način? Pitanja koja nas često muče, ne daju nam spavati, ali na koja se uvek nadju odgovori, svesno, nesvesno,  pre ili kasnije.

Ranije sam  pišući svoje tekstove,  pisala  dosta uopšteno o nekom svom iskustvu, mišljenju, ostavljajući svakome da sam iz njih uzvuče ono što mu je bitno i važno, da odbaci nebitno i nevažno. Čitajući, ne shvatamo svi na isti način.  Često sam primetila da nisam  bila dovoljna jasna,  te da su me ljudi  mnogo puta pogrešno razumeli.  Zato sam počela na konkretnim  primerima  govoriti i prenositi ta svoja iskustva,  razmišljanja.

Наставите са читањем

#pratipetak #followfriday

Ovaj #pratipetak iz objektivnih razloga će biti malo kraći i bez mnogo mojih ličnih komentara. Razlog je rad na osnivanju Udruženja o kojem sam u par navrata govorila, te ću iskoristiti i ovaj post radi jedne kratke informacije. Osnivačka skupština Udruženja „Pružimo ruke“  će biti u subotu 06. 03. 2010 godine.

Наставите са читањем

NLP obuke, njihov uticaj na mene i moj život

Tema zadnjeg  mog blog posta  nije slučajno izabrana. Jesam ja provela 8 punih godina na selu, jesam se bavila svim opisanim, ali  što me je to održalo?  NLP je umeće postizanja savršenstva u području poslovanja, komunikacije,  obrazovanju. Za mene su NLP ideje zaista moćne jer sam ih isprobala na sebi. Наставите са читањем

Neurolingvističko programiranje i krave. Ne ide pa to ti je!

Nedavno sam donela jednu odluku,  koja mi baš  i nije najpametnija, ali kako je ovaj moj život toliko bogat raznoraznim iskustvima ne mogu pisati o njemu, ne mogu govoriti o jednom segmentu tog moj života a drugi da prećutim. Ko zna, jednog dana, kad naučim pisati, možda ovaj blog bude osnova i za jednu autobiografsku knjigu ili roman. Možda neko čak i film snimi 🙂  Imam pravo maštati, zar ne? 🙂 . Наставите са читањем

Mape uma u svakodnevnoj primeni

Nekad se živelo mnogo jednostavnije. Ustajali bi, odlazili na posao ne razmišljajući mnogo o njemu, sve nas je čekalo na gotovo, samo smo trebali odraditi par sati, vratiti se kući i rasporediti ostatak našeg slobodnog vremena.

Наставите са читањем

Kako namagarčenog čoveka nazvati???????

Lepo ja odlučila da na ovom mom blogu neće biti više teške, sumorne, tmurne, svakidašnje priče, nema kukanja, jadikovki, traženja ramena za plakanje, priča o prevarama, al’ brate mili ne daju mi pa to ti je.

Komentarisala ja, prizivala i pozivala pa sad Vera ćuti i piši.

Наставите са читањем