Uživajte, zaslužili ste!!!

Celo popodne sedim kod kuće i nikako da dodjem sebi. Nakon onog danas……….. nakon………… ne znam kako bih nazvala  sve „to“,  ne znam da li ću pronaći dovoljno reči kojima bih opisala  „toga“, ma ne znam da li ću uopšte uspeti dočarati Vam ono što se desilo mojoj kćerki i meni danas, ali pokušaću.

Tako je malo potrebno……

Nedavno sam napisala članak Mi želimo da dela govore umesto nas gde sam rekla:  „Ubrzo se vidimo sa neke druge akcije“! Nije prošlo mnogo vremena, akcije naših  omladinaca se nastavljaju.

Mi u našem gradu  zaista možemo  reći:  „Naša deca – naš ponos“, mi zaista  možemo  reći „Naši omladinci će jednoga dana postati divni ljudi, očevi,  majke“.

Čuvajući Sombor doprinosimo očuvanju cele naše planete!!!!

U našoj predivnoj Svečanoj Sali Skupštine Grada Sombora danas je održana završna tribina projekta podizanje javne svesti o upravljanju otpadom.

Kako sam ja iz Sombora i zaista volim svoj grad,  pre samog izveštaja ovog Vašeg neukog izveštača,  bih Vam  pokazala sliku koja se nalazi  u pomenutoj sali,  mada  su mnogi imali sigurno priliku videti je, ako pak ne,  verovatno  su čili za nju.

Slika preuzeta sa www.visitsombor.org/images/foto/464.jpg

Slika Ferenca Ajzenhuta „Bitka kod Sente“ koja je odigrana 11. septembra 1697. godine u Bačkoj, kod Sente.  Nalazi se u svečanoj  sali  Županije od  1898. godine. Njena dimenzija 7 x 4 metara pretpostavljate da je bila veliki problem pri samom postavljanju, tako da nije postojala ni jedna druga mogućnost unosa nego se morao srušiti čitav jedan  zid kako bi je uneli. Ovo je samo jedam mali, interesantan podatak.

Mnogo bi se moglo još pisati,  kako o samoj slici, tako i  ramu, pa nadalje o  sali,  ali to ćemo nekom drugom prilikom.

Neminovnost prolaznosti!?!

Reših ja   sinoć:-  ova noć ima da bude noć bez  kompjutera, ustadoh iz svog ćoška i počeh se vrteti po sobi.  Deca nisu kod kuće, otišla za praznike kod oca, ćerka kod prijateljice, muž se vratio umoran. Kako i ne bi ceo dan je radio. Otišao u 6 došao u 19 uveče.

Pričala bih ja sad ali s’ kim? Gledam u dragog,  „jadničak“ odgovara,  al’ batrga jezikom, mrmlja da ga pola ne razumem. Nisam  sudija, nikako mi ne odgovara ono da….. ne…..  Sad što batrga jezikom i nekako,  al’ vidim batrga i nogama, bure ruma da je popio lakše bi hodao. Gde se setih ruma 🙂 , pojma nemam ali eto. Kažu rum udara u noge, valda zato. 🙂 Nije on pijan, da neko ne bi pogrešno razumeo, nego…….

Samo da ti kažem da te volim!!!!!

11 godina zajedničkog života.   Dug period da nekog upoznaš. Što do sada nisam saznala i neću,  pa da sam  i dva puta toliko sa njim.

Da li se u jednom tekstu ili par rečenica može ispričati, opisati, preneti  bar delić onoga što nas veže?  Teško,  ali jedno je sigurno,  mi ni u čemu nismo slični većini parova koje poznajem. Nas ne vežu pare  jer ih nemamo, ne veži deca jer zajedničku  nemamo.