U životu je tako malo potrebno….

Da li ste do sada imali priliku da vam se u nizu jedna za drugom dešavaju samo lepe stvari?

Ako jeste shvatićete kako se osećam. Okruženi ljubavlju i poštovanjem, poverenjem koje vam se ukazuje, želite postati još  bolji, još uspešniji. Oko vas počinje  se širiti  energija koja svojim pozitivnim zračenjem utiče na sve u vašoj blizini čak i na ono malo komšijsko kuče koje vam se vrzma oko nogu veselo mašući repom.

Odjednom sunce u ovim već pomalo hladnim danima lepše sija. Poželite trčati kao malo dete raširenih ruku dok zlatno lišće pod vašim nogama leti na sve strane. Zadihani ležete u travu, tu sada već pomalo mokru i hladnu,  vi to ne osećate i   pričate priče koje će vetar oko vas šumeći prenositi  s lista na list sve dalje i dalje dok ne stigne i u naudaljenije krajeve prenoseći vašu bezgraničnu sreću.

„Šu………….. šu“, čujete li?

Vaše lice je ozareno osmehom jer pružate i dajete ono što vam je s puno poverenja i vere u vas dao neko drugi. Postajete  i nesvesno  iskreniji i otvoreniji jer shvaćate da je još lepše deliti svoju sreću nego je ljubomorno čuvati samo za sebe.

Svaki posao Vam odjednom ide od ruke. Ni jedna prepreka nije više prevelika a da je vi ne možete savladati.  Ustajete rano, izlazite napolje i sa prepuno poverenja u sve ljude oko vas, vedri i nasmejani pričate sa bakicom koja polako, držeći u ruci štap  kreće u svoju svakidašnju nabavku. Pričate sa radnikom koji zastaje čisteći ulicu sagnuvši glavu. Vaše blage reči deluju na njega  i on pogledavši u vas   daruje  vam predivam osmeh zahvalnosti.

Nastavljate dalje jer dan je pred vama. Nije više uopšte bitno koliko traje. Možete……….i……….. ovako bih mogla do u nedogled.

Shatate li kako se osećam? Shvatate li koliko je malo u životu potrebno da biste bili sretni, da biste mogli prebroditi sve, da možete nastaviti tamo gde ste zastali?

To „malo“ su meni dobri ljudi dali!

Ali…………o tome ćemo nakon BlogOpena.

12 responses to this post.

  1. Ovo sam maznuo jednom negde pa preveo pa sacuvao… dobro dodje kao komentar ovde… Nije moje ali ga volim i ako se niko ne javi za starateljstvo, trajno usvajam…

    * * *
    Kada sam imao 7 godina roditelji su mi govorili da je najbitnije u životu biti srećan. Kada sam otišao u školu rekli su mi da napišem šta želim da budem u životu. Ja sam napisao na papiru „Srećan“. Oni su mi rekli da nisam razumeo zadatak. Ja sam im rekao da oni nisu razumeli život…
    * * *

    Одговор

  2. Дивно!🙂

    Одговор

  3. Nego, jesi li ti spremna za taj BlogOpen 2010?! :)))😉

    Одговор

  4. Sreća ume da bude relativan pojam.
    Neko je nesrećan što mu je jahta ukotvljena na nepristupačnom mestu (nikako da okrene tu mercedes) a neko se zadovoljno smeje leptiru na cvetu.
    Neko se raduje životu, a neko u svemu nadje manu…

    Одговор

  5. pu, pu, pu, da ne ureknem, nek` ostane tako Verkic!🙂

    Одговор

  6. znam taj osecaj, to ushicenje… drago mi je da se desava…🙂
    Evo upravo jutros sam pocela da citam vas blog…svidja mi se ,i nastavicu🙂
    Veliki pozdrav od Kaće🙂

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: