Prva, druga, treća……ručna ti ne treba…..

Možda (hej čuj…..možda…ma sigurno) će se neki muškarac nasmejati, možda će nekoj ženi dobro doći ponešto u moru mojih dogodovština kao vozača, ali ako ništa drugo neka ovo bude samo  još jedna pričica, onako pomalo neobična,  kakvih je mnogo i koje  zaista na jedan poseban način obeležavaju ovaj moj dosadašnji život.

Rekoh nedavno,   već poodavno  imam vozačku dozvolu. Zadnjih 30-tak godina Zakon se hvala Bogu dosta puta menjao, tako je jedno vreme bilo potrebno pored testova i vožnje polagati i prvu pomoć. Jesam davno polagala, ali nisam baš toliko,  tako da su meni samo testovi i vožnja bili sasvim dovoljni.

Ono ako ću sve kako je i bilo vozila sam ja jedno, pa  dve možda i nešto malo više godina kola pre nego sam konačno i polagala za njih.

Beše to ovako.

Malog crvenog Fiću smo tada imali. Kaže meni bivši suprug:

– Idemo da te naučim voziti kola.

Kako sam ja uvek bila od onih: – da naravno, tako odmah  bez razmišljanja i sretna krenu sa njim.  Preko puta naše ulice tada je bio napravljen nov parking ispred velikog lepog bazena. U to vreme i instruktori su na taj parking dovodili svoje „džake“ i tu bi se održavali prvi časovi vožnje.

Sela ja na vozačevo mesto na tom parkingu i gledam u supruga.

– Hajde kreni, šta me gledaš!

To je bio početak. Ova jedna rečenica je  sasvim dovoljna da  Vam kažem kakav je taj moj lični instruktor bio  :)  . Par rečenica……. prva, druga, treća, ma za početak četvrta ti i ne treba……. ručna…….. nema potrebe kod nas je sve ravno, neće ti kola nigde pobeći, rikverc……….. ma uvek ćeš se nekako „iskobeljati“ unapred dok ne naučiš sama, samo pazi kako i gde se parkiraš……. i to je to.

Umalo najvažnije da nezaboravim a što je veoma bitno za dalje shvatanje ove moje pričice. Rekao mi je jednu jedinu pogrešnu stvar, verovatno  bi to u jednom momentu njegovog totalnog ne razmišljanja, jer moram ipak priznati da je bio dobar vozač i takve glupe greške nije radio, ali meni je tada, vrag zna zašto, rekao da kad se približavam kraju ulice menjač izbacim iz brzine (ovo nemojte nikako raditi) i kola će taman do ćoška fino lepo usporiti, tada mogu ubaciti u brzinu u koju želim, a uz put ću na taj način „šparati“ (tako je on govorio) benzin.

Nauči ti ja tako „voziti“ sa par rečenica usmene instruktaže i krenu hrabro u saobraćaj. No ubrzo, svlada ja dosta dobro i tu vožnju. Sve češće i češće sam vozila i duže relacije. Dve godine smo išli kolima i na more (ko kaže da se Fićom nije moglo  grdno greši, čak se usput ni odmarali  nismo, a on, naš mali crveni Fićko,  zamislite ni  prokuvao nije), menjali se u vožnji, ja sve tako bez dozvole sigurna u sebe.

Nakon  par godina, odjednom uhvati mene panika čim ugledam kojeg policajca, misleći  da sad svi oni znaju da ja nemam dozvolu. Tada reših da idem na polaganje, misleći da ću posle „toliko“ vožnje polažiti  iz „cuga“ kako smo mi to govorili. Ipak za svaki slučaj uzmem ja instruktora, jer morala sam imati odredjeni broj časova vožnje da bih mogla izaći na samo polaganje, ali se odmah dogovorimo da je dovoljno dva  tri časa samo, eto tako malo………reda radi.🙂

Kakav mi prvi instruktor bio, ovaj drugi, sačuvaj ga Bože🙂 Poznavajući me, a ujedno znajući da vozim, krenusmo mi prema izlazu iz Sombora. Negde na pola puta, sretosmo njegovu ljubavnicu u jednim kolima, no ne njenim i ne kao vozača (jasno Vam je o čemu pričam). E te vožnje, sećaću se dok sam živa.

Videvši svoju „devojku“ moj instruktor se namrgodi i viknu:

– Za njima!

Što sam ja veći gas davala, on je sve više vikao:

– Nemoj da ti pobegnu, ajde …….

