Najveći dar je naše poznanstvo!

Prošlo je par dana, utisci se slegli, te je krajnje vreme da sa vama podelim svoju radost upoznavanja sa meni,  sada već slobodno mogu reći,  veoma dragom i milom prijateljicom (bar ja tako osećam), jednim blogerom na kojeg sam sasvim slučajno „naišla“ pre par meseci tragajući za dobrim blogovima. Čitajući ga, skoro istog trena sam pomislila:

– ovo je sigurno jedna divna draga mlada osoba sa velikim srcem!

Ovoga puta toliko iz Stanišića, vidimo se i dogodine!!!

Do sada ispratih sva važnija dešavanja u našem lepom gradu Somboru. Koliko god je on prepun uvek raznih dogadjaja i  okolna sela obiluju istim.  Tako sam na svoje veliko zadovoljstvo imala čast prisustvovati i prvom takmičenju u kuvanju ribljeg paprikaša u jednom od većih sela naše opštine –  u Stanišiću.

Somborski kotlić – doživljaj za pamćenje

Sinoć, tačnije 17. 07. 2010. godine održana  je 14-ta po redu,   sada već tradicionalna manifestacija „Somborski kotlić“ – takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša sa početkom u  20:00 časova, na trgu Svetog Trojstva u Somboru.

Ovo mi deluje kao saopštenje za javnost mada ja nisam zaposlena u turističkoj organizaciji 🙂 .

No šalu na stranu, i ovog puta  veliki broj posetilaca kao i moja malenkost   je uživao kako u kulinarskoj čaroliji i umeću naših majstora kuvara tako i u bogatom muzičkom programu tokom cele noći.

Verujem i hoću da verujem jer očigledno se menja nešto na bolje!

Sećate se deke Dušana čoveka sa 87 godina? Ako može on svaki dan zašto ne bi mi jedan dan u godini. Danas 05. 06. 2010. godine sakupili smo se ispred Mesne zajednice „Crvenka“ i krenuli u akciju „Veliko spremanje Srbije“.

Čekajući da se okupimo  nisam mogla da ne snimim dečicu, koji su skupljali papire tu oko nas u samom centru grada. Par njih,   spontano organizovani, bez odrasnih, roditelja ili učitelja dali su svoj doprinos ovoj akciji. Ta dečica sigurno neće sutra bacati papire od sladoleda ili čokolade na ulici.  Za ovo si zaslužni sigurno prvenstveno roditelji,  te nastavnici i  edukacija u školama o podizanju javne svesti o upravljanju otpadom. Svi zajedno možemo mnogo učiniti, medjutim ono prvo, osnovno uči se u porodici. Našoj deci smo mi primer.

Lepotan…da mi je samo dva dana da……

Beše ovaj blog…. uspesi …padovi …i život uopšte. Dve slike ……..   život………ovaj naš ……..sadašnji……ma sasvim su dovoljne. Ne treba mnogo reči, ne treba pisati, jadikovati, hvaliti se, proklinjati ili kukati, psovati ili vikati, govoriti o razlikama, o imati, nemati……..

Mi želimo da naša dela govore umesto nas

Danas sam izuzetno ponosna. Na svoj grad, na naše omladince,  na sebe.

U domu za napuštenu  decu i decu bez roditeljskog staranja  „Mika Antić“ u Somboru Demokratska omladina Sombor je organizovala akciju sadnje 100 sadnica bagrema.  Nakon akcije čišćenja izletišta „Šikara“ nastavljamo dalje. Ko onda ne bi bio ponosan što ima ovakav grad, ovako divne mlade ljude…… a ja deo mali delić svega toga. 🙂

Čuvajući Sombor doprinosimo očuvanju cele naše planete!!!!

U našoj predivnoj Svečanoj Sali Skupštine Grada Sombora danas je održana završna tribina projekta podizanje javne svesti o upravljanju otpadom.

Kako sam ja iz Sombora i zaista volim svoj grad,  pre samog izveštaja ovog Vašeg neukog izveštača,  bih Vam  pokazala sliku koja se nalazi  u pomenutoj sali,  mada  su mnogi imali sigurno priliku videti je, ako pak ne,  verovatno  su čili za nju.

Slika preuzeta sa www.visitsombor.org/images/foto/464.jpg

Slika Ferenca Ajzenhuta „Bitka kod Sente“ koja je odigrana 11. septembra 1697. godine u Bačkoj, kod Sente.  Nalazi se u svečanoj  sali  Županije od  1898. godine. Njena dimenzija 7 x 4 metara pretpostavljate da je bila veliki problem pri samom postavljanju, tako da nije postojala ni jedna druga mogućnost unosa nego se morao srušiti čitav jedan  zid kako bi je uneli. Ovo je samo jedam mali, interesantan podatak.

Mnogo bi se moglo još pisati,  kako o samoj slici, tako i  ramu, pa nadalje o  sali,  ali to ćemo nekom drugom prilikom.

Za naš grad bez otpada!!!!!!

Svi mi imamo pravo na zdravu životnu sredinu, čak  to i Ustav Repoblike Srbije predvidja. I osim tog prava šta drugo imamo?  Sve zagadjeniju vodu, zemljište , sve više smeća na sve strane. Možemo li mi tu kao pojedinci nešto učiniti?