Jadna Mara pred Micom ubicom

Zanimljiva il’ bolje rečeno žalosna situacija danas beše. Otišle Mara i Sara u poštu. Jadne,  sunce upržilo, klackaju one s’ noge na nogu ne bi li proverili gde nestade pošta koju  je Mara dobila, al’ nije dobila,  jer poštar nije znao čitati te ne pronadje kuću broj 14 u ulici …… Jeste da uredno stoji i tabla sa nazivom ulice, i da je ona na kuću po propisu okačila broj, čak je jadna i sanduče kupila od njene penzije, al eto dešava se……. Jedva one stigoše.

Pošta velika, vrata kol’ko hoćeš.

Biti emotivac ili postati beskrupulozan ?!?

Iz mog dosadašnjeg kratkotrajnog blogerskog iskustva znam da nije dobro pisati novi tekst pod velikim emotivnim nabojem u bilo kojem smislu. Bez obzira da li radi o  ponosu, radosti ili pak ljutnji. Može se desiti da se napiše nešto što kasnije….. Ali, pa Bože takva sam kakva sam, iskrena do kraja, što je velika mana moram priznati, sve sam više uverena u to, znam da bih trebala stati na loptu, pa onda, ali…….

Sve će biti kristalno jasno!

Još jedna slava i jedno okupljanje je iza mene. Svi sudi oprani, vraćeni na mesto, šerpe i šerpice uredno napunjene ostacima hrane stavljene u frižidere i zamrzivače. To,  tako mora, pa ne  sme se tog dana gledati i razmišljati  šta će biti sutra.  Sutra je sutra, danas je…..daleko od …. o tome ćemo ……sutra.

Ništa novo

Pre tačno dva meseca na aurorineavanture.com moglo se pročitati :Vreme sutra u srbijici:Mrak,  kao i obično.  To što je bilo tačno 19-tog i nema nekog značaja, ali naslov posta uvek aktuelan i uvek primenjiv kod nas  u svako vreme  i svakoj situaciji rekla bih.  Medjutim, lično sam ubedjena da je internet doneo mnogo toga dobrog, pa i omogućio nama „malim ženicama“ svojim piskaranjem skrenuti pažnju, odnosno dići malo svoj glas protiv i reći  – Neću da bude kao i obično.  Ovo naravno nije ni u kom kom tekstu sa pomenutim blogom  sem u mom cenjenju originalnosti istog i same moje potrebe da se pobunim i dam svoj doprinos, dignem svoj glas protiv mraka u svakom pogledu  i reči kao i obično.