Gleda moj instruktor za onim drugim kolima, razmišlja ko zna o čemu,  a ja ….šta ću……slušam…….ceo život sam nekog slušala……pa…….

Niti je on razmišljao kako vozim, da li je to ispravno, ili……. ma ni pomislio na mene nije garant, par mesta (sela)  smo mi tako išli za onim drugim kolima i konačno odustali.

– Stani, izadji, ja ću nazad voziti.

Naravno poslušam ja njega, izadjem i vratimo se mi ćuteći za Sombor. Taj jedan jedini čas „vožnje“ imadoh.

– Znaš ti voziti, nema potrebe dalje da dolaziš, bilo je sve što mi je rekao.

Došao je i dan polaganja. Beše u to vreme jedan inspektor koji je bio u Komisiji za polaganje, gadan neki tip, ozbiljno Vam kažem. Namrgodjen i ljut sav, kao i u onoj dečijoj pesmici🙂 , crn, crnu neku jaknu nosio, šešir crn. Ma uplaši ga se čovek kad ga vidi samo. Naravno dopade mene baš on.

Sela ja sva važna u kola, krenula, došla do pola ulice kad će on meni:

– Vratite se nazad, pali ste!

Ćutim ja ne znajući šta se dešava. Ne smem ni da pitam. Pa dobro, pala sam, sledeći put sigurno…

Dodje sledeći put. Isti čovek, ista ja, ista ulica, istih par kuća …..potpuno isti scenario………vratite se……

Ljuta sad već ja, kako ću suprugu na oči, šta reći, pojma nemam razlog mog padanja. Pa nisam ni sela u kola ja izlazim. Ovog puta usudim se pitati.

– Hoćete mi reći………

– Rekao sam vidimo se sledeći put!

Tačka, uzvik, čuti Vera, bolje ti je.

Dodje i taj treći put. Moj tadašnji suprug besan, sve se puši iz njega, ovoga puta ide sa mnom. Naravno dodjosmo malo ranije. U toj ulici gde se nalazio i Auto Moto Savez gde sam ja polagala, nalazio se i jedan restoran. Udjosmo mi na……pa ja mislila na kafu, al’ oš vraga.

– Dve votke duple, molim vas!

Do tada,  moram napomeniti,  da nikad  kap alkohola nisam ni omirisala, a kamoli popila.

– Ti si lud, kako ću ja……

– Ćuti i popi to!

Popi ja ono nekako. Kašljem, kišem, vrag zna šta sam sve radila, ali progutala nekako. Prodje par minuta i mi izadjosmo napolje. Sad, da li ću ja ovo Vama moći  dočarati ne znam, ali zamislite nekoga, ko nikad nije pio ništa i popije odjednom duplu votku. Ja crvena u licu,  gledam put ispred mene i počnem se smejati kao luda:

– Ejjjj, pa ovaj put je takoooooo širok. Nisam pojma imala do sada……

I tako ja crvena, vesela, očiju raširenih odo na polaganje. Put….ma ima mesta koliko hoćeš, ove naše ulice postale ogromne, kola se nešto smanjiše…..ali ovog puta……. ja položila. Onako pod uticajem alkohola još dobih i smelost te onog mrguda u šeširu priupitah:

– Jesam položila? Jel’ to sad sigurno?

– Jeste položili ste!

– E ako jesam, sad znači više mi ne možete ništa, sad,  da Vas priupitam, a zašto sam ja pala ona  prva dva puta kad ni sad nisam ništa drugačije a ni duže vozila?

– Znate li Vi, ustvari znate, jer to sad više ne radite, da se ne sme izbacivati tako kola u vožnji iz brzine……da morate smanjiti brzinu menjanjem u….. i tu on meni reče zašto me je rušio.

U tom momentu, meni zaista nije bilo ni bitno, bitno je da sam ja konačno položila, samo jedno nije uradjeno kako treba. U mojoj dozvoli kasnije trebala bi stajati napomena: – KORISITI SAMO UZ PRETHODNU KONZUMACIJU DOVOLJNE KOLIČINE  ALKOHOLA🙂 .

Ništa nije izmišljeno, sve je živa istina i moram kao dobar pripovedač naznačiti: OPISANO NI SLUČAJNO NE POKUŠAVATI NA SVOJIM KOLIMA!🙂

Za sve ove godine,  nakon ovog mog čudnog početka, postade ja dobar i iskusan vozač.  Nikad, do sada,  a nadam se ni u buduće, nisam imala ni jedan udes dok sam ja bila za volanom. Dosta sam pažljiv, ali i brz vozač. Ne volim iza nekog da šonjam i njonjam (morala sam ove ružne reči upotrebiti jer ih ja koristim za mnoge vozače), ali i ne vozim glavom bez obzira.

