Posts Tagged ‘osmeh’

U životu je tako malo potrebno….

Da li ste do sada imali priliku da vam se u nizu jedna za drugom dešavaju samo lepe stvari?

Ako jeste shvatićete kako se osećam. Okruženi ljubavlju i poštovanjem, poverenjem koje vam se ukazuje, želite postati još  bolji, još uspešniji. Oko vas počinje  se širiti  energija koja svojim pozitivnim zračenjem utiče na sve u vašoj blizini čak i na ono malo komšijsko kuče koje vam se vrzma oko nogu veselo mašući repom.

Наставите са читањем

Malo… samo još malo…… Mi ćemo im to obezbediti!!!!!

Uvek sam bila iskrena pa ću i ovog puta. Za početak moram priznati, s’  velikom  nostalgijom, da čitajići zadnjih dana svoje prve postove, sam primetila ogromnu razliku. Ma koliko čovek bio energičan, ma koliko pozitivan, ma koliko snage imao, životna dešavanja uveliko utiču na njega i to se u mojih tekstova,  samim rečenicama često može primetiti. Postaju konfuzne, ponekad nejasne. Tuga se nekako počela uvlačiti u njih, nesvesno, neželjeno, tuga koju ja ne želim osetiti, koju teram, ne  priznajem,  a ona se  naoko neprimetno  kao duh uvlači medju ove moje redove.

Наставите са читањем

Tako je malo potrebno……

Nedavno sam napisala članak Mi želimo da dela govore umesto nas gde sam rekla:  „Ubrzo se vidimo sa neke druge akcije“! Nije prošlo mnogo vremena, akcije naših  omladinaca se nastavljaju.

Mi u našem gradu  zaista možemo  reći:  „Naša deca – naš ponos“, mi zaista  možemo  reći „Naši omladinci će jednoga dana postati divni ljudi, očevi,  majke“.

Наставите са читањем

Stisni Verkić petlju, ideš u pogrešnom pravcu!

Shvativši da sam krenula u pogrešnom pravcu, kao i pravi razlog toga,  reših da napišem ovaj blog post bez imalo uvijanja u celofan i oblande kako bi to lepše izgledalo,  zvučalo i  svarilo.  Znači bez skrivanja istine, koju sam otkrila čini mi se ipak na vreme, mada neće biti  nimalo lako izneti  je ovako javno.

Наставите са читањем