Nova adresa – Džepna venera – Verkić blog!!!

Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavam  da sledeće blog postove vaše Verkić možete pratiti na novoj adresi:

www.verkic.rs

Verkić, blogeri i BlogOpen 2010-te u Novom Sadu!

Deset dana nakon mog prvog BlogOpena. Utisci još uvek sveži! Blogeri na okupu, twitteraši sa kojima svakog dana komuniciram…..osećaj koji se zaista ne može opisati.

#pratipetak #followfriday BlogOpen, blogeri #b92blog, Eniac i BizBuzz :)

Zadnji tekstovi #pratipetak su dobili posebnu „kratku haljinicu“. Razlozi su veoma jednostavni i za moje verne čitaoce jasni.  Potraga za pravim putem u jednom momentu, u drugom očekivanje BlogOpena i nada za neke nove smernice, putokaze…….

Ova je  nedelja pak za mene bila toliko isplanirana, (naravno od drugih 🙂 )  i to  verovali ili ne svaki minut, da sam prvi put za ovih deset meseci morala, na žalost, samu sebe uskratiti zadovoljstva praćenja i čitanja velikog broja blogova.

Medjutim, ipak, ne mogu a da ne napišem ovaj blog post!!!! Nije problem što ću spavati svega par sati, nije problem što 20 sati gledam u ekran kompjutera, što me , iskrena da budem,  oči već itekako peku, moji  blogeri   su svojim radom to zaslužili!!!

#pratipetak #followfriday Mala molba, usluga…..

Ideju za ovaj #pratipetak  #followfriday dao mi je debeljucacom svojim blog postom A sad malo vi…. Pročitavši: …….Ok, mogu da izvučem iz komentara, ali bih iskreno voleo da imam vaš tekst o tome šta vama danas predstavlja Debeljuca. Šta ste konkretno uradili u svom životu, na osnovu motivacije koju ste dobili od ovog bloga. Stvarno mi je bitno ovo……..

Vaša Verkić i BlogOpen „Blog je moja sadašnjost i moja budućnost!“

Ovoj vašoj Verkić mnogo toga se izdešavalo u poslednje vreme. Mnogo toga će se tek desiti. O mnogo čemu ću uskoro pisati.

Ljudi koji nas okružuju, ljudi koje poznajemo bilo da su iz off  ili on line sveta nam svakodnevno priredjuju razna iznenadjena. Na svu sreću većinom lepa, medjutim,  postoje i ona………ona o kojima ne želim sada, biće vremena i za njih. Sada je vreme, da vaša Verkić punim plućima uživa u  izuzetnom  dogadjaju koji je pred njom.

#pratipetak #followfriday Mali predah i nove odluke!

#pratipetak tekstovi bi trebali iznositi lični stav ovog vašeg blogera kao što je u ostalom  slučaj sa svim tekstovima koji su do sada objavljeni na  blogu.  Medjutim, do sada su bili isključivo informativni. Na čitateljima je bila odluka da li će im se nešto svideti ili ne. Potraga za što većim brojem novih blogova je mene kao čitatelja jednostavno primoravala,  da u nedostatku vremena,  pronadjen novi tekst, izaberem citat koji bi vas  naveo na čitanje i tu bi se moj „posao“ završavao. Vi bi dalje  prosudjivali,  vagali, čitali ili ne,   dok bi pak moje vidjenje navedenog teksta ostalo „sakriveno“ od svih vas.

Ima li tu čega lošeg? Zašto onda…….?

Verkić, ovakva kakva je, upoznali ste je do sada već dosta dobro, ne može a da, ovog puta veoma buntovno,  s’ razlogom ne iznese svoj stav. Počeh li ja  o sebi govoriti u trećem licu? 🙂

Šalu na stranu, primetih i to ne sada, nego već jedno duže vreme, da pojedini ljudi na netu iskazuju…….pa…..da ne bih sada  upotrebljavala i neke ružne reči ……………..turiću ove tačkice one su baš super,  za izbegavanje,   dušu dale………..shvatićete vi već o čemu pričam čitajući.

Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema…….. blogu!!!

U zadnje vreme, ko o čemu, Vera o blogu i blogerima. Pa kad sam već u tom „fazonu“  hajde još malo da nastavim. Često su me mnogi pitali: – a šta imaš ti od tog svog bloga i tog svog piskaranja?

Koliko se ovo može objasniti nekom ko nije u tim vodama ne znam, moje je da pokušam, samo da Vam pre toga kažem: – Imam, mnogo imam!

Brzinski eksperiment #pratipetak

Reših da pokušam napraviti jedan eksperiment. Kakav i na koji način? Odmah da kažem da će malo poduže trajati jer zaista mnogo toga imam za reći ( a ko nema? 🙂 ).

Zašto eksperiment? Mnogi će nakon čitanja reći: – pa ovo je jedan običan post,  nije…..ali, idemo polako. Čitajući shvatićete.

Primetila sam da mnogi blogeri svoje tekstove prvo pišu u wordu pa naknadno….. ne znam da li ja grešim, medjutim moram reći da nikad ni jedan blog post nisam tako pisala. Ja odmah, ovako nestrpljiva i brzopleta (priznajem) kakva sam uvek u životu bila,  odem u ono svima nama dobro poznato Članci i klik na novi. Belo papirče koje se otvori me jednostavno mami da napišem nešto. Počnem pisati….. rečenica dve…..sporo……i kad krene…..nema tu više zadržavanja, premišljanja, briskanja, vraćanja.

Hello, my dear and faithful readers of this blog!

„Piši pesmice, sastavljaj rečenice, to je sjajno, nema veze da li si pogrešila, samo napred i piši, šalji utiske, traži pomoć, tu sam 🙂 “ , ovo su reči moje online Profesorice!

Eto, ja napisah naslov, sad da li je pravilno napisan……… pa videćemo 🙂 . Za svaki slučaj još jednom:

Zdravo, moji dragi i verni čitaoci ovog bloga!

Rekoh ja da neću više pisati o svom učenju engleskog, ali kako sebe naterati da ne pišem kad sam u tome, joj vrag zna i koliko. Kao što znate poskidala sam mnogo toga, od svoje profesorice dobih početno uputstvo i linkove kako za učenje tako i za vežbe, prijateljica mi donese neke kasete, ma skupilo se toliko,  da sad,  ne samo da na desktopu imam folder „engleski“,  nego i po celoj kući razne sveske, svešćice, kasete koje uzgred ne mogu ni slušati – nemam kasetofon, al’ su tu 🙂 . Kako onda  da ne pišem o tome, pitam ja Vas? Moram pa to ti je 🙂 !