Odužio se ovaj blog post kao i svaki🙂 te neću ovog puta dalje, mada  bi bilo tu raznih interesantnih dogodovština za ispričat. No, ima vremena……….biće prilika.

7 responses to this post.

  1. Posted by lidijabera on 23. август 2010. at 11:23

    Žene važe za loše vozače, baš zato što nas muškarci uglavnom uče! Ali kad žena krene sama, ili uz pratnju koje čašice, eto nama dobrih vozača🙂
    P.S. kada mi neko kaže da sam loš vozač, definitivno će mi dobro doći neki ovakav primer 🙂

    Одговор

    • Posted by verkic on 23. август 2010. at 11:39

      Lidija, mnogo žena ima koje su bolji vozači od muškaraca, čak šta više mnogi moji prijatelji su mi davali svoja kola da ja vozim kad bismo negde išli imajući poverenja u mene. Ja sam kasnije toliko vremena provela u kolima da bi zaista bilo nemoguće ne voziti dobro. Radila sam jedno vreme kao komercijalista u Novom Sadu i svaki dan sam kolima išla za Novi Sad, a odatle još po potrebi. Prešla sam vrag zna koliko kilometara i to po svakom vremenu, sve dok jednom nisam zaspala za volanom od umora. Tada sam zaista malo prikočila.
      Dobro mi došla na blog!

      Одговор

  2. Saljivo jeste, ali alkohol i voznja, pogotovu danas nisu dobar primer …😦

    Одговор

    • Posted by verkic on 23. август 2010. at 11:44

      Lunice u pravu si, ali znaš da ja ne mogu ništa slagati. Tako beše tada.
      No sigurno je da se mnogi udesi dese baš pod uticajem alkohola. Ljudi tada dobiju lažno samopouzdanje, ne mogu procenjivati kako treba, imaju utisak da sve mogu, mnogo brže voze, refleksi su im slabiji i da ne nabrajam šta sve ne.
      Ovaj tekst nikako ne bi niko trebao shvatiti kao nešto što bi se trebalo raditi na taj način, znam da si i ti to tako shvatila.🙂 Jednostavno je samo jedna od mojih životnih pričica.

      Одговор

  3. Posted by nastasja770 on 23. август 2010. at 11:49

    😀😀😀
    ja ne volim da vozim , imam strah, oduvek😦 mada, polako ucim… nikako mi se ne da da polazem, ovde, jer je sve na obrnutu stranu, iako sam se vec navikla , kao suvozac…
    da ti ne pricam da mi se u zavicaju desilo – samo jednom – kad mi je tata dao svog ficu da probam da vozim (tj da me uci) – da sam uletela u kajsiju (mis’im drvo :D)… i vise nije imao nameru da me uci😀
    a sada, probala sam malo mazdu, muz kaze – talentovana si😀 al’ necu da se uozbiljim sve dok ne polozim zvanicne testove😉

    Одговор

    • Posted by verkic on 23. август 2010. at 11:57

      Ja verujem da postoje ljudi, bez obzira na pol, zato kažem ljudi, kome je vožnja jednostavno u „krvi“ što se kaže. Nekako kao da se rodiš sa tim. Recimo ja zaista nemam pojma ništa popraviti za ne daj Bože na kolima, što bi ipak svako od nas bar nešto morao znati, medjutim čim udjem u kola i upalim motor po zvuku čujem odmah svaku promenu. Znam kad nešto ne štima. Mnogi vozači dave motor, ubijaju ga, dodaju gas do besvesti dok on jadan „stenje“ i „plače“, Mene to izludjuje.😦
      Mazda je fina. Vozila sam je par godina, jedino što je malo nestabilna na mokrom.
      Samo ti nauči, vremenom ćeš sigurna sam biti odličan vozač!

      Одговор

  4. Posted by nastasja770 on 23. август 2010. at 12:13

    pa, vidis – imam utisak da bih lakse popravljala kola – vise me zanima taj neki deo😀 nego sama voznja… moja sestra recimo , obozava da vozi i vozi vec par godina, jedva je docekala starosnu granicu – da moze da polaze i krene sa voznjom😀
    a ne volim ni ja silovanje kola, iako jako volim brzu voznju – ali, SIGURNU!🙂

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: