Pružimo ruke, kao bloger blogeru……..pokrenimo planine, mi to možemo!!!

Napisah malo pre  jedan članak, te ga odmah i izbrisah. Na svu sreću nije bio potreban i zaista se mnogo veselim zbog toga. Medjutim u njemu beše i jedna rečenica koju nisam mogla tek tako izbrisati:

„Svi već dobro znaju da ja brate mili sve Vas,  moje drage blogere, veoma cenim,  poštujem….. ma i mnoge volim samo da znate. E sad, mnogo puta smo do sada pisali o našem, mnogo lepo zvuči kad kažem našem🙂 , uticaju. Koliko i na koji način blogeri mogu uticati na ovo ili ono. Polako smo se počeli slagati da možemo dosta toga,  samo ako smo složni. Da, ako smo složni!!!  Tačka!“

Slažemo se još u nečemu. Mi blogeri (da možete samo videti sad moj izraz lica dok sam kucala ovo MI i to MI bih „turala“ svuda) smo zaista posebna „sorta ljudi“. Jesmo vala, što jest jest! Držimo se  (bar u mnogim slučajevima) zajedno i tako i treba. Ne grupice, ne pojedinci, ne! Svaku akciju,  koju bi pokrenuo  bilo ko to od nas,  ubedjena sam da bi svi MI drage volje podržali.

Ujedinjuje se, brate mili, ko god stigne. Što  ne bi onda i blogeri? Zašto ova naša zajednica ne bi bila jedinstena? Svako od nas ima svoje mišljenje, znanje, veštine, svako je kreativan na poseban način, ima svoj stil, način pisanja koji nekom odgovara više nekom manje,  ali to je i ono veliko bogatstvo koje pružamo i širimo medju nama.

Podelimo jedni sa drugima to onako kako samo mi znamo! Pričajmo o pozitivim stvarima, ružna kritikujmo, ali na pravi i korektan naćin. Ukažimo i pokažimo da nismo ljudi koji samo znaju kuckati, pokažimo da smo pre svega jedinstveni, pokažimo da možemo biti zaista uticajni i stavimo svima na znanje da i brda možemo pomeriti. Ja sam u to ubedjena! Iskreno, duboko!

Raširimo blogerska krila, jel rodjeni smo za let!

Naša „pera“  pišući iskreno kako samo mi to znamo, umeju poneti, raznežiti, preneti u svet mašte, spustiti u realnost, umeju pronaći, iznaći mogućnosti, umeju nasmejati, naterati, navesti………. umeju sve što poželimo!

Pružimo ruke, bloger blogeru (kao bratu brat), budimo podrška jedni drugima, pokrenimo akcije, pokažimo da možemo, pokažimo da smo jaki, jer samo ljudi popun nas umeju menjati svet, a on ovakav kakav jeste ……..ma krajnje je vreme da se nešto počne menjati.

Ni jedan tekst, bilo kojeg blogera, se ne može nazvati bezvrednim. U njima je naša duša, u njima su utkane naše misli, osećanja, vreme, znanje i zato to cenimo!

Pozivam Vas da pokažemo koliko možemo, koliko smo jaki. Pomozimo kolegi, prijatelju, pružimo osmeh ako drugo nemamo, pružimo utehu kad je potrebna, ostavimo komentar koji će poput vetra raširiti blogerska jedra i navesti na novu priču, novi članak, podržimo humanitarne akcije, kritikujmo ali pošteno sve ono što ne valja, ukazujmo na propuste neko će nas čuti.

Mnogi su nas počeli čitati, poneki se pomalo i pribojavati. S razlogom! Iskoristimo to na pravi način. Budimo dostojni , pošteni protivnici. Prestanimo govoriti da se ništa ne može promeniti, jer može! Može ako smo složni! Zato pružimo ruke jedni drugima (linkovi su sasvim dovoljni za početak) i počnimo pomerati planine.

Da ne bi ovo samo ostao tekst bez nekog konkretnog predloga dala bih jednu sugestiju ili ideju, kako god hoćete za predstojeći Blog Open koja bi mogla veoma dobro da se iskoristi za radionicu :

Kako bloger  da na adekvatan i najbolji način promoviše sebe i svoje ideje – koje najčešće greške se pri tome čine, šta treba izbegavati, kako voditi korporacijski blog, kako blog malog i srednjeg preduzetnika, kako lični………

Napisah ovaj predlog, te videh da je u gore navedenom tekstu već dato kao ideja :)  Neka ovo bude tada bar podrška jednoj ovakvoj radionici. Ja lično bih uživala slušajući jedno takvo predavanje.

Toliko za sada, biće toga još! Ovo je samo početak!

24 responses to this post.

  1. Ne znam.🙄 Mislim da je većina blogera usredređena isključivo na sebe i na svoj ego i ništa više. Toliko različitih ljudi okupiti oko jedne iste stvari je veoma teško.

    Одговор

    • Posted by verkic on 28. август 2010. at 13:34

      Ako je ta jedna stvar zaista vredna borbe, ja sam ubedjena da bi se svi lako i brzo okupili. Opet, pak, šta je u životu lako bilo?
      Bitno je da nas ima dosta, bitno je da umemo kad hoćemo i bitno je da se složimo. Tada uticaj može biti zaista orgoman i toga smo svi postali svesni.

      Одговор

  2. Mislim da se takav stav zove utopija.😉

    Одговор

    • Posted by verkic on 28. август 2010. at 14:35

      Krenimo od nečeg lakšeg. Krenimo od nečeg gde nas je lako okupiti, primera radi kao humane akcije koje smo do sada podržavali. Tada vidimo svoju snagu, tada shvatamo da se može, posle proširimo i na druge „stvari“, one teže, gde se ljudi iz nekih svojih ličnih razloga mnogo teže prihvataju rada. Budimo uporni, korektni, jedan, dva blogera za početak je dovoljno, tada se vremenom i drugi lakše pridružuju videći tu upornost i doslednost u radu. Nijedan uspeh nije postignut na „horuk“ niti za dan ili dva.
      Možda je i utopija, ali pojedinci nikad ništa nisu mogli uraditi. Udruženi, pak, možemo mnogo.
      Ako čitav dan možemo svi gledati slike Hajdi, možemo, ubedjena sam naše vreme upotrebiti i za nešto mnogo pametnije i vrednije!

      Одговор

  3. Ja bih vrlo rado prisustvovao radionicama i svemu gde mogu nesto nauciti, ali tesko da bih jos mogao ja nekoga da ucim necemu u vezi sa ovom temom🙂 Vrlo lep tekst si napisala, nadam se da ce nas biti sve vise i da cemo nauciti mnogo jedni od drugih…

    Одговор

    • Posted by verkic on 28. август 2010. at 14:40

      Nije fraza, ali ja zaista skoro svaki dan nešto novo naučim. Ponekad sebe toliko izbombardujem novim informacijama da se zapitam a šta će mi od svega toga i ostati uskladišteno u ovoj mojoj glavi🙂
      Volela bih ovde još nešto veoma bitno reći.
      Mnogo više sam naučila od Vas blogera nego iz kojekakvih tutorijala, sajtova, foruma…..a razlog, veoma jednostavan.
      Blogeri pišu iz zadovoljstva, blogeri na osnovu svojih tekstova ne zaradjuju, te nemaju potrebu davati na kašičicu, po dozama.
      Oni daju sve ili ništa! I to je jedna od većih vrednosti koju zaista treba ceniti.

      Одговор

  4. Verkiiić, uze mi onoliko samo iz usta! Sve ovo što ti reče, ja potpisujem. Možda je utopija,ali ja se iskreno nadam da će jednog dana doći momenat kada će prave ideje okupljati prave ljude…I iz sveg srca želim da to krene od danas, jer svaki dan je odlična prilika za prave stvari, bez izgovora 🙂

    Одговор

    • Posted by verkic on 28. август 2010. at 14:49

      Naravno da hoće Perlice i ja vidim, razmišljajući o tim ljudima, vidim nas, NAS BLOGERE.
      Za realizaciju pravih ideja potrebni su predani ljudi, potrebno je ogromno uloženo vreme, potrebno je govoriti istinu……..a kad ovako to napišeš, pa se nakon toga upitaš a koji su to ljudi….zar ti se ne nameće jednostavan odgovor?
      BLOGERI!
      Jedini koji shvataju da je za bilo koji rad potrebno vreme, jedini koji žele uložiti to svoje vreme, jedini koji još uvek govore i iznose samo istinu, jedini koji još nisu potkupljivi…..uh mogla bih do sutra ovako nabrajati.
      Možda ja neke stvari gledam ružičasto, ali zamislimo se svi i zagledajmo u dubinu naše duše. Ipak mnogo istine ima u svemu ovome što pišem!

      Одговор

      • Posted by verkic on 28. август 2010. at 15:00

        I eto, moram dodati još nešto, da me neko drugi ne bi „zaskočio“🙂 Može neko reći da je sve ovo malo preterivanje.
        Razmislimo malo.
        Zar nisu sve reklame ogromno preterivanje, ali one teraju da se njihov proizvod kupi, kažu probaj me, mame lepo upakovani……pa hajde i mi da malo preteramo na početku, možda urodi plodom.🙂

  5. Nešto majstorišem kod mene na blogu, pa htedoh da okačim i ovo,ali mi pade na pamet da bi možda bilo ipak bolje mesto ovde, kod tebe, kao podrška ovome što si napisala…
    Izdvojila sam ono što sam smatrala nadovezujućim na tvoj tekst…:-)
    Počni jednim malim korakom…
    Ne dozvoli da ti drugi stoje na putu…
    Neki će se smejati. Pa šta? Mnogi će slediti…
    Nikada ne odustaj…
    Uspeh..izgleda zavisi najviše od držanja za ono što drugi puste…
    Strah čini ljude malima…
    Igraj igru života…
    Preuzmi rizik…
    Budi pozitivan…
    Ono što misliš…to postaješ…

    Одговор

  6. Verkicu, slazem se sa tvojim tvrdnjama, a mnogo mi je drago kad je neko pozitivac kakav si ti!!!
    Radionice??
    Pa, ne znam, zasto da ne… mada svako pise na svoj nacin tu bas i nema mnogo da se uci …

    Одговор

    • Posted by verkic on 28. август 2010. at 20:21

      Breskice, kako znaš već radionice su prateći deo Blog Opena. Stil pisanja je svakom od nas različit, jedinstven ali o načinu vodjenja blogova, povezivanju na društvene mreže…… imalo bi se tu mnogo što šta naučiti.
      Hvala za lepo mišljenje o meni. Znam ja napisati i oštro🙂 i optužujuće i……. znam često i kukati, ali zaista sam uvek bila i biću veliki optimista i sve u životu gledam sa pozitivne strane, inače….ma ko bi izdržao sve ovo kroz šta sam do sada prošla?🙂

      Одговор

  7. …razmisljam isto kao i Carolija!😦

    Одговор

    • Posted by verkic on 28. август 2010. at 22:03

      Ne izdrža a da ti odmah ne odgovorim🙂 Moram se malo i našaliti. Kod tebe bar ne sme biti😦 već🙂 .
      Ako iko zna kako je teško okupiti ljudi da bi nečemu ili nekome dali podršku, da bi pokrenuli i uspešno okončali neku akciju ja zaista znam. Mnogo puta sam radila razne kampanje pa i one od vrata do vrata što moraš priznati nije nimalo lako ni jednostavno.
      Ali isto tako znam da pozitivna, komunikativna osoba koja se s poštovanjem i uvažavanjem obraća sagovorniku, pri tome govori uvek istinu ma kakva ona bila, te taj svoj govor podupire i radom, mora da uspe. Ako se sve ovo odnosi na offline svet zašto ne bi i na online.

      Mi ne možemo krenuti u neku akciju i za par dana očekivati čuda. Nakon toga prestati i razmišljati o tome svemu. Akcija traži posvećenost, traži velika odricanja i potpuno ulaganje celog sebe. Ne jedan, dva ili nedelju dana, nego mnogo mnogo više. Takvih par ljudi uz podršku drugih mogu mnogo.

      Одговор

  8. Verkić, bravo za tebe. Ideja i stav su ti iskreni i dobronamerni. Mogu za sebe reći da se trenutno ne osećam kao deo neke zajednice pošto nisam dovoljno aktivna, tačnije – ni blizu koliko bih volela da budem, u blogerskim vodama. Ostavim ponešto za svoju dušu, jer ne želim da dozvolim da nam blog izubi na životu. Ostavim deo sebe. Nisam usmerena na sebe i samo sebe ali mi toliko nedostaje slobodnog vremena da to boli!!! Ili…jednostavno, ne organizujem dobro svoj život. Rado bih podržala sve akcije humanitarnog karaktera…u one političke vode i akcije, peticije i slično se apsolutno ne želim uključivati niti smatram da to možemo promeniti. U one lepe, da se nekome pomogne, verujem i očekujem da me bilo ko šutne u guzicu kada se nešto tako dešava ako ja to sama ne primetim, jer, da se ponovim, nema me dovoljno da pohvatam konce. Pozdravljam te i još više pozdravljam tvoj pozitivan duh i energiju!!!

    Одговор

  9. Verkić…uvek. Ponavljam se, ali stvarno mi je žao što sam uskraćena za neko slobodno vreme…pa ne mogu da se posvetim svemu onoliko koliko bih želela😦

    Одговор

  10. BO podržavam u svakom smislu, da pomognem ne mogu od svojih obaveza, a što se tiče udruživanja, humanosti i ostalih akcija, sumnjičava sam.

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: