Verkić, blogeri i BlogOpen 2010-te u Novom Sadu!

Deset dana nakon mog prvog BlogOpena. Utisci još uvek sveži! Blogeri na okupu, twitteraši sa kojima svakog dana komuniciram…..osećaj koji se zaista ne može opisati.

Vaša Verkić i BlogOpen „Blog je moja sadašnjost i moja budućnost!“

Ovoj vašoj Verkić mnogo toga se izdešavalo u poslednje vreme. Mnogo toga će se tek desiti. O mnogo čemu ću uskoro pisati.

Ljudi koji nas okružuju, ljudi koje poznajemo bilo da su iz off  ili on line sveta nam svakodnevno priredjuju razna iznenadjena. Na svu sreću većinom lepa, medjutim,  postoje i ona………ona o kojima ne želim sada, biće vremena i za njih. Sada je vreme, da vaša Verkić punim plućima uživa u  izuzetnom  dogadjaju koji je pred njom.

Ima li tu čega lošeg? Zašto onda…….?

Verkić, ovakva kakva je, upoznali ste je do sada već dosta dobro, ne može a da, ovog puta veoma buntovno,  s’ razlogom ne iznese svoj stav. Počeh li ja  o sebi govoriti u trećem licu? 🙂

Šalu na stranu, primetih i to ne sada, nego već jedno duže vreme, da pojedini ljudi na netu iskazuju…….pa…..da ne bih sada  upotrebljavala i neke ružne reči ……………..turiću ove tačkice one su baš super,  za izbegavanje,   dušu dale………..shvatićete vi već o čemu pričam čitajući.

Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema…….. blogu!!!

U zadnje vreme, ko o čemu, Vera o blogu i blogerima. Pa kad sam već u tom „fazonu“  hajde još malo da nastavim. Često su me mnogi pitali: – a šta imaš ti od tog svog bloga i tog svog piskaranja?

Koliko se ovo može objasniti nekom ko nije u tim vodama ne znam, moje je da pokušam, samo da Vam pre toga kažem: – Imam, mnogo imam!

Jes’ sad razumela….e to, to su ti blogovi, blogeri…jednom udješ i nema više izlaska samo da znaš!

Pričala sam  Vam  kako sam objasnila svojim prijateljima šta je to twitter.  Rekoh Vam tada da sam uspela pronaći caku kako nekome ko nije u ovim našim vodama objasniti pojedine pojmove s kojima se sve više i više hteli oni  ili ne susreću.

Pa tako,  draga moja prijateljice,  ajd’  sad da ti ova Verkić lepo,  natenane (vrag zna kako se ova reč piše),  onako po naški objasni šta je to blogosfera, blog i šta su blogeri.

Pružimo ruke, kao bloger blogeru……..pokrenimo planine, mi to možemo!!!

Napisah malo pre  jedan članak, te ga odmah i izbrisah. Na svu sreću nije bio potreban i zaista se mnogo veselim zbog toga. Medjutim u njemu beše i jedna rečenica koju nisam mogla tek tako izbrisati:

„Svi već dobro znaju da ja brate mili sve Vas,  moje drage blogere, veoma cenim,  poštujem….. ma i mnoge volim samo da znate. E sad, mnogo puta smo do sada pisali o našem, mnogo lepo zvuči kad kažem našem 🙂 , uticaju. Koliko i na koji način blogeri mogu uticati na ovo ili ono. Polako smo se počeli slagati da možemo dosta toga,  samo ako smo složni. Da, ako smo složni!!!  Tačka!“