Kojim putem dalje?

Ništa ja više ne znam…… Kako nastaviti pisati na ovom mom blogu?  Da budem (ne) ozbiljna, tužna, vesela, da pišem istinu kao i do sada, da je malo zakamufliram, da pišem o poslu,  životu, o deci, školi i školstvu, da pišem o  suprugu,  svojim sumnjama,  željama, o onom vuklanu koji u  meni  preti da ……..?

Znam, znam, reći ćete: – tvoj blog piši šta želiš, piši kako hoćeš,  šta ti ko može. Uh počeću i u stihovima da pišem, kako sam  krenula.

Jezz Zoca – „razmišljam danima….“

U svom životu sam često znala biti impulsivna. Mnogo puta sam donosila bitne odluke slušajući srce i instinkt. Medjutim, čak i tada sam obično sve što bih uradila uradila iz odredjenog razloga. Čak ni moj suprug ne bi znao zbog čega bih nešto  rekla, ali je vremenom shvatio da uvek imam razlog te bi me samo priupitao : – kad ćeš mi reći zbog čega.

NLP obuke, njihov uticaj na mene i moj život

Tema zadnjeg  mog blog posta  nije slučajno izabrana. Jesam ja provela 8 punih godina na selu, jesam se bavila svim opisanim, ali  što me je to održalo?  NLP je umeće postizanja savršenstva u području poslovanja, komunikacije,  obrazovanju. Za mene su NLP ideje zaista moćne jer sam ih isprobala na sebi.

Neurolingvističko programiranje i krave. Ne ide pa to ti je!

Nedavno sam donela jednu odluku,  koja mi baš  i nije najpametnija, ali kako je ovaj moj život toliko bogat raznoraznim iskustvima ne mogu pisati o njemu, ne mogu govoriti o jednom segmentu tog moj života a drugi da prećutim. Ko zna, jednog dana, kad naučim pisati, možda ovaj blog bude osnova i za jednu autobiografsku knjigu ili roman. Možda neko čak i film snimi 🙂  Imam pravo maštati, zar ne? 🙂 .