„Mahlat oprosti, al’ukradoh ti rečenicu!“

Počela bih ovaj post s’ rečima:

– Vera,  umrećeš glupa, al’ …….oš vraga Vera,  ne može sad. Istim rečima i tvoja prijateljica,  jedna divna blogerka je pre par sati  baš tako počela svoj tekst (zamalo ne stavi link sada, e neš’ Vera, neš’ vala), te nije red. Jeste da bi ona rekla ma daj bre Vera ne budali,  al’ opet…….. nije red.

Znam ti ja šta je red, šta se može a šta ne, šta je u redu, šta ne,  za šta bi trebala možda tražiti dozvolu a za šta treba da me zabole uvo…..Sve ja to znam (ili bar većinu toga)  ali……

Retko pišem ja na ovaj način ali danas zaista ne umem drugačije. Nerviraju me blesave situacije, nervira me kad jednostavno ne kažem: –  ma daj odjebi šta se nakači na mene. Nervira me kad dozvolim sebi da se iz puke želje da nekog ne povredim pretvorim u običnu glupu gusku.

I zato, eto,  ne mogu a da ne kažem (oprosti Mahlat al’ moram)

VERA, UMREĆEŠ GLUPA i da dodam I NIKAD SE OPAMETITI NEĆEŠ.

A da sad ja to lepo navedem sebi pod 1., 2., 3., možda nešto i zapamtim pa kad sledeći put dodjem u sličnu napast lepo sama sebe ošamarim, setim se sveg ovog napisanog, ugrizem se za jezik, te uzdignute glave sa smeškom na licu kliknem na POMERI NA OTPAD.

1. Glupa si Vera jer se daš isprovocirati!

2. Glupa si Vera jer nisi naučila da nije bitno šta ti ko kaže, već ko ti kaže!

3. Glupa si Vera jer imaš uvek potrebu pravdati se za ono što uradiš pa makar to bilo  i nešto dobro!

4. Glupa si Vera jer ti je stalo ama baš do svih ljudi ne praveći nikakvu razliku medju njima!

I sad,  bio bi tu poduži spisak toga, ali imam samilosti prema svima koji ovo čitaju a poštujem ih i cenim (ne dodvoravam se nikom i izjavljujem: – časti mi) te ću stati samo na ovome. Sigurna sam da Vam je već dosta. 🙂

Rekla ja kako ću ovo napisati kao podsetnik sebi, te da ću probati dobro upamtim i pokušati se  promeniti.

Napisala ja to ovde na blogu. Blog je moj, mogu da pišem svašta.  Slažete se?   Ali,  mogu li ja sad reći ovo sam ja pisala za svoju dušu, ne želim skretati pažnju  na sebe, ljudi šta Vas briga za to, ne komentarišite. Mogu, naravno da mogu i to, ali ……

Bože glupog li posta.

Ovako spetljana kakva sam danas možda Vam ipak  do kraja uspem i preneti ono što sam htela reći.

Pa drage moje buduće kolege blogeri, pišite. Reč BLOGER izgovarajte s’ ponosom, pišite velikim slovima, jer zaista je čast biti bloger. To ne znači samo biti puki administrator koji kreira blog, to ne znači samo biti puki pisac blog postova, BLOGER je mnogo više. To su časni ljudi koji pišu iskreno, koji pišu ono što osećaju i stoje iza toga.

BLOGER će pomoći uvek svom kolegi. Pohvaliće ga isto tako kao što će mu uputiti i dobronamernu kritiku. BLOGER  ne prodaje maglu i zbog toga nema potrebu pretvarati se, ulepšavati i uvijati sebe u celofan. Ne,  BLOGER je onakav kakav jeste sa svim manama i vrlinama. To neće kriti, ne beži od toga,  nego će,  naprotiv,  iskoristiti to kako bi  izatkao na stotine divnih tekstova. To je ono što ume i što zna. BLOGER je svestan da ono što napiše ne može sakriti i ne želi to. Svestan je da će ga neko kad tad čitati i drago mu je zbog toga. BLOGERU će biti drago i kad se nadje u nečijem blogovniku, a još draže ako ga neko pohvali i linkuje. Za to se ne traži dozvola!

