Let’s talk about…..

Ponosna sam i posramljena u isto vreme. Sretna i tužna i veoma kivna sama na sebe. Da li bih  pri svemu ovom nabrojanom glavu digla u nebesa ili bih nos zabila u pesak? Da li treba konačno da me je stid i sram što živim u vremenu u kojem i mali dečko koji briše šoferšajbne na ulici zna engleski,  a ja,  pored svega,  nisam pronašla način da savladam nešto što je zaista potrebno pa čak  i osnovno  u mom zanimanju?

Htedoh na brzinu napisati sve o čemu u ovom momentu mislim ali ipak idemo redom.

Verujete li u slučajnost?  Ja lično, baš i ne. A Vi?

Biti emotivac ili postati beskrupulozan ?!?

Iz mog dosadašnjeg kratkotrajnog blogerskog iskustva znam da nije dobro pisati novi tekst pod velikim emotivnim nabojem u bilo kojem smislu. Bez obzira da li radi o  ponosu, radosti ili pak ljutnji. Može se desiti da se napiše nešto što kasnije….. Ali, pa Bože takva sam kakva sam, iskrena do kraja, što je velika mana moram priznati, sve sam više uverena u to, znam da bih trebala stati na loptu, pa onda, ali…….

E, pa sretno!

Sećate se moje male (zovem je mala jer je rastom niska) ženice, članice Udruženja Sladje? Danas mi je poslala jedan tekst za naš zvanični sajt koji je još u izradi ali koji me je privukao na poseban način.

Sećate se sigurmo i skorašnjeg blog posta NovinarskaPatka u kojem je na pravi način opisao koliko je pored diplome, znanja i veštine za odredjeni posao veoma bitan čak često  i presudan stav, samouverenost, otvorenost, koliko je bitno ne folirati se prilikom razgovora za posao? –  Da li će se poslodavac odlučiti baš za Vas.