E, pa sad, majko moja ako se obrukam ???

Svi koji me prate na twitteru, mogli su pročitati da sam čvrsto odlučila naučiti engleski.  Da se zna! Ove prve korake, ne mogu a da Vam ne prepričam, jer do zanimljive spoznaje dodjoh.

Beše to ovako!

Let’s talk about…..

Ponosna sam i posramljena u isto vreme. Sretna i tužna i veoma kivna sama na sebe. Da li bih  pri svemu ovom nabrojanom glavu digla u nebesa ili bih nos zabila u pesak? Da li treba konačno da me je stid i sram što živim u vremenu u kojem i mali dečko koji briše šoferšajbne na ulici zna engleski,  a ja,  pored svega,  nisam pronašla način da savladam nešto što je zaista potrebno pa čak  i osnovno  u mom zanimanju?

Htedoh na brzinu napisati sve o čemu u ovom momentu mislim ali ipak idemo redom.

Verujete li u slučajnost?  Ja lično, baš i ne. A Vi?

Šta je sve potrebno za izradu predloga projekta?

Zamislite da gradite kuću. Šta će Vam sve biti potrebno? Morate imati projekat, sredstva (Vaša ili Vaših roditelja, banke ), rešavate jedan ili više svojih problema, imate ispred sebe cilj – zbrinuti svoju porodicu, obezbediti im krov nad glavom.

Projekti nisu potrebni samo kod izgradnje kuće. Zamislite da imate sjajnu ideju kako promeniti, poboljšati, doprineti promenama sagledanih i uočenih problema u Vašoj neposrednoj okolini. Šta ćete tada uraditi? Tražićete donatora, finansijera, sufinansijera, medjutim da biste im se mogli obratiti morate izraditi predlog projekta koji će biti u stvari sredstvo komunikacije  izmedju Vas i Vašeg donatora. Nemojte zaboraviti samo da će Vas predloženi projekat vezati – obavezati da se striktno držite predloženih aktivnosti.  Vaš donator u svakom momentu može da Vas pita, prozove, da Vas kontroliše i on mora imati naravno uvida u sve te Vaše aktivnosti.

Jedini pravi put je samo onaj ispred tebe!

Fascinirana sam činjenicom koliko toga se  u našim životima za par dana može izdešavati, a u suštini opet ništa  se ne promeniti. Zadnjih dana sam (već spomenuto u drugom članku) obišla „pola Sombora“, ušla u mnoge kuće, pričala s’ raznim ljudima, bila na sastancima, na jednoj Izbornoj Skupštini, družila se, govorila o raznim mogućnostima, pretresala razne teme. Danas čitav dan nisam upalila kompjuter s namerom da sve dobro sažvaćem, progutam i……naravno nastavim tamo gde sam stala jer ja uvek idem samo napred.

Kockice se sklapaju!

Danas čitajući jedan komentar na tekst  Raditi zato što se mora i/ili ono što se voli sam zaista zaplakala i to ne zbog tuge nego sreće. Komentar je  napisao Dragoslav Infozarada ,  samo jednu  rečenicu meni lično, a ona glasi: –  Vera ne daj se sve imaš samo da sklopiš kockice Iako je samo jedna,   za mene je  neprocenjiva.

Pružimo ruke jedni drugima!!!!!

Da li sam ja pala s Marsa, kruške, živim li u pogrešnom vremenu ili sam skrenula više s’ uma? Da li zaista ja ne razumem šta meni ljudi pričaju ili je obrnuto?

Stisni Verkić petlju, ideš u pogrešnom pravcu!

Shvativši da sam krenula u pogrešnom pravcu, kao i pravi razlog toga,  reših da napišem ovaj blog post bez imalo uvijanja u celofan i oblande kako bi to lepše izgledalo,  zvučalo i  svarilo.  Znači bez skrivanja istine, koju sam otkrila čini mi se ipak na vreme, mada neće biti  nimalo lako izneti  je ovako javno.

„Optimizam“

Kaže,  meni i drveni advokat ( ili kako se to već piše drvenom advokatu? – oprosti ) DedaBor danas –  „zelim vam da sto pre ozdravite. Optimizam i malo vise sna…zajebite kompove.. aj… :)))“ Zapitah se, kao i inače u životu, jer sam uvek nastojala slušati ljude šta govore (zaista slušati) , a zatim to isto analizirati,  optimizam? Imam li ja optimizna?. Bože, pa naravno!

Ne želim biti majmun!

Vrativši se za trenutak u prošlost,  sa setom na licu, srcu i duši setih se svih onih lepih samo meni  znanih jedinstvenih momenata.  Sedajući tren kasnije za kompjuter trgnuh se shvatajući kako sve te divne  dane iz moje prošlosti  treba ostaviti zakopane, zapečaćene, ljubomorno ih čuvajući  samo za sebe.

Himalaji – evo me!

Mnogo vremena provodim na internetu i žedno, umesto vode ispijam i upijam svaku reč koju pročitam želeći naučiti na pravi način raditi ono što volim .

U isto vreme to mi stvara i problem, jer biti jedinstven i na drugačiji način pisati o onome što si već čuo i pročitao nije nimalo lako. Često mi na pamet padnu tudje reči , čak čitave rečenice, čitava misao nečija koja me se dojmila koju sam svesno ali i nesvesno usvojila.