Ako pak želite pisati a da Vas niko ne posećuje, čita i komentariše , onda uzmite lepo sveščicu i pišiteeeeeeee do mile volje. Stavite i ključ na nju ako baš želite i niko Vam ništa ne može.

Eto toliko od ove Džepne venere. Brbljive, glupe, lude, zajebane,  ali i poštene,  iskrene,  punog srca jer uvek će prvo misliti na druge pa tek onda na sebe.

E vala sad se ishvalih. Jesam li preterala?……. Ma Vera, šta se opet pitaš……   zaboravi oktobar i vagu u kojoj si rodjena i kaži: –  da ja sam takva a ko sumnja ma nek ……..

Advertisements

13 responses to this post.

  1. Bez da se mešam u tvoj unutrašnji (ne)mir, moram da ostavim komentar na ovakav post. Ali ne kao direktna kritika na isti, već kao moj *lični* feedback na ovaj tekst.
    Ovaj tvoj tekst me je naterao da razmislim o sebi i svom blogu, kako o načinu na koji pišem na njemu tako i o samim temama koje se kroz isti prožimaju.
    Iako je od starta to bila ideja, ne želim da se mob lični i personalni blog pretvori u enciklopediju uputstava za raznorazne geekovske probleme a da pritom ostane bez mene i mog ličnog JA.
    Rešio sam da od danas više pišem o stvarima koje se tiču mene i mog pogleda na svet i koje bih verovatno radije istrtljao naj drugarici uz kafu pa makar to i ne zanimalo kolegu koji kompajlira linux kernel, ali zanima onog drugog prijatelja sa kojim se nisam video skoro pa par meseci zbog obaveza i obaveza.
    Naravno, neće se moj blog pretvoriti u razgovor sa samim sobom o nedoumici o prašku za veš, ali će moje JA biti osetno prisutnije.

    Pozdrav Verkić!

    P.S. Mala molba: Kad stigneš, okrati me u Blogovniku sam na ime i prezime, bez ostalih detalja, da ne iskačem iz družine 😉 Hvala!

    Одговор

    • Uh koliko toga imam da ti kažem. Kao prvo drago mi je da te moje blogovanje (namerno piše ovu reč jer se ponosim time) nateralo kako sam kažeš na razmišljanje. Svako ko uspe takav efekt kod nekog proizvesti mora biti sretan.
      Drugo, ja lično tvoj blog nisam nikad doživljavala kao enciklopediju uputstva za geekovske probleme, već kao blog Branka od krvi i mesa kod koga uvek dodjem ako nešto želim naučiti. Enciklopedije su vredne ali nemaju dušu, ti je imaš i na svoj blog si preneo ono što si ti. Mi to osećamo.
      Treće, blog i jeste mesto gde iznosimo svoja mišljenja, on ocrtava nas same, a to što si ti izabrao drugu temu, različitu od mnogih takodje si ti. To je bila tvoja želja i po meni dobro to radiš. Medjutim isto tako imaš pravo pisati o čemu god hoćeš. Ovo sve nisam imala potrebu ni reći ti jer ti to i sam dobro znaš.
      Ono što bih samo dodala, jer nisam baš sigurna da sam bila jasna ovim mojim postom je : ja se menjati neću. Ono sam što sam i ponosim se time. Jedino što neću više dozvoliti da ulazim u glupu polemiku sa nekim ko me želi prozvati i pri tome nazivati dodvoračen. I dalje ću pisati na način koji pišem, i dalje ću pratiti blogere koje cenim i poštujem i čije tekstove volim čitati, i dalje ću ih linkovati, ali i dalje ću ako budem mogla pomoći i svakom novom blogeru ako vidim da to želi.
      Zadnje, ma neću te skraćivati za ništa 🙂 neka si ti meni takav kakav si a da ne iskačeš 🙂 dodaću i kod svih drugih po nešto. Hvala ti na komentaru!

      Одговор

      • Tako je, budi svoj(a)!
        Ni ja nisam mislio da se menjam JA, već malo način na koji plasiram sebe kroz svoj blog. A blog je samo malecki deo mene. Malo ljudi me zaista poznaje a još manje ljudi ima i prilike… i pored sveprisustva moga na svim Internetskim zbivanjima. Svoju energiju usmeravam na neke druge stvari, a blog je više bekstvo od svega toga drugog…
        Tako da ja i nisam klasičan bloger kao što to većina (pravih) blogera jeste. Nisam ja neki kolumnista koji kritički gleda na svet oko sebe ili na neku nišu kou prati i kojom se bavi. Ja se družim sa blogovima od pre 5-6 godina, no ništa iz tog istorijskog perioda nije bilo preterano zanimljivo meni sadašnjem da isto prenosim i vučem dalje… (i dalje su po netu neki moji stari blogovi koji čuče zapušteni) Ali eto, moj sadašnji blog i dalje evoluira i oblikuje se kako to moji životni ciklusi nalažu… U svakom sl. hteo sam damo da pomenem da je tvoj tekst (iznad ovih naših prepiski) uticao (tj. pokrenuo neke sitne stvarčice) na mene i moj blog 🙂

        Pozdrav!

      • Drago mi je zbog toga zaista. Počela sam „proširivati“ i ostale blogere, ali samo troje za sada. Više ne „iskačeš“ a sutra nastavljam. 🙂

  2. Tvoja kuća, tvoji običaji. Tačka bre Verkić. Nema tu nerviranja. Nauči da kažeš nekad „M’rš!“ Oslobadjajuće je. To ti kaže idiot koji je pola svog dragocenog života proveo ugadjajući drugima i pazeći da nekog ne povredi, i opet ispadneš kriva i grbava, pa se pravdaš za nešto za šta nisi kriva nikako, pa te neko tumači ovako, neko onako, a svako kako mu dune.
    Malo je ljudi koji će se potruditi da neki blog-unos (o, kako mrzim reč „post“, odma’ mi padne na pamet „mrs“) pročitaju i više puta ako treba da bi shvatili suštinu. Mnogi će površno preleteti preko ispisanih rečenica kao što to rade i kad te gledaju u oči dok im nešto pričaš, pa im na jedno uvo ulazi…je l’. To je jednostavno tako.
    Što se pisanja bloga tiče, ja sam tek sad, posle pet ili više godina, ne sećam se kad sam na „Nadlanu“ počela tačno da piskaram, tek sad sam postala otvorena i prestala da krijem da sam Tamara i Šapke, da sam obična i čudna, da sam sve to ja. I stekla sam prave prijatelje zahvaljujući blogu, spasao mi je život jednom, ajd’, možda nije život, ali psihu jeste, u početku je bio samo neka vrsta kloake u koju sam izlivala svoja osećanja, pa sam onda počela da puštam i priče i pesme i koješta, sad već shvatam da je blog moćna mašinerija koja se može koristiti i u dobre, plemenite svrhe. Ali i dalje ne zapostavljam ono lično, ono zbog čega sam i počela da pišem, sebe.
    Naravno, pazim dobro da mi blogove ne čita familija, odrekli bi me se preko Fejsa. 😀
    Naročito tetke. 😉
    I dosta sam trtljala, želim ti dobro jutro, 😀

    Одговор

    • Dodbro jutro i tebi Šapke mada je pola jedan već. 🙂 E vala što se tiče reči „post“ slažem se i potpisujem, blog unos je mnogo prijatnije i lepše za za čutu 🙂

      Одговор

  3. Dobro jutro Verkić, lepo ti kaže Šaputalica,“m’š bre“ i teraš dalje. Ako ne možeš javno, ti kaži u sebi. Ja sam isto nov na blogu, nekih 5 meseci, ali sam brzo video kako funkcioniše. Ako počneš da razmišljaš o svakom komentaru, kao i u životu, izgubičeš pola svog dragocenog vremena na to. Blogove pišu uopšteno dve vrste ljudi. Oni željni senzacije, isključivi, koji komentarišu i sve je svedeno samo na njihovo razmišljanje i njihove stavove. Ne čuju druge i ne žele da čuju druge. Odličan primer je Džonson, sa kojim sam imao malu raspravu u mom početku. Drugi tip ljudi su oni koji pišu da bi se rasteretili od običnog života. Oni ispišu neki post koji je često nepovezan, konfuzan, ne zna pisac šta je hteo da kaže. Oni su u većini. Kad imaju vremena ostavljaju površne komentare na tuđim blogovima, kao što su površni i njihovi tekstovi. Nažalost ovi isto kao i oni prvi mogu da te izbace iz takta, jer njihovi komentari nisu odraz dubljeg upuštanja u tvoj tekst, već, eto-tako.
    Mislim da ima nekoliko blogera koji zaista porade da bi izbacili kvalitetan blog. Ja težim da budem jedan od njih, a koliko vidim i ti. Zato i pišem ovooooliki komentar. A, kao i u životu, kad neko nešto uradi, odmah se stvori stotinu njih koji ne rade ništa već to kritikuju.
    I još jedan savet, bolje napiši na svom blogu šta misliš, nego da na nečijem tuđem blogu ulaziš u raspravu komentarima. Ja sam se opekao jednom.
    Pusti tuđe blogove, tuđe komentare, piši tvoja razmišljanja.
    Prijatna ti prva jutrnja kafa i 🙂

    Одговор

    • Evo pijem je i zaista mi prija. Hvala ti. Na samom početku sam znala da će biti i onih koji kritikuju, ali nijr problem u kritici, problem je u nekom etiketiranju koji sebi ljudi daju za pravo, a koji te ne poznaju. No razumemo se. Hvala ti na ovooooolikom komentaru 🙂

      Одговор

  4. Posted by maštovitažena on 13. фебруара 2010. at 10:19

    BLOGER ljudi koji pišu iskreno, koji pišu ono što osećaju i stoje iza toga.
    Iskoristila sam deo tvog teksta da ti kažem ono što mislim i što osećam ,kao što sam i u pomenutom postu iznela svoja razmišljanja .Nije se naša prepiska pretvorila u čat naprotiv , u veoma konstrutktivnu polemiku , linkovati ili ne linkovati nečiji blog …a htela sam samo da ti ukažem na to da da sam želela mir , nesvesno si uradila dve stvari , dotakla dva različita bloga, i dve vrste blogera .Da li je greh priznati da si bio BLOGER i izgubio osećaj u tom periodu za stvaran svet oko sebe , a iz današnjeg ugla gledano javno to priznati , i biti izložen ovakvim komentarima od strane blogera , kada napišeš svoja razmišljanja pozzz

    Одговор

  5. Posted by maštovitažena on 13. фебруара 2010. at 10:20

    * izvini na greškama u kuckanju teksta

    Одговор

  6. Ma sta si se ti upetljala u razmisljanja, vago jedna, dok ga izvagas dumres 😀
    Mnogo si bre obizirna, ko ti kaze 😛 , vec se kroz neke tvoje postove dalo naslutiti ko si i kakva si, sto rece Shap, blog je oslobadjajuci, posle nekih svojih tekstova, ma kako bili napisani, osecala sam se kao da sam se skinula gola na sred Terazija, pa me bilo sramota od sebe od sveta…a onda spoznaja, pa kakva god da sam, to sam ja i jebes ga upoznah se sa nekim blogerima i dobih sjajne prijatelje!
    Samo napred Verkic bre i ne sumLJaj u sebe vise i ja sam tupce pa me zabole 😀

    Одговор

    • Ja sam zaista imala sreću upoznati mnogooooo blogera za koje mogu slobodno reći da smo postali prijatelji. Ja to tako osećam i znam da ne grešim. Opet sve to je sigurna sam samo zbog toga što smo iskreni, i što ništa ne muljamo, ne uvijamo i ne pretvaramo se. Hvala svima još jednom na lepim rečima. Kažem ja meni ne treba dodatni vetar u ledja, Vi mi dajete veliki podsticaj i ma kakva ja bila zaista me pravite još boljom. Hvala Vam na tome! 🙂

      Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: