Malo… samo još malo…… Mi ćemo im to obezbediti!!!!!

Uvek sam bila iskrena pa ću i ovog puta. Za početak moram priznati, s’  velikom  nostalgijom, da čitajići zadnjih dana svoje prve postove, sam primetila ogromnu razliku. Ma koliko čovek bio energičan, ma koliko pozitivan, ma koliko snage imao, životna dešavanja uveliko utiču na njega i to se u mojih tekstova,  samim rečenicama često može primetiti. Postaju konfuzne, ponekad nejasne. Tuga se nekako počela uvlačiti u njih, nesvesno, neželjeno, tuga koju ja ne želim osetiti, koju teram, ne  priznajem,  a ona se  naoko neprimetno  kao duh uvlači medju ove moje redove.

Nije teško reći: OPROSTI!

Reći nekom  OPROSTI nije  nimalo lako ni jednostavno, bar za većinu nas. Medjutim, verujte nije  teško, a pri tom sigurna sam nikom ni kruna s glave neće spasti.

Noćas sam zaplakala!

Kraj godine….., prošlu ostavljamo  iza….,  dignute glave krećemo u Novu, s novom voljom, novom snagom, elanom. Verujući  u sebe i svoje mogućnosti. Reči koje sam ovih dana mnogim „malim ženicama“ često govorila.