Ma ne mogu protiv prirode!

Toliko toga želim reći da se bojim da ću  se uplesti u ove reči kao pile u kučine, da ću napraviti veliku papazjaniju od ovog blog unosa ( kad god hoću da napišem blog post setim se Shaputave koja ne voli taj izraz i odmah ispravim u blog unos🙂 ). Ali, opet, pa i život nam je takav. Ako ćemo iskreno i ne možemo drugačije pisati. I….. da…… šta ono htedoh reći……..

Za nedelju dana mog odsustvovanja sa neta, bez obzira na sav posao,  na svu trku i muku u kojoj sam bila, imala sam dosta vremena da razmišljam o svemu. Primetili ste da malo spavam, odnosno ne mogu dugo da ležim, jer me počnu boleti ledja. Šta da radim, kičma je takva 🙂 (moraću i o tome jednom da pišem).   Dobar sam organizator uvek bila,  tako da uspem rasporediti svoje vreme a sad ga imam i previše od kako smo u stanu. Nekako čas posla se sve spremi, suprug mi nije po ceo dan kući, deca se igraju s’ svojim vršnjacima (dosta ih ovde ima), noć je duga…….. vremena na pretek.

Za sve to vreme, radići, noseći, tegleći,  priupitah sebe a šta će meni sve ovo?  Govorim o blogu naravno. Zašto da dozvolim sebi  da me neko potpuno nepoznat bilo gde proziva, da govori o „onoj“ nekoj ludoj babi  koja ima 20 godina mladjeg muža, zašto da……..

Sve me to isuviše podseća na Farmu koju gledah ponekad…….. na njihova prepucavanja, prozivanja porodice, prijatelja……. Odvratno! Ko sme i može prozivati nečiju porodicu? Kakav to debeo obraz treba biti na tom licu? Kakvo srce ima taj neko? Ima li on svoju porodicu? Kako bi njemu bilo kad bi……..? Bože koliko pitanja. Tako su se nizala i  u mojoj glavi. Ako ću iskreno, čak sam par puta …….Eto opet ja trućam i što treba i što ne treba. Opet svojim pisanjem dajem materijala da,  takvi ljudi,  mogu još više……e nikad se ovaj Vaš Verkić neće promeniti. NIKAD!

Pitajući se sve ovo rekoh u momentu sebi: “ ma hajde ti odatle, ostavi sve, uzmi sveščicu baš ako želiš nešto pisati i o…….. Niko te bar neće ismejavati, sprdati se tobom,  prozivati te, nikome nećeš smetati, pisaćeš a opet……… Uživaj ti lepo u krugu svoje porodice, offline prijateljima i poznanicima od kojih nikad nisi loše ništa doživela“. Zar to ne bi bilo pametnije?

Tada, opet, kažem sebi: „ma ti nikad nisi  odustajala od ničega u životu“. Zašto bih zbog jednog beskrupuloznog čoveka to sad prvi put uradila u ovim godinama. Možda je svo ovo moje pisanje samo obično „trućanje“ jedne ženice. Možda, no sve i  da je tako, dogod bilo ko pročita ovde bar jednu jedinu rečenicu iz koje će nešto moći saznati, do god…….. ma   samo  i  jedina jedina reč nekom izmami osmeh na licu……. ja ću biti sretna i zadovoljna i imaću razloga da piše ovako javno.

Ne idem po komšiliku niti sam to ikad volela. Ne traćam, ne ogovaram, stignem malo i heklati, poneki makrame uradim, družim se s’ unucima, sva dešavanja u Somboru ispratim, imam mnogo prijatelja kod kojih odem i oni nama dodju, pa zar onda nije bolje svo ono drugo svoje slobodno vreme da utrošim na ovakva pisanja? Zar nije lepše da me suprug, dolazeći s posla zatekne pred kompjuterom, nego ne daj Bože ………..🙂

Ne želim se spuštati na ničiji nivo, bez obzira kakav je. Ne želim nikog osudjivati ni zašta. Jednostavno što mi se svidja ja čitam, prokomentarišem kad stignem, što mi se pak  ne svidja,  ima, neko reče jednom, crveni krstić i ja lepo kliknem na njega i odoh.

Moj blog nije stručni, pišem o životu  i mogu da pišem o čemu god hoću. Od početka pišem  srcem jer takva sam po prirodi. Jednostavna, otvorena, kažem uvek šta mislim, ali i kad se desi da nekom moram nešto  loše reći, pronadjem način da to zvuči što bezazlenije. Ne mogu nikog da povredim, takvu su me „napravili“🙂 Materijal beše valda mekan, lako se oblikovao i prilagodjavao. Takva sam, šta ću. Takvu me ljudi cene, takvu me poznaju i takva ću i umreti. Znam da ovo vreme baš i nije za osobe poput mene. Znam da ćesto baš zbog njihovog dobrog srca loše prodju, ali………ne mogu protiv prirode. Kažem ja često, ma promeniću se, baš me briga za ……..ali jače je to od mene.

Pisala sam mnogo toga o svom životu, svojoj porodici koju izuzetno cenim i bezrezervno volim. S mužem (venčanim) živim 13 godina. Izuzetno funkcionišemo i kamo lepe sreće da je mnogo više takvih brakova. Unuci su mi zdravi hvala Bogu, volu nas sve, kćerka me poštuje. Sve ovo je offline život naravno.  Sve to što sam pisala, često  i preotvoreno, ne daje nikome za pravo da  iako se ne gledamo u oči,  da dozvoli  sebi da proziva nešto i nekoga, pogotovo ako je to nekome toliko  sveto kao što je porodica, a ona bi trebala svima da je neprikosnovena. To nikad neću razumeti.

Lepo ja rekoh na početku zbrčkaću ja ovde mnogo toga a u suštini Vam neće baš biti jasno  šta sam sve želela  reći. Eto takva sam ja. :)  Sve bi da nekom kažem MA ZNAŠ TI ŠTA,  MAKNI SE TI OD MENE, al’  opet ne bih da povredim.  Stvarno mene treba ispitati🙂 . Da ne pomislite slučajno samo da se  bojim, Bože sačuvaj (znam ja biti i veliki inadžjija, još ako mi kaže neko ti to ne možeš ili ne smeš, auuuuu…….),  nego,  ma ne mogu ja biti bezobrazna, podmukla, ljigava, ne mogu…… mada ima ljudi kojima se neke stvari moraju jasno reći.

Tad opet razmišljam a zašto se to meni dešava. Medjutim, ne bih ja imalo ovoliko godina da to ne znam,  naravno. Baš zato što sam takva. Baš zato što znaju da ja neću „viknuti“, što ću paziti šta ću reći……baš zato sam dobra,  otvorenog srca,  baš zato sam pogodna meta. Znaju takvi ljudi da je meni teško kad ja pročitam negde nešto, znaju da neću ……….znaju oni to i koriste. Ali neka, to govori o njima više nego o meni.

Dovoljno nam je teško u ovom našem životu da bi zaista bilo prelepo kad bi, iako ne znajući se, podržali jedne druge, kad bi pružili lepu reč, utehu kad je potrebna, razumevanje kojeg  danas malo na žalost ima,  kad bi……..

I……..tako odlučih,  ne odustajem……nastavljam dalje! Menja se mnogo toga u mom životu. Ima i prelepih stvari o kojima još ne smem da pišem🙂 Ne smem🙂 ,  ma naravno da smem, ali sve je još u toku, ništa nije do kraja rešeno i odlučeno, pa mi je nekako bez veze da unapred…….ali eto za početak, moram, ne mogu ja Vama ništa prećutati.

Suprug radi već 16 dana. Nije njegova struka, ali nije ni ono što je do sada radio, niti je još za stalno, ali nadamo se da će biti. Kolege ga cene i poštuju i što je njemu i meni veoma bitno videli smo da imaju poverenja u njega.

Dolazi kući umoran, kasno noću  ali dolazi sretan. Na lice mu se vratio osmeh i  to je ono najlepše u svemu. Videti zadovoljnog čoveka kojeg voliš, ima li šta lepše za nas žene (naravno osim kad su deca u pitanju)?

I za kraj, samo da Vam zagolicam maštu, konačno imamo i našu, samo našu sobu🙂, no……….. dugačak ovaj članak, moram ga malo skratiti……….🙂, a za u buduće……. idemo na lepe teme!!!!!!!!

17 responses to this post.

