Najveći dar je naše poznanstvo!

Prošlo je par dana, utisci se slegli, te je krajnje vreme da sa vama podelim svoju radost upoznavanja sa meni,  sada već slobodno mogu reći,  veoma dragom i milom prijateljicom (bar ja tako osećam), jednim blogerom na kojeg sam sasvim slučajno „naišla“ pre par meseci tragajući za dobrim blogovima. Čitajući ga, skoro istog trena sam pomislila:

– ovo je sigurno jedna divna draga mlada osoba sa velikim srcem!

#pratipetak #followfriday Mali predah i nove odluke!

#pratipetak tekstovi bi trebali iznositi lični stav ovog vašeg blogera kao što je u ostalom  slučaj sa svim tekstovima koji su do sada objavljeni na  blogu.  Medjutim, do sada su bili isključivo informativni. Na čitateljima je bila odluka da li će im se nešto svideti ili ne. Potraga za što većim brojem novih blogova je mene kao čitatelja jednostavno primoravala,  da u nedostatku vremena,  pronadjen novi tekst, izaberem citat koji bi vas  naveo na čitanje i tu bi se moj „posao“ završavao. Vi bi dalje  prosudjivali,  vagali, čitali ili ne,   dok bi pak moje vidjenje navedenog teksta ostalo „sakriveno“ od svih vas.

#pratipetak #followfriday Od blogera blogerima

Ne želim ovde iznositi kritiku jer nisam kritičar, pogotovo ne blog kritičar, jer za takvu kategoriju još nisam čula (bar ja) 🙂 , ali ću zato pokušati izneti svoj lični stav i mišljenje o navedenim blogovima i njihovim blog postovima i nadam se time vas navesti da zaista i pročitate njihove članke a pri tome (nisam odolela ) neću pisati ni latentno, ni lascivno a ni ambiciozno (možda samo zato što ne umem inače ko zna 🙂 ). Jeste da se ovo odnosi na profesionalne kritičare i to veoma odredjene, ali eto naletih na interesantan članak napisan još 2007. godine.

Pružimo ruke, kao bloger blogeru……..pokrenimo planine, mi to možemo!!!

Napisah malo pre  jedan članak, te ga odmah i izbrisah. Na svu sreću nije bio potreban i zaista se mnogo veselim zbog toga. Medjutim u njemu beše i jedna rečenica koju nisam mogla tek tako izbrisati:

„Svi već dobro znaju da ja brate mili sve Vas,  moje drage blogere, veoma cenim,  poštujem….. ma i mnoge volim samo da znate. E sad, mnogo puta smo do sada pisali o našem, mnogo lepo zvuči kad kažem našem 🙂 , uticaju. Koliko i na koji način blogeri mogu uticati na ovo ili ono. Polako smo se počeli slagati da možemo dosta toga,  samo ako smo složni. Da, ako smo složni!!!  Tačka!“

Svaki blog je neprocenjivo blago!

Napisala ja ne tako davno da mi je jedno od pametnijih stvari,  u poslednje vreme koje sam uradila u životu,   bilo kad sam otvorila nalog na twitteru. Čitala sam mnogo o njemu,  naravno pre otvaranja naloga, čitala sam i posle i to tekstove mnogih naših blogera.  Ne bih sada nabrajala. Mnogo nas je na razne načine pisalo na tu temu. Ali preko twittera došla sam i do mnogih blogera i njihovih blogova.

„Mahlat oprosti, al’ukradoh ti rečenicu!“

Počela bih ovaj post s’ rečima:

– Vera,  umrećeš glupa, al’ …….oš vraga Vera,  ne može sad. Istim rečima i tvoja prijateljica,  jedna divna blogerka je pre par sati  baš tako počela svoj tekst (zamalo ne stavi link sada, e neš’ Vera, neš’ vala), te nije red. Jeste da bi ona rekla ma daj bre Vera ne budali,  al’ opet…….. nije red.

Dnevni vodič kroz blogosferu – #pratiblogere Broj 4.

Džepna venera sa Vama i ovoga jutra. Ugodan dan Vam želim!

KRATKO OBAVEŠTENJA : administrator Džepne venere se zahvaljuje NovinarskaPatka na adekvatnom odabiru naslova za ovu kategoriju! Od danas svakodnevni blog post #prati blogeri ima naziv Dnevni vodič kroz blogosferu.

Blog postovi objavljeni 01.02. 2010. godine

#pratiblogere – „jezz Zoca“!

#pratiblogere –  riznica znanja u svoju biblioteku dodaje blogera: ljubitelja sveg lepog od dobrog druženja do jazz-a i vizuelne umetnosti. Od svih nadimaka meni najsipatičniji Zoca, Čupava i Čupa. Majka, supruga, predaje japanski jezik. Pored japanskog je i glavni koordinator Noć muzeja u Novom Sadu.

#pratiblogere – Mali kolibri !

Ova mala poličica – riznica znanja  nije bez razloga napravljenja baš danas. Naime,  našem blogeru danas je rodjendan i slava. Zato sve najbolje i da nas još dugo dugo uveseljavaš svojim predivnim člancima.

Rodjena u Novom Sadu, voli pozorište još od 4-te  godine kad je prvi put otišla u lutkarsko pozorište, išla u muzičku školu, svirala u „bendu“, veruje u muško ženska prijateljstva, diplomirala, na mnogim mestima volontirala.

Zašto su bitni linkovi u tekstu – na moj način

Mnogi su me pitali kako ja učim? Kako zapamtim toliko stvari? Pisala sam već o tome a ovde ću dati jedan primer. Koga mogu izabrati  nego jednog od naših najuticajnijih blogera, odnosno nekog od koga ja stalno učim. Njegovi tekstovi su za mene knjiga koja se mora razumeti, naučiti, memorijski skladištiti i naravno preneti drugima.