„Optimizam“

Kaže,  meni i drveni advokat ( ili kako se to već piše drvenom advokatu? – oprosti ) DedaBor danas –  „zelim vam da sto pre ozdravite. Optimizam i malo vise sna…zajebite kompove.. aj… :)))“ Zapitah se, kao i inače u životu, jer sam uvek nastojala slušati ljude šta govore (zaista slušati) , a zatim to isto analizirati,  optimizam? Imam li ja optimizna?. Bože, pa naravno!

pratipetak

Petak, dan za #followfriday #pratipetak na twitteru. U glavu mi sinu ideja, dobra ili ne videćemo, ali sigurna sam  da će mnogima pomoći kako bi lakše došli do svih onih saznanja do kojih sam i ja došla, a koji nemajići nalog na twitteru nemaju mogućnost lako i brzo doći do zaista dobrih blogova. Meni su blogovi osnova za učenje, a da li će biti i Vama pa saznajte.

Paukova mreža?

Sastavni deo života svih nas, hteli to ili ne, pa tako i mene je  nažalost i politika.  Bežali mi od toga ili hrlili njoj glavom bez obzira, uzgred budi rečeno često veoma naivno, u jednom momentu naših života dostići će nas na bilo koji način  i uvući  nevine u njenu paukovu mrežu.

Latice ruža

„dzepnavenera“ u punom izražaju

Male stvari mogu izazvati  neverovatne efekte. Budite kreativni i maštoviti.  Vaš muž nikad ne sme znati   kako ćete ga dočekati.  Neka to budu mala, sitna izmenadjenja. Oduševiće se! Vi ćete uvek za njega predstavljati novo i novo otkriće. Prava VENERA.

„Bezimeni“!

Samo kratki staž pisanja na blogu mi dozvoljava da  tragajući za temom  jednostavno sednem i bez nekog velikog plana pustim mašti na volju i  dozvolim prstima da me vode umesto mislima sve dok  u jednom momentu usaglašeni ne krenu odredjenim smerom. Neko  početno „razmišljanje“ je tu, ali svaki put jednostavno jedna rečenica za drugom odvede me u nekom drugom pravcu od onog željenog i tek tada prava tema se nametne  sama izbijajući na površinu.

Ne želim biti majmun!

Vrativši se za trenutak u prošlost,  sa setom na licu, srcu i duši setih se svih onih lepih samo meni  znanih jedinstvenih momenata.  Sedajući tren kasnije za kompjuter trgnuh se shvatajući kako sve te divne  dane iz moje prošlosti  treba ostaviti zakopane, zapečaćene, ljubomorno ih čuvajući  samo za sebe.

Ništa novo

Pre tačno dva meseca na aurorineavanture.com moglo se pročitati :Vreme sutra u srbijici:Mrak,  kao i obično.  To što je bilo tačno 19-tog i nema nekog značaja, ali naslov posta uvek aktuelan i uvek primenjiv kod nas  u svako vreme  i svakoj situaciji rekla bih.  Medjutim, lično sam ubedjena da je internet doneo mnogo toga dobrog, pa i omogućio nama „malim ženicama“ svojim piskaranjem skrenuti pažnju, odnosno dići malo svoj glas protiv i reći  – Neću da bude kao i obično.  Ovo naravno nije ni u kom kom tekstu sa pomenutim blogom  sem u mom cenjenju originalnosti istog i same moje potrebe da se pobunim i dam svoj doprinos, dignem svoj glas protiv mraka u svakom pogledu  i reči kao i obično.

Himalaji – evo me!

Mnogo vremena provodim na internetu i žedno, umesto vode ispijam i upijam svaku reč koju pročitam želeći naučiti na pravi način raditi ono što volim .

U isto vreme to mi stvara i problem, jer biti jedinstven i na drugačiji način pisati o onome što si već čuo i pročitao nije nimalo lako. Često mi na pamet padnu tudje reči , čak čitave rečenice, čitava misao nečija koja me se dojmila koju sam svesno ali i nesvesno usvojila.

„Vera-venero“

Moje zadovoljstvo dobijenim novim nadimkom je čigledno,  kako vidite, rezultiralo pisanjem novog posta.

Zaista je neopisivo biti okružen ljudima koji ceneći te ostave duboke tragove u celom tvom biću. I to ne na kratko, nego za ceo život. Bez  obzira gde bio, šta radio oni će uvek biti deo tebe i deo tvog razmišljanja, tvoje priče, tvog rada.

„Ne započinji što nećeš završiti“

Znamo da život piše romane. Ništa novo, umno ni veliko nisam rekla.  Medjutim,  priča iz života….priča moje….tetke….(???)  može stvarno da se svrsta u one male ljubavne pričice, što sam nekad davno za jednu noć pročitala željno uzdišući za princem na belom konju.