Jezz Zoca – „razmišljam danima….“

U svom životu sam često znala biti impulsivna. Mnogo puta sam donosila bitne odluke slušajući srce i instinkt. Medjutim, čak i tada sam obično sve što bih uradila uradila iz odredjenog razloga. Čak ni moj suprug ne bi znao zbog čega bih nešto  rekla, ali je vremenom shvatio da uvek imam razlog te bi me samo priupitao : – kad ćeš mi reći zbog čega.

Najbolnija tema današnjice na moj način

Šta, kuda, kako, na koji način? Pitanja koja nas često muče, ne daju nam spavati, ali na koja se uvek nadju odgovori, svesno, nesvesno,  pre ili kasnije.

Ranije sam  pišući svoje tekstove,  pisala  dosta uopšteno o nekom svom iskustvu, mišljenju, ostavljajući svakome da sam iz njih uzvuče ono što mu je bitno i važno, da odbaci nebitno i nevažno. Čitajući, ne shvatamo svi na isti način.  Često sam primetila da nisam  bila dovoljna jasna,  te da su me ljudi  mnogo puta pogrešno razumeli.  Zato sam počela na konkretnim  primerima  govoriti i prenositi ta svoja iskustva,  razmišljanja.

#pratipetak #followfriday

Ovaj #pratipetak iz objektivnih razloga će biti malo kraći i bez mnogo mojih ličnih komentara. Razlog je rad na osnivanju Udruženja o kojem sam u par navrata govorila, te ću iskoristiti i ovaj post radi jedne kratke informacije. Osnivačka skupština Udruženja „Pružimo ruke“  će biti u subotu 06. 03. 2010 godine.

NLP obuke, njihov uticaj na mene i moj život

Tema zadnjeg  mog blog posta  nije slučajno izabrana. Jesam ja provela 8 punih godina na selu, jesam se bavila svim opisanim, ali  što me je to održalo?  NLP je umeće postizanja savršenstva u području poslovanja, komunikacije,  obrazovanju. Za mene su NLP ideje zaista moćne jer sam ih isprobala na sebi.

Neurolingvističko programiranje i krave. Ne ide pa to ti je!

Nedavno sam donela jednu odluku,  koja mi baš  i nije najpametnija, ali kako je ovaj moj život toliko bogat raznoraznim iskustvima ne mogu pisati o njemu, ne mogu govoriti o jednom segmentu tog moj života a drugi da prećutim. Ko zna, jednog dana, kad naučim pisati, možda ovaj blog bude osnova i za jednu autobiografsku knjigu ili roman. Možda neko čak i film snimi 🙂  Imam pravo maštati, zar ne? 🙂 .

Mape uma u svakodnevnoj primeni

Nekad se živelo mnogo jednostavnije. Ustajali bi, odlazili na posao ne razmišljajući mnogo o njemu, sve nas je čekalo na gotovo, samo smo trebali odraditi par sati, vratiti se kući i rasporediti ostatak našeg slobodnog vremena.

Kako namagarčenog čoveka nazvati???????

Lepo ja odlučila da na ovom mom blogu neće biti više teške, sumorne, tmurne, svakidašnje priče, nema kukanja, jadikovki, traženja ramena za plakanje, priča o prevarama, al’ brate mili ne daju mi pa to ti je.

Komentarisala ja, prizivala i pozivala pa sad Vera ćuti i piši.

Jedini pravi put je samo onaj ispred tebe!

Fascinirana sam činjenicom koliko toga se  u našim životima za par dana može izdešavati, a u suštini opet ništa  se ne promeniti. Zadnjih dana sam (već spomenuto u drugom članku) obišla „pola Sombora“, ušla u mnoge kuće, pričala s’ raznim ljudima, bila na sastancima, na jednoj Izbornoj Skupštini, družila se, govorila o raznim mogućnostima, pretresala razne teme. Danas čitav dan nisam upalila kompjuter s namerom da sve dobro sažvaćem, progutam i……naravno nastavim tamo gde sam stala jer ja uvek idem samo napred.

I ovog petka redovan #pratipetak #followfriday

#pratipetak ovog puta počinjem tekstom koji sam stigla samo na brzinu (vratiću se noćas na njega sigurno ) pročitati a koji će mi sigurna sam mnogo pomoći u buduće kako bih izbegla pravopisne greške koje i ja pravim.  Neke u brzini, neke u žaru pisanja, neke i u ne znanju sigurno. Charolija i njen novi blog post – Pravopis srpskog jezika

Kockice se sklapaju!

Danas čitajući jedan komentar na tekst  Raditi zato što se mora i/ili ono što se voli sam zaista zaplakala i to ne zbog tuge nego sreće. Komentar je  napisao Dragoslav Infozarada ,  samo jednu  rečenicu meni lično, a ona glasi: –  Vera ne daj se sve imaš samo da sklopiš kockice Iako je samo jedna,   za mene je  neprocenjiva.