Mape uma u svakodnevnoj primeni

Nekad se živelo mnogo jednostavnije. Ustajali bi, odlazili na posao ne razmišljajući mnogo o njemu, sve nas je čekalo na gotovo, samo smo trebali odraditi par sati, vratiti se kući i rasporediti ostatak našeg slobodnog vremena.

Gžepna venera? Mala ženica? Super baka?

Možemo li učeći zabavljati se, igrati se? Kako da nam ono bude zanimljivo, da nam prija? Kako da spojimo korisno sa lepim? Kako da ne izgubimo korak iako imamo podoooosta godina (a ne daju nam u penziju)? Kako da za par godina učestvujemo u podeli rada i da budemo uspešni i bogatiji?

„200 na sat!“

Do sada ste na mnogim blogima i raznim sajtovima, pa recimo ponajviše stranim mogli čitati kako morate pozitivno misliti da bi… ili kako morate ……..da biste…….. Interesantno je da mi takve ljude javno deklarišemoi to:  eeee evo još jedan guru se pojavio.  Medjutim, činjenica je i da sve više nas pokušava upotrebljavati razne tehnike kako bi…… načili  nešto …. neverujemo u to… ali ajde nije skupo hajde da ipak probamo…..pa da vidimo……

Moja borba

Približile se neke 50-te godine života. Nekome su teške, neko ih ne oseti , a mene moram priznati uhvatio strah. Strah od nepoznatog. Strah od novog.  Strah od sutrašnjice.

Neradim već nekih desetak godina, izašla iz kolotečine života, godine,  koje uzgred budi rečeno, ne želim još prihvatiti su tu i koga ne bi uhvatila panika onda. Uhvatim sebe da često mislim nekad…. joj nekad sam …. bila sam…išla sam… družila sam se….ludovala… bila medju prvima  u svemu, Sada, klasična priča. Žena u godinama, ni sama ne zna šta će sa sobom.

Ali stani malo…. stani Vera, pa nisi to ti!!!