  1. da ti kazem nesto : moja filozofija kad su zlobnici u pitanju je – JUST IGNORE…
    duboko verujem da se sve vraca, ne mora adekvatno, ali sve se vrati… ja stvarno mozga nemam da razmisljam o malim puzevima koji svoj zivot nemaju pa moraju da se bave mojim… a rekoh ti jednom, na twitteru kako ja to vidim (ono za konja i kobilu) …. zato, zeno draga, budi ono sto jesi – najbolja si pre svega sebi takva i svojim najblizima (sto je u sustini najvaznije), kao i nama koji te pratimo i volimo… za ove ostale lepo digni srednji prst …. i ignore…🙂

    Одговор

    • Posted by verkic on 7. август 2010. at 18:23

      Nastasja moja, e o tome sam baš ja i pisala „ne mogu protiv prirode“, ali htela sam završiti jedno poglavlje u svom životu. Mnogo toga se menja i to ne bez razloga sigurna sam🙂 Jednostavno nakon ovog, bez obzira koliko nešto bilo bolno u životu, želim pisati o lepim stvarima, želim pokazati ljudima da i u najtežim situacijama, a imala sam ih zaista mnogo u životu, se može izaći uzdignute glave ostajući optimista, verujući u sebe, svoje najbliže i svoje prijatelje. Ne bih mogla nastaviti, a da na neki način ne kažem ono što mislim o zaista malobrojnim, ali ipak postojećim ljudima.
      Hvala ti mnogo za ono : „kao i nama koji te pratimo i volimo“ imaš ogroman, ogroman poljubac od mene!

      Одговор

  2. Ma samo napred Verkic ne moze nam niko nista

    Одговор

  3. K’o što već rekoh na svom blogu, u životu ima igrača i „navijača“. Ovi prvi se bore, a ovi drugi filozofiraju, komentarišu, dobacuju… Oni uvek znaju bolje… Živi ti svoj život i bori se za ono što je tebi važno, a njih pusti da zvižde i dobacuju. To navijači rade. To im je posao.😉

    Одговор

  4. […] This post was mentioned on Twitter by Predrag Milićević, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: Novi blog post "Ma ne mogu protiv prirode!" http://bit.ly/bXS3TH #verkic […]

    Одговор

  5. Verkić, sve se može kada se hoće. Meni je odavno jasno kakva si ti žena. Baš onakva kako si samu sebe opisala. Jedino mi nije jasno da NE MOŽEŠ da otkačiš one koji te „potkopavaju“. Ma, oni nisu vredni tvoje brige, tvoje sekiracije, tvog spominjanja istih u članku.

    No, važno je da si ti zadovoljna, da ti muž radi i da ćete imati svoju sobu, da su deca dobro i zdravo.

    A sada jedno indiskretno pitanje! Kako si „uhvatila“ piletinu?🙂 A može i obrnuto: kako je pile uhvatilo „koku“?😉

    (mala šala, naravno, akonto onog što si ti napisala i nadam se da se ne ljutiš)

    Одговор

  6. Pretkla me Duda, stvarno ti muza mladji 20 godina od tebe? Misliiiiim pilence😀
    Ostalo necu da komentarisem, znas sve i sama.

    Одговор

  7. …ma uzivaj u svemu i ne obaziri se na negativne osobe, nisu vredni paznje…
    Srecno !!!

    Одговор

  8. Verkić, zaista godine nisu važne kada se sretnu dve srodne duše! Ja sam se šalila, naravno, najvažnije je da ste vas dvoje srećni! Ljubim te!🙂

    Одговор

    • Posted by verkic on 9. август 2010. at 17:43

      Znam Dudice nije problem. 🙂 Nas dvoje smo stvarno kao jedno i ne bi mogla zamisliti nekog drugog pored sebe. Deca ga zaista obožavaju i on je njihov Marko. Moja ćerka takodje, više pita njega za neki savet i više se njemu poverava nego meni. Ovo nije nikakvo preterivanje, zaista je tako.
      Za sreću je tako malo potrebno znaš i sama. Nije da mi nemamo želja, i te kako bi ih imali, ali snalazimo se i ovako. Dovoljno nas druge stvari bombarduju po glavi, zašto bi onda to još i nas dvoje jedno drugom radili.
      I nikako da kažem, a zaista je ružno od mene, imam izvanrednu svekrvu. Pa šta više onda da poželim?🙂 Ljubim i ja tebe mnogo!

      Одговор

  9. U bre Verkić mnogo si dobra riba kada imaš toliko mlađeg čoveka pored sebe. E svaka ti čast.😉

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: