Uživajte, zaslužili ste!!!

Celo popodne sedim kod kuće i nikako da dodjem sebi. Nakon onog danas……….. nakon………… ne znam kako bih nazvala  sve „to“,  ne znam da li ću pronaći dovoljno reči kojima bih opisala  „toga“, ma ne znam da li ću uopšte uspeti dočarati Vam ono što se desilo mojoj kćerki i meni danas, ali pokušaću.

Ma ne mogu protiv prirode!

Toliko toga želim reći da se bojim da ću  se uplesti u ove reči kao pile u kučine, da ću napraviti veliku papazjaniju od ovog blog unosa ( kad god hoću da napišem blog post setim se Shaputave koja ne voli taj izraz i odmah ispravim u blog unos 🙂 ). Ali, opet, pa i život nam je takav. Ako ćemo iskreno i ne možemo drugačije pisati. I….. da…… šta ono htedoh reći……..

Ne zatvarajte oči! Nemojte, jer može biti kasno!!!

Duboko sam ubedjena da će ova moja priča nekome pomoći. Ako uspem da se  bar jedno, dvoje, zamisli, zapita, ako pored toga pokuša još i da učini  pravu stvar, te ako u tome i uspe  ja ću biti presrećna. Biću zadovoljna, jer verujte mi, nije lako o ovome ni pisati.

E tada, ipak, ministar je prvi pa tek onda svi ostali

Ne mogu a da ne kažem ono što me boli, što me vredja, što mi smeta. Razmišljam samo kako sve  nabrojati, koliki li će članak biti i zato ću nabrojati ipak samo par stvari i to onih od kojih mi se kosa diže na glavi. Zbog čega znam da vičem i psujem….. još kako znam.

Da se mi razumemo!!! Šta reći na ovo…ništa bolje ćutati.

Da se mi razumemo ljudi, ako je potrebno raditi, tu sam. Ako je potreno pošteno zapeti tu sam. Ako je potrebno učiti, svesna sam da je vreme takvo i da se mora. Ako se nešto mora, pronadjem  način da mi to bude zanimljivo, pokušam maksimalno uložiti i vreme i trud  i ubedjena sam ali zaista još uvek sam ubedjena  da mora i da se isplati.

Mogu ja i od totalnog amatera postati profesionalac samo ako neko hoće da mi pruži  priliku. Ma pevaću, igraću, ama sve ću raditi  samo mi dozvolite. I položiću 🙂

S’ guštom ću…..život je to……

Reših ti ja posle dobrih desetak dana da konačno nešto uradim za sebe. Da mrdnem s’ ove „mrtve“ tačke. E sad, pitaćete se, ova sigurno opet  pokušava tražiti neki posao, ili evo sad će ona tu nama one guru teme, treba….. misliti pozitivno…. treba reći sutra ću imati pun kofer para i …… pa ne baš odmah sutra ali…… eto za par dana lepo ćeš ti sedeti u svojoj sobi i brojate te silne pare.

Ništa od toga.

Zašto moler ne bi mogao šišati?

O svemu  što me okružuje, što mi se dešava, što se drugima dešava,  kad se osvrnem unazad, ostavljalo je traga na meni. Nepravde, bez obzira na koga se odnosile, pa čak i u filmovima,  bi me dovodile do ludila. No, bila sam mladja, pa je to nekako išlo. Godinama, mnogo toga se skupljalo, mnogo reči, mnogi dogadjaji, kako lepi tako i ružni nagomilavali su se jedni za drugim. Lepo je to moj organizam……. mozak……  zipovao, sabijao i nabijao, stezao dok je mogao.

E, pa sretno!

Sećate se moje male (zovem je mala jer je rastom niska) ženice, članice Udruženja Sladje? Danas mi je poslala jedan tekst za naš zvanični sajt koji je još u izradi ali koji me je privukao na poseban način.

Sećate se sigurmo i skorašnjeg blog posta NovinarskaPatka u kojem je na pravi način opisao koliko je pored diplome, znanja i veštine za odredjeni posao veoma bitan čak često  i presudan stav, samouverenost, otvorenost, koliko je bitno ne folirati se prilikom razgovora za posao? –  Da li će se poslodavac odlučiti baš za Vas.

Kojim putem dalje?

Ništa ja više ne znam…… Kako nastaviti pisati na ovom mom blogu?  Da budem (ne) ozbiljna, tužna, vesela, da pišem istinu kao i do sada, da je malo zakamufliram, da pišem o poslu,  životu, o deci, školi i školstvu, da pišem o  suprugu,  svojim sumnjama,  željama, o onom vuklanu koji u  meni  preti da ……..?

Znam, znam, reći ćete: – tvoj blog piši šta želiš, piši kako hoćeš,  šta ti ko može. Uh počeću i u stihovima da pišem, kako sam  krenula.

Probudjena!

Mnogo puta do sada ste imali priliku videti na twitteru da sam bila u stanju provesti po ceo dan, noć i pola sutrašnjeg dana radeći za kompjuterom. Znači nisam Vam ništa novo sada otkrila. Medjutim, iako je 04:15, iako sam provela dosta naporan dan,  ne mogu a da Vam ukratko ne prenesem sve ono što se dešavalo danas, odnosno juče. Ovaj blog i služi tome, kako bih svoje misli, iskustva podelila s Vama.  Ko zna kome sve može biti od pomoći, ko zna kome može biti inspiracija.