Pametan se uči na tudjim greškama, a budala na svojim!!!

Prošlo je evo devet dana od kako sam se preselila, no naša borba se i dalje nastavlja. Našli smo stan, istina, konforan, prelep, sve funkcioniše, o grejanju ne moram razmišljati, sem što se mora platiti  i već sam dobila avgustovski račun 🙂 i sad, reklo bi se super. Jeste, moram priznati. Uspeli smo sačuvati našu porodicu  na okupu narednih mesec dana. Samo, opet to ali, ne nadjem li posao u narednih mesec dana nećemo moći dalje plaćati ovaj stan. No izborićemo se, SIGURNA SAM, rešenje koje se TRAŽI uvek se i NADJE.

Želja mi je…..mnogo želja imam i odustati neću ni od jedne!

Mislim da ste svi Vi,  moji verni čitaoci,  do sada već imali prilike prateći me,  da bez obzira na sve što ste mogli pročitati o  životu ove Vaše Džepne venere, bez obzira što se ponekad i  požalim, mnogo više govorim  i o svim onim lepim stvarima što nas okružuju. Verujem da ste do sada stekli utisak da nisam samo neko ko je puki posmatrač nego da svojim konkretnim potezima u životu pokušavam,  i dok mrdam 🙂 pokušavaću  biti i aktivan igrač.  Predrag Miličević je   u svom  blog postu Navijači znaju zašto tako lepo, jednostavno i jasno napisao  o ovome što Vam želim reći  i ja. Reči koje je upotrebio u tekstu poput: navijači, igrači, izbor (doći ću i do nje), učestvovanje, borba, ceo tekst je odlična metafora  koja tako plastično oslikava moj život.

A ja bih tako želela!!!!!

Prijatelji oko mene. Vodimo živ, na momente veoma bučan  razgovor.

U vazduhu se ipak oseća napetost. Obruč, nevidljivi, moćan sve jače me stiska, obavija. Ne da mi da dišem.  Opirem se……. Čujem svoj glasan smeh, čujem svoje reči, verglam kao  navijena…… prijatelji me gledaju…. pitaju se……

I Bog se ljuti!

Uspesi padovi i život uopšte ……baš adekvatno. Juče vesela, raspoložena,  oterala sve brige ovog sveta daleko od sebe,  danas novi problemi, nova borba, nove brige.  Do pre pola sata htela sam napisati novi blog post o tome, ali odustala……. nasmejana. Zašto pisati kad evo i Bog se ljuti na sve što nam se dešava!

Kao dokaz slike leda koji je u Somboru padao dobrih petnaestak minuta.

Ranjena košuta E. M.

Samo teški zadaci  su za mene bili ujedno i pravi. Njihovo rešenje je izazov koji sam  s velikom željom za dokazivanjem ( samoj sebi prvenstveno)  redovno ispunjavala. Ovog puta bojim se da sam sebe precenila.

Slušati ispovesti „malih super heroja“, „div ženica“, ostati sabran i pribran pred njihovim tragičnim životima, nakon čega treba sve uobličiti u jasnu priču, uraditi to dostojno  svakog njihovog poteza  zaista je nešto……. Svojski ću se boriti, truditi,  a koliko ću u tome uspeti…..

Moja borba

Približile se neke 50-te godine života. Nekome su teške, neko ih ne oseti , a mene moram priznati uhvatio strah. Strah od nepoznatog. Strah od novog.  Strah od sutrašnjice.

Neradim već nekih desetak godina, izašla iz kolotečine života, godine,  koje uzgred budi rečeno, ne želim još prihvatiti su tu i koga ne bi uhvatila panika onda. Uhvatim sebe da često mislim nekad…. joj nekad sam …. bila sam…išla sam… družila sam se….ludovala… bila medju prvima  u svemu, Sada, klasična priča. Žena u godinama, ni sama ne zna šta će sa sobom.

Ali stani malo…. stani Vera, pa nisi to ti!!!