Sedi gde bre hoćeš, mesta ima za sve!!!

Mnogo puta sam do sada imala prilike čitati razne tekstove na temu:  blog, blogeri…..kako i šta pisati.  Ovim tekstom želim još jednom   skrenuti pažnju na našeg   izuzetog blogera i na njegov blog post Šta možemo naučiti od novih blogera? gde sam tekst i način pisanja toliko odiše pozitivizmom koji  mami, privlači posetice. Gde iz svakog retka i reči se može uočiti  dobra komunikacija i poštovanje prema posetiocu bloga.

Pre par meseci sam otvorila svoj blog. Bila ushićena misleći kako su svi ljudi na svetu dobri. Kako je internet mesto, gde će se istina brzo otkriti i zbog toga neću nailaziti na one ružne stvari koje nas inače u životu okružuju, ali gde ima dobrog mora i lošeg.  Valda zbog ravnoteže 🙂 Uvek sam verovala u ono lepo i pozitivno  u nama. Neko to kaže da je mana, ali ne,  za mene je to vrlina i ostaće vrlina. Neću da se menjam. Možda sam preemotivna, možda živim u pogrešnom vremenu, ali i dalje verujem da su oko mene pravi ljudi. Onih par, ona šačica….. njih treba jednostavno ignorisati.

Da se vratim  na pomenuti blog post, odnosno da se na neki način nadovežem na njega. Savetovali su i mene mnogi i hvala im na tome. Piši na ovaj ili onaj način, komentariši ili nemoj, odgovaraj ovako ili…… Svaki savet sam prihvatila, neke od njih primenila ali ipak u većini ostala pri   svom ličnom stavu izgradjujući svoja pravila. Da li sam pogrešila ili ne vreme će pokazati, medjutim tačno je da sam u mnogo čemu  htela biti JA  po cenu bilo čega.

Pišem i dalje o uspesima, padovima i životu uopšte,  odgovaram na svaki  komentar i to odmah kada ga primetim. Nekako, tako mi je lepše, na taj način pokušavam pokazati da mi je do svakog posetioca podjednako  stalo.  Cenim njihovo vreme odvojeno isključivo za mene. Znam da po nekim nepisanim pravilima bi trebalo drugačije da se radi, ali……. ja tako to radim.

Medjutim, na svoj blog stavljam mnoge blogere, njihove tekstove iz kojih svaki novi bloger može izvući svoje zaključke.  To je moj doprinos. Zato često u  #pratipetak nema mnogo mojih komentara. Želja mi je da ljudi sami procene, nauče…… opuste se uz razne tekstove. Da prihvate i primene ono što žele, a ne što bih im možda ja lično nekim svojim komentarom nametnula.

E sad dolazimo do onog ali…… ali morate svi biti spremni da kad dostignete jednu odredjenu čitanost, kad broj posetioca Vašeg bloga bude…… desiće se da naidjete na zavidne, desiće se da ste jednom rečju možda u nekom probudili ono iskonsko zlo kojeg svuda oko nas ima. Koje se u nama pritaju, čući da bi u jednom trenutku najosetljivijem možda za Vas izbilo, pogodilo Vas…. s namerom da Vas…..Moja iskrena preporuka je klonite se takvih. Ne dozvolite nikad sebi da Vas takvi ljudi povuku u njihov brlog,  izgubićete se, okrenite se pravim, okrenite se onima koji su u većini, okrenite se poput  ovde navedenog koji će Vam dati dovoljno energije za dalje jer u svojoj nameri i nakani nikada nemojte  odustati.

Budite iskreni u Vašem pisanju, ljudi koji Vas čitaju zaista to znaju proceniti i ceniti. Iza svakog slova se vidi da li je namerno stavljeno ili je jednostavno izašlo ispod Vaših prstiju slušajući Vaše srce, otkrivajući Vašu dušu. Svaki bloger,  vremenom čitajući, postaje pravi psiholog. Zna kako dišete, zna kako mislite. Od svega ovog zavisi i Vaš opstanak na netu. Naravno tu su i teme o kojima pišete, tu je Vaša originalnost, tu je način Vašeg pisanja.

Kad pišete o nekom u negativnom kontekstu, nikad nemojte pisati s namerom da tog  pojedinca, organizaciju,   namerno unizite, nego da ukažete na eventualne negativne pojave, samo to uvek mora biti zaista argumentovano. Ako nije tako napisano taj tekst će više govoriti o Vama nego o onome o kome  želite pisati, a može se desiti i da Vas neko tuži 🙂 nikad se ne zna. 🙂

Zato što kaže naš ITkutak budite pozitivni, konstruktivni, aktivni, što kaže Milko neka Vaš tekst „puca“ od energije, nek odiše svojim autorom, što kaže rada unesite i blogersku kulturu, milojesekulić zdrav razum  i kulturno ponašanje su ključ bilo koje komunikacije , Deda budite originalni i da završim s Jelena sedi bre gde hoćeš, mesta ima za sve. Tada ćete biti „veliki“ bloger.

Ovo je moj lični stav s’ kojim naravno ne morate da se složite. Ovo je stav jednog blogera koji je nedavno počeo, koji se upoznao sa mnogo divnih blogera i još jednom hvala im na tome.

Advertisements

32 responses to this post.

  1. ohrabrujice za one koi tek treba da pocnu :))))

    Одговор

  2. […] This post was mentioned on Twitter by Djordje Staniševski and Ivana Jovanović, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: Novi blog post "Sedi gde bre hoćeš, mesta ima za sve!!!" http://bit.ly/9pKnZn #verkic […]

    Одговор

  3. Odlicno napisano Verkic, samo moram ponoviti da se ne treba mnogo potresati ako stigne neki negativan komentar. To je samo znak da je neko posvetio paznju tvom tekstu ali se ne slaze sa njim, i hoce da iznese svoje misljenje. A kada imamo sukob misljenja tu pobednika jako retko ima, osim ako nije savrseno argumentovano kao sto si napomenula. Znaci, bez preteranog stresa oko negativnih komentara i ljudi, svako treba da pise na svoj nacin i da najbolje predstavi sebe, a da li ce se to nekome svideti ili nece totalno je nebitno. Ja sam se uvek trudio da se zahvalim na paznji i kulturno odgovorim kada dobijem negativan komentar na blogu, mislim da je to najbolje resenje.

    Одговор

    • Posted by verkic on 30. маја 2010. at 13:30

      U ovom tekstu nisam govorila o konstruktivnim kritikama, nego o nameri pojedinca da omalovaže bilo čiji rad. Takve pojave su ne ljudske. Naravno ne zavredjuju pažnju a kamoli zahvalnost. No, sa svim drugim izrečenim slažem se sa tobom 🙂

      Одговор

  4. Ma Verkić druže moj, takvih je uvek bilo i biće. Neka se prepucavaju jel tako izgleda jedino mogu da skrenu pažnju na sebe. Onaj ko stvarno hoće taj će pročitati lepo i ako je razumna osoba-razumeće u čemu je stvar. Meni je lično jako zasmetalo kada si objavila onaj tekst za decu a onaj dotični (da ne lajem sada kod tebe na blogu) se odmah vezao za politiku. Koliko sam ja skontao taj tvoj tekst, reč je o deci. Za politiku i stranke me zabole uvo, ali su ipak deca naše najveće bogatsvo. Pa bilo ko ih obraduje na neki način, uvek će imati podršku sa moje strane. Pozz i ne daj se. Na kraju dana ipak svi ugasimo kompjuter i legnemo da spavamo i ne bi trebalo da sanjamo šta je neko tamo nešto pametovao…

    Одговор

    • Posted by verkic on 30. маја 2010. at 14:38

      Naravno, ko kog brine o deci na bilo koji način za mene je JUNAK, OSOBA VREDNA PAŽNJE, a takvi koji žele to …. što ti kažeš nije red psovati i ne želim, ma daleko im lepa kuća.

      Одговор

  5. Pišući na svom blogu, postaješ neka vrsta javne ličnosti. Dajući ljudima priliku da ti se javno obrate, svesno reskiraš da se jave i oni koji se sa tobom ne slažu. Naravno, stvar je i kulture i komunikacione veštine, da se vlastito neslaganje iznese na prihvatljiv način, da se ukaže na propust, a da se ne povredi osoba. Uvek postoji jako puno načina da se nešto kaže, ali su (na žalost) većinom pogrešni. 😉

    Apsolutno se slažem s tobom da je kritika konstruktivna samo ako je argumentovana i da paušalne ocene ne doprinose diskusiji i vrlo često pogađaju samo čoveka, a ne i problem, ali to je blogerska stvarnost. Baveći se suviše takvim pojavama, nepotrebno trošiš i vreme i energiju, koje bi mnogo bolje upotrebila kad bi ih usmerila na neke druge aktivnosti. Recimo – čitanje svih onih silnih blogova koje pratiš… 😀

    Одговор

    • Posted by verkic on 30. маја 2010. at 20:37

      Pedja u potpunosti se slažem sa tobom, ali imala sam priliku čitajući sve blogove koje pratim da naidjem na jedan koji lično mene pogadja, gde me se proziva, gde se moj rad dovodi u negativan kontekst, gde mi se uskraćuje ustavno pravo svakog gradjanima na opredeljenje, na slobodno udruživanje…..
      Ovo je pojava na koju sam prvi put naišla.
      Na svom blogu svaki bloger može da piše naravno sve ono što on misli da bi ljudi hteli čitati, može pisati…….ali ako to prelazi granicu, i karakteriše tebe lično …….ako to pisanje može direktno uticati na tvoj rad a u isto vreme ti uskrati da svojim komentarom odgovoriš na kritiku, tada zaista o takvom pisanju treba govoriti i hteo ne hteo moraš utrošiti i vreme i energiju.

      Одговор

  6. Kada se prebole sve decije bolesti, drugacije se zivi… ALi je potrebno vreme i istrajnost. Upornost, iskenost i zelja da se radi ono sto se radi… Tako je i sa blogovanjem.

    Одговор

  7. Iskreno sumnjam da takvih osoba ima u ovom svetu, tj. nadam se da ih nema. O.o hmmm

    Kao pocetnica, mogu reci da sam do sada prezadovoljna ljudima koje sam upoznala. Sve su to dobri, pametni i posteni ljudi, i svako od njih je (ukljucujuci i tebe) prica za sebe, jedna ne procitana knjiga koju sam tek pocela citati. I svi ste mi intrigantni, i novi, jer sam dosta mlada, i generalno ne zrela. Pocela sam da ucim iz svasih post-ova, a najvise sam se vezala za Marouk. Nekako mi najvise lezi. Eto. ja ovaj svet blogovanja vidim kao svet dobrote! :))))

    Одговор

    • Posted by verkic on 30. маја 2010. at 22:10

      Ne znam da li je neko još toliko pisao o blogerima u pozitivnom smislu koliko ja. Seti se samo recimo moje kategorije biblioteka, pa #pratipetak, pa… bilo ih je još (ako si kojim slučajem čitala). Uživam zaista svakog dana. Koliko sam do sada samo tekstova pročitala ne bih umela reći. Svaki momenat koji proveden na nečijem blogu ili kako ja to kažem u „njegovoj kući“ za mene je na neki način prelep doživljaj. Na žalost ovo o čemu sam pričala desilo se pre dva dana, medjutim mislim da sa takvim ljudima treba na drugačiji način. Ne bih o tome više pisala.
      Slažem se u potpunosti s’ tobom kad kažeš: “ Eto. ja ovaj svet blogovanja vidim kao svet dobrote! 🙂 “
      Slično sam i ja napisala u tekstu: „Uvek sam verovala u ono lepo i pozitivno u nama. Neko to kaže da je mana, ali ne, za mene je to vrlina i ostaće vrlina. Neću da se menjam. “ 🙂

      Одговор

      • Zaista nisam upucena u to sta se dogodilo ali smatram da takve stvari treba ignorisati. Poganih jezika i sujetnih ljudi je vazdan bilo a i bice do kraja sveta i veka. A ti teraj svoje, siri ovu pozitivnu energiju pa kako bude! imas moju podrsku! 🙂

      • Posted by verkic on 31. маја 2010. at 15:16

        Hvala ti mnogo 🙂 i moram ti reći da si potpuno u pravu. Dela treba da govore koja će ispričati svoju priču. 🙂

  8. Posted by Dudaelixir on 31. маја 2010. at 12:09

    U pravu si Verkić! I znam o kome se radi. Ja ne bih mogla nikada nekog tako da uvredim, veruj mi. Jednostavno, kod mene na blogu se nikada neće naći politički i verski tekstovi. Kada procenim da mi se ne dopada komentar (vezano za gornje dve teme), ja ih obrišem. No, bloger o kome si napisala je bio malo grub po meni i trudio se da te povredi. Jeste, svako ima pravo na svoje mišljenje, to je tačno, ali na jedan fini i kulturan način.

    Prijatelja možeš jedino tako zadržati, ako si prema njemu pažljiv!

    Isti stav prema blogerima, imam i ja i neću da ga menjam. Pozdravljam te i nemoj da se nerviraš! 🙂

    Одговор

    • Posted by verkic on 31. маја 2010. at 12:27

      Hvala ti Dudo mnogo mi ovo znači. Na blogu ne pišem ni o politici niti imam verske tekstove, niti ću ih imati. Jednostavno pišem o svom životu.
      Ja sam zaista uvek i na netu kao i u životu bila prema svima korektna i to ne zbog nekog „uvlačenja“ nego jednostavno takva sam po prirodi. Umem da prepoznam kakav je ko čovek i tada se sklanjam od onih od kojih se ježim. Jednostavno želim biti okružena pravim, pozitivnim, dobrim ljudima. Život nam je dovoljno težak i ne želim ga još više sebi otežavati.
      Dotični gospodin je pričao sa mnom vezano za Udruženje pre više meseci. Poslao mi sa neta jedan statut koji svako može da skine. Par puta smo pričali skyp-om i kad sam shvatila kakav je čovek, jednostavno nisam htela sa njim više imati bilo kakav kontakt. Zato sve ovo i radi. Medjutim, ja mogu samo jednostavno da kažem svako ima pravo na udruživanje pa neka se ko god to želi, sam malo potrudi u osnuje svoje, a ne da napada nekoga ko ne sedi nego pokušava nešto napraviti od svog života.
      Ali manimo se toga Dudice, evo jedna novost, počeli smo betonirati na našem sportskom terenu deo gde će se napraviti šah na otvorenom za penzionere. Žao mi je samo što nas je kiša omela i zaustavila. Naše Udruženje iako tek osnovano, bez dinara i sredstava, bez bilo kakvih donacija i bilo čega drugog eto nešto pokušava promeniti, izmeniti i nešto napraviti 🙂 To je ono zbog čega se ponosim i to je ono što trenutno radimo. Nastaviću i dalje sa još većom snagom i voljom. Ljudi oko mene u offline svetu i ljudi u online svetu poput tebe mi za to daju dovoljno snage, volje i želje da istrajem. Zato ti hvala još jednom. 🙂

      Одговор

  9. Javlja se jedna sveža blogerka, sa tek dva unosa na blogu!
    Dugo sam oklevala upravo zbog ovoka o čemu pišete… konačno sam se odvažila da započenm svoj blog, i šta sad? Spremna sam na to da će biti i negativnih komentara, jer nemoguće je da se svima svidi ono što pišem. Ali, šta raditi sa takvim komentarom? Obrisati ga? Odgovoriti super lepo i ljubazno? Ne odgvoriti uopšte?

    Одговор

    • To je teško odlučiti, ali vremenom čovek shvati sa kim ima posla pa može da bira jedno od ta tri rešenja. Neki nisu dostojni odgovora, neke treba lepo zamoliti da odu…

      Одговор

    • Posted by verkic on 31. маја 2010. at 15:40

      I sama sam mnogo puta bila u dilemi. Bilo je raznih komentara naših blogera od ne treba brisati, briši, objavi i kulturno odgovori…. smi mi o tome imamo svoje mišljenje. U ovom mom tekstu videli si i linkovan tekst koji baš govori o novim blogerima i načinu….. sigurno si ga pročitala.
      Ne mogu reći da je bilo mnogo loših komentara. Svega par u dva navrata. Medjutim ja sam dosta emotivna, pa sam odgovarala emotivno, pisala nove postove na tu temu i na taj načim verovatno i opterećivala svoje čitaoce.
      Zato sad kad bi mi neko uvredljiv komentar ostavio na blogu bez razmišljanja bih ga obrisala i zaboravila na njega. Dok recimo ako je neka kritika konstruktivna, ako ukazuje na neke moje greške, ili daje savete od kojih naravno možemo imati koristi, ako je napisana na kulturan način, naravno da ostavljam i treba svako da je vidi.
      Ono što ti ja mogu reći jeste: – kao prvo, dobro došla ti meni na blog. 🙂 Kao drugo drago mi je što ćemo te moći čitati. Svaki novi bloger je za mene neprocenjivo blago. Kao treće, uživaj dok pišeš i nemoj se opterećivati razmišljanjem šta će ko uraditi i da li će se naći neko ko će kritikovati napisano ili ne.
      Budi ljubazna sa svima koji to zaslužuju, medjutim one druge, ma briši nego šta!
      To ti je moj savet i da sam ovako razmišljala ranije blog bi mi bio zaista ono što sam i želela u početku.
      Oprosti ako sam izigravala ovde neku pametnicu 🙂 , daleko sam od toga, pokušala sam samo preneti ti svoje sadašnje razmišljanje a na osnovu onoga što sam u dva navrata doživela.

      Одговор

  10. Nekada ljudi negativno komentarišu jer su imali loš dan..kako god, vidi se ko je „konstruktivno“ zao a ko zaista zao. U svakom slučaju vredi ostati na svom terenu. Ti imaš pravo da pišeš šta hoćeš, a kome se ne sviđa iskomentarisaće pa će otići.

    Inače slažem se sa onim da se posveti pažnja svakom čitaocu.
    Nekada nema čovek šta da doda 🙂 i to je ok. Sumnjam da neko ne odgovara jer mu nije stalo…mislim da je obrnuto, da je to znak slaganja.

    A i nisu svi blogovi isti, ima onih okrenutih široj publici, sa savetima za net, posao, neki hobi..recimo, a ima i onih ličnijih..pa svako treba da vidi šta je on sam u svemu tome i koja od pravila važe i treba da važe za njega a koja ne.

    Mislim da se mnogi slažu da radiš pravu stvar upravo zbog načina na koji vodiš svoj blog. a mi te baš zato ❤
    😀

    Одговор

    • Posted by verkic on 31. маја 2010. at 19:16

      Marouk, što Duda kaže, lako je svojim ponašanjem steći neprijatelja, medjutim treba biti takav da okupljaš prijatelje oko sebe, ali isto treba ih znati i zadržati. Prijatelji su veliko bogatstvo. Ti si pravi dokaz za to. 🙂

      Одговор

      • nemoj da me teraš da crvenim 😀

      • Posted by verkic on 31. маја 2010. at 21:55

        Zašto naopako. Pravi si drug i to treba svi da znaju. I TO JE TAKO!!!!!

      • Slazem se! Pravi si prijatelj, takvi se retko srecu! I setih se Mike Antica!
        Pronadjes negde nekakvog Misu,
        nekakvog Gorana,
        Dragana,
        Svetu,
        pronadjes drugare nalik na sebe
        i stanes tako i ne verujes
        da ima neko kao ti – isti,
        na ovom drukchijem svetu.
        I nista ne mora da se kaze.
        Sve se unapred zna i razume.
        Mozda te neke Mire sad traze.
        Mozda Gordana neka ne ume
        bez tebe,
        Jelene,
        Milice,
        Vide,
        do nekog ogromnog sunca da ide.
        I ne znas koliko kao ti – takvih
        veceras ponovo nekog nemaju.
        I ne znas koliko kao ti – istih
        za susret sa tobom bas sad se spremaju.
        I ne znas ko su to, kao ti – divni
        i sto su jastuke suzama vlazili.
        A lepo ste se mogli sresti
        samo da ste se malo potrazili.
        I kreces u zivot s pogresnim nekim.
        S drukcijim nekim.
        Nekim dalekim.
        A Boris,
        Vera,
        Vladan
        i Sanja
        jos uvek samo tebe sanja..

      • Posted by verkic on 31. маја 2010. at 22:21

        Druže moj dragi, kao da si znala 🙂 Sinoć sam čitala Miku i to baš ovu pesmu. Hvala ti mnogo. Često se vraćam na nju 🙂

  11. Hvala na dobrodošlici a i na savetima! 🙂
    Postoji li način da povežem tvoj blog sa svojim? Kako se ljudi postavljaju u blogovnik?

    Одговор

    • Posted by verkic on 31. маја 2010. at 18:42

      Petkom pišem svoj redovni članak #pratipetak. Kako je tvoj blog novi, ovog petka obavezno ću da stavim link ka tebi, mada naravno i svako ko vidi komentar klikom na tvoje ime odlazi na tvoj blog, Što se ovo drugog pitanja tiče poslaću ti e-mail ako nije problem. Nadam se da se nećeš ljutiti. A sad odoh do tebe malo 🙂 😉

      Одговор

  12. Ne samo da se neću ljutiti već će mi biti izuzetno drago! 🙂

    Одговор

  13. Za dve godine sam obrisala samo nekoliko komentara i to par svojih. Nagazio me čovek kada sam bila nadrndana, a on lepo i kulturno rekao šta je imao. Ni danas mi nije jasno šta me je tada spopalo. Inače se ne zameram nikome i svako može da kaže, ama šta god mu padne na pamet, kod mene na blogu. Ne nerviraj se bre. 😉

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: