Bravo za nas, nešto ipak smemo!!!

Plaćam internet, ali zašto bi? Ne smem više otići ni na jednu stranicu sajta, bloga…….ne znam šta će tamo pisati. Ne znam ko će me pratiti i zapisati u tamo neku crnu svesku, pardon bazu podataka turiti. Ne smem komentarisati jer biću saučesnik, ne sme…..ne smem…..

Jedini pravi put je samo onaj ispred tebe!

Fascinirana sam činjenicom koliko toga se  u našim životima za par dana može izdešavati, a u suštini opet ništa  se ne promeniti. Zadnjih dana sam (već spomenuto u drugom članku) obišla „pola Sombora“, ušla u mnoge kuće, pričala s’ raznim ljudima, bila na sastancima, na jednoj Izbornoj Skupštini, družila se, govorila o raznim mogućnostima, pretresala razne teme. Danas čitav dan nisam upalila kompjuter s namerom da sve dobro sažvaćem, progutam i……naravno nastavim tamo gde sam stala jer ja uvek idem samo napred.

Jedan od ne retkih primera – nesebičnost twitter-aša

Pisala ja o twitteru, pisali mnogi od Vas. Svako na svoj način.Bila su tu razna objašnjenja i čak pojašnjenja do najsitnijih detanja.  Imali ste priliku čitati:  šta,  kako,  zašto i na koji način.

„Skype -ljubavnik za 5“

Zadnjih godinu dana imam žarku želju provesti jedan dan miran, u tišini, sama sa svojim mislima. Želela sam uzeti piće, skuvati kafu, zavaliti se u kadu, natenane što no bi rekli naši ljudi.

Pa…… eto  dodje i taj dugoočekivani dan.