NLP obuke, njihov uticaj na mene i moj život

Tema zadnjeg  mog blog posta  nije slučajno izabrana. Jesam ja provela 8 punih godina na selu, jesam se bavila svim opisanim, ali  što me je to održalo?  NLP je umeće postizanja savršenstva u području poslovanja, komunikacije,  obrazovanju. Za mene su NLP ideje zaista moćne jer sam ih isprobala na sebi.

U celom svom životu sam se uvek trudila prilagoditi svetu.  George Bernard Show kaže: – Razumni ljudi prilagodjavaju se svetu.

Da se nisam ja prilagodjavala svojoj okolini  da li bih toliko vremena opstala u uslovima na koja nisam navikla?  Da li bih sa smeškom odgovarala na pitanja i prihvatala postupke ženica koja su mi bila strana, ne pojmljiva ili blagorečeno ne vaspitana? Ovo nije bilo dvolično ponašanje, nego jednostavno sredina u kojoj sam bila nije se mogla menjati prema meni, nego ja prema ljudima u okolini  u kojoj sam.

Tri najbitnije stvari o kojima se mora voditi računa ako želiš biti uspešan i koje sam ja sebi lično veoma često u životu ponavljala i danas u još većoj meri ponavljam  su:

moraš Vera tačno definisati  želju onoga  što hoćeš i moraš  imati jasan definisan cilj

moraš dobro pratiti  dosad ostvareno

– moraš budi fleksibilna, menjati  ono što radiš sve dogod ne dobiješ ono što želiš.

Reč moraš bi trebalo izbegavati, mada je ja upotrebljavam iz samo meni znanih razloga koja proističu iz moje ličnosti.

Probaću kroz svoj zaista plastično opisan deo života pojasniti one najbitnije stvari vezane za NLP – neurolingvističko programiranje i moj način shvatanja  i  razmišljanja istog.  Za vreme teške bolesti svoje majke, dala sam otkaz u jednoj privatnoj firmi gde sam radila  kako bi ostatak njenog života (koji su lekari procenili na ne dužeg od 6 meseci) provela sa njom .

Godinu dana nakon njene smrti upoznala sam sadašnjeg muža.  Sve što sam tada želela bila je mala kućica za nas dvoje.

Kako bih to mogla ostvariti trebalo nam je zaposlenje. U Somboru tada, mogla sam raditi samo u svojoj struci. Medjutim, delimično je baš ona bila kriva za raspad mog prvog braka i bežala sam od nje kao djavo od krsta. Nisam želela ponovo putovati, provoditi po čitave dane i noći van kuće. Moj suprug nije nažalost nikakav posao mogao dobiti.

Tada sam sela, u svojoj glavi, mislima, umu, zamislila, poželela  i jasno definisala prvo svoj mali cilj. Doći do sela…… nekako do nekih…… životinja. To je bio prvi korak. Muž je tu,  koliko toliko na svom, voli životinje, zna oko njih, ja ću se prilagoditi. Zatim drugi korak, veći cilj. Nakon par godine, prodati svu tu stoku, kupiti kućicu i otvoriti malu prodavnicu. Sve ovo sam  naravno mogla realizovati samo na selu, to mi je bilo potpuno jasno  jer i cena kuća je tamo bila  dve i po dobre krave (nažalost). Treći korak i moj još većii cilj je bio iznaći mogućnost  vratiti se ponovo u Sombor, samo sada sa obezbedjenom ekonomskom i materijalnom sigurnošću. I taj treći korak, najveći sam jasno sebi zacrtala sa svim detaljima koje sam trebala odraditi kako bih do njega došla.

Iz ovoga možete videti, da ciljeve koje želimo ostvariti moraju biti realni. Na početku sam zato podelila ih na tri koraka,   na najmanji, te veći i najveći.

Prva dva koraka sam odradila besprekorno. Mislila sam pozitivno, znala sam tačno šta želim imati i postići. Znala sam  šta ja sama moram uraditi kako bih ostvarila taj moj cilj i konkretno sam i tačno znala do u detanje ko, gde, kada, šta i kako. I s takvim stavom, mišljenjem i postavljenim ciljem, malim, većim, najvećim krenula u  akciju.

Moram reći da sam prva dva cilja ostvarila i brže nego sam planirala, ali i da ni jednog sekunda nisam  sumnjala u sve odlučeno.  Jednostavno sam znala da će biti kako sam sebi zacrtala. Svojim mislima sam često odlazila u budućnost, uživala u njoj, osećala je svom dušom i na taj način i konkretnim radnjama u sadašnjosti doprinela da se moj cilj ostvari i da budučnost bude baš onakva kakvom sam je zamišljala.

Razlog za neostvarivanje  trećeg koraka i najvećeg cilja seže duboko u privatnost i to usko vezanu za svoju  kćerku i unučad i o tome naravno ne bih želela. Dovoljno je reći da  se u jednom momentu promenio moj cilj i uradila sam ono što sam tada zaista mislila da moram. Ovo je bila greška, nešto što sebi nisam smela dozvoliti. Nisam jednostavno dobro prepoznala, procenila i iskoristila umeće kontaktiranja i uticaja na druge osobe. Nisam emotivnost znala usmeriti u pravcu u kom sam trebala.

Ogromna energija koju sam imala a dolazila je iz motivacije kako bih iz svog tadašnjeg stanja prešla u ono željeno, ciljano,  je nestala.

Moj najveći cilj je bio vredan truda, jasno sam ga zacrtala, još više želela, ali za njega mi je bilo potrebno još vremena koje na žalost nisam imala. Sve ovo o čemu sam do sada govorila su NLP veštine kojima se svladavaju  prepreke na koje nailazite u životu.

Svet koji ja gledam stvara moj neurološki sistem. Ako ja svom cilju posvećujem dovoljno pažnje i on bude dovoljno jasan i precizan filtrira se kroz uverenja, sklonosti i interese.  NLP nas uči na koji način  da izoštrimo svoja čula, bolje zapažamo kako bi došli  do boljeg i  kvalitetnijeg života. Cilj NLP obuke je baš to izoštravanje svakog našeg čula.

U jednom mom delu života  zaboravila sam na sve, moje misli više nisu bile pozitivne, nisam više imala kontrolu ni uticaj na  svoje raspoloženje,  nego sam se jednostavno prepustila i samo reagovala na sve ono što se dešavalo u životu moje kćerke i mene. Nisam mogla više kontrolisati svoj glas, izraz lica niti reči. Izgubila sam samopouzdanje. Emotivno stanje u velikoj meri utiče na naše razmišljanje i ponašanje.   Nisam ih koristila na pravi način i time sebi uskratila ostvarenje i onog najvećeg tada zacrtanog cilja.

Moram priznati da me je to stanje, bez obzira na sva moja ranija razmišljanja o životu, držalo dosta dugo.

Sada mogu ponovo u svojoj mašti otići u budućnost i doživeti je onako kako želim. Telo i um je jedno i ja znam da  na taj način mozgu dajući pozitivne slike,  programiram ga da misli  i telo pripremam za stvarnu pozitivnu situaciju jer će i uspeh biti takav.

No isto tako moram biti svesna da ne mogu samo verovati. To svoje verovanje u uspeh moram podkrepiti i radom.

U životu kako sam već rekla motivišu nas naša uverenja koja automatski utiču i na naše ponašanje.

Neka uverenja će nas u životu ograničavati. Takva treba odbaciti jer su uverenja stvar izbora. Naučimo  stvarati nova koja će naš život učiniti uspešnijim. Moramo naučiti dopustiti našim pozitivnim uverenjima da otkriju koliko smo u stvari sposobni i šta možemo ostvariti. Svet nam pruža mogućnosti, dopustimo bez ograničenja da udjemo u taj svet istražujući ga.

Često u životu kažemo imam strategiju za ovo….. ili ono….. ili njegova strategija je…… Ovde,  način na koji organizujemo svoje ponašanje i misli a u cilju postignuća odredjenih rezultata se naziva strategija. Zadajući sebi neki zadatak moramo biti uvereni da smo ga u stanju i obaviti, inače….Moramo duboko verovati da zaslužujemo obaviti postavljen zadatak i naravno treba ga postaviti tako pred sebe da verujemo da je i vredan našeg truda.

Završiću s’ rečima koje sam čula na obukama koje sam prošla.  Mnogo stvari postoje za naučiti, a koliko vremena imamo? Sve bržim povećavanjem znanja moramo povećati i brzinu njegovog usvajanja. Kako ćemo to uraditi? Učenje samo po sebi više nije dovoljno. Veoma je bitno naučiti kako se uči!

Advertisements

7 responses to this post.

  1. Heh, zanimljiv pogled na NLP…. za mene je NLP bio metod uklanjanja „buke“ u komunikaciji i (međusobnom) razumevanju, mada moram da priznam da mu se nikada nisam do kraja posvetila.

    Uglavnom, to o čemu ti pričaš meni lično više liči na Brajana Trejsija (vizuelizacija, postavljanje cileljeva) i možda malo više na onu tamnu stranu koja se zove „wishful thinking“ (priželjkivanje, obično to izuzima stvaran rad, zato je prokazan taj metod a ljude koji ga proklamuju zovu new age opsenarima).

    Ne znam zašto smo skloni da odustajemo od ciljeva koji nas STVARNO motivišu? Sa nekim stvarima ne treba praviti kompromise (svako je imao svoju školu, pa i ja). Mislim da to ima veze sa polom (ženskim), Mnogo smo slabe tj. previše sklone kompromisima, naročito kada to i nije pravi kompromis već zamaskirano odustajanje od svog i pristajanje na tuđi cilj. Jesi primetila da to mnoge žene rade? I lepo im ide.

    Одговор

    • NLP su psihološke veštine razumevanja i uticaja na ljude. Tu je naravno i komunikacija, ali i izoštravanje svakog našeg čula kako bi….pisala sam u postu. Mnogo bi se dalo ovde pisati, nego zasad sam samo povezala dva blog posta i jednim delom pokušala obraditi jednu zaista ogromnu temu. Biće još reči na tu temu. 🙂 Imam nameru i nakon registracije Udruženja organizovati NLP obuke.
      Što se tiče žena, naravno 100 % si u pravu. Kćerka zbog dece i svog posla nije mogla kod mene na selo, u Somboru nije imala gde posle rastave, ja sam joj bila jedino rešenje, ali sam tom svojom odlukom sebe lišila ostvarenja svog tada najvećeg zacrtanog cilja. Ali znaš, prilagodjavam se ja nastaloj situaciji, biće …….sigurna sam, odnosno duboko uverena. 🙂
      Hvala ti na komentaru!

      Одговор

  2. Ne znam sta da mislim o takvom i tom nacinu razmisljanja, ko ume svaka cast. Mozda sam curka, ali sam spontana u svim segmentima svog zivota, da sam nekada umela da planiram i promislim sledeci minut mozda bi nesto i bilo drugacije a o zivotu…o tome ne zelim da mislim jer jednostavno na njega se ne moze uticati, i bojim se da zacrtavanjem cilja ka piramidi, kao u svim djokicama koji rade po tom principu, za mene je samo da posmatram…sve mi to nekako dodje kao ona americka mantranja..I sta znaci cilj? Gubi li se emocija, licnost na tom putu?

    Одговор

    • Emocije se ne gube naravno, čak šta više veoma su važne.
      Ja sam namerno dva zadnja posta napisala na taj način kako bih plastično opisala svoj način razmišljanja.
      Zaista sam sve isplanirala i seobu na selo, i kupovinu krava, iako to nisam radila nikad do tada. Nakon tri godine smo ih prodali i kupili kuću, napravili u jednom njenom delu prodavnicu i mali restorančić. Nakon par godina rada, sam želela to sve prodati, dići kredit i početi iz početka u Somboru. Nažalost ovaj zadnji i najveći deo nije odradjen i sada se jako kajem što nisam bila dosledna do kraja. Jesam u Somboru, ali kao podstanar.
      Za sve to vreme emocije su me vodile pravim putem do onog najbitnijeg. Tu sam dozvolila da me te iste emocije odvedu daleko od cilja a ne putem kojim sam trebala nastaviti. U trenu sam odlučila nešto, a sada sam svesna da sam trebala stisnuti zube i sve bi bilo mnogo drugačije i samim tim bi na bolji način pomogla i kćerki i sebi.
      Jedna rečenica zna čoveka naterati nekad na pogrešnu odluku. Takve emocije moramo skloniti. U tom momentu nisam to mogla niti znala kako.

      Одговор

  3. Hmmm, ovo me mnogo podseca na moju pricu o Spasoju Vlajicu, samo sto on to objasnjava na drugi nacin, ne bas kao NLP nego kao uticanje misli na sudbinu, sto kada uporedim sa tvojom pricom dodje uglavnom na isto. Obozavam sve sto ima veze sa razmisljanjem i nacinom razmisljanja, programiranjem mozga i novim otkricima na tom polju. Vizuelizacija je jedan od primera uticaja misli na sudbinu, kao i neurolignvistickog programiranja, sto znaci da su te dve stvari veoma slicne! To sam upravo naucio 🙂 Svaka cast za post, samo nastavi da se bavis NLP-om jer moze biti veoma korisno, samo sto mora da se uci i uci i uci… Srecno!

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: