Analiza dvomesečnog blogovanja

10 januara je bilo dva meseca mog blogovanja. Relativno kratak period za neku ozbiljniju analizu, medjutim, kako u zadnje vreme se ponovo sve   češće piše o blogovima, blogerima i  načinu blogovanja  možda bi bilo interesantno videti dokle  sam ja to do sada stigla, gde sam grešila i da li sam do sada uopšte nešto  naučila.

Na ovu jednu kratku analizu podstakla su me   6 članka (blog postova)  na 5 različita bloga. Prva dva su Jedan specijalan Bloger:Vera – Džepna Venera i Top 5 blogerki – subjektivna lista, treći Balada o Blogerima (iliti Ako ste mazohisti, blogovanje je baš za vas), četvrti Listanje,  peti  Sreća prati lepe dečake i šesti Perpetuum mobile. Obrazloženje naravno sledi.

Ako govorim o prva dva i vlasniku navedog bloga,  naravno neminovno mi se nameće pitanje: „Da li radim dovoljno dobro to što radim?“ (jednostavno moram  ponovo  pomenuti – kontekst teksta je takav). Ovakvo jedno i samo pominjanje mog imena, ovu „malu ženicu“ ili ti „džepnu veneru“ ostavlja  bez reči, ali me tera i na ulaganje većeg truda i više rada kako ne bi ostala na tome (pominjanju).  Ko ne razume, a ne verujem da takvih ima – mora ta „mala ženica“ i da se razvija, ne može uvek  ostati „mala“.

Treći blog post gde imamo priliku pročitati konkretne savete naše blogerke opet me je naveo da proanaliziram te iste njene savete i da vidim koliko sam ja to do sada svesno i nesvesno poznavajući ih ranije ili ne,  koristila.

Četvrti kao primer svim „malim ženicama “ da dobro razmisle i konačno shvate da se dobro dobrim vraća. U deliću sekunde mi je palo na pamet juče napisati kratku podršku blogeru koji je doživeo povredu. Nisam htela da to bude posle par sati nego odmah.  Zato sam  na brzinu u samom naletu ideje stavila svega par  slika. Nisam pronašla čak ni one kakve sam htela, ali ….pokažite ljudima da Vam je stalo do njih ne boli to! Mi smo ipak jedna mala zajednica.

I zadnji tekst 🙂 iz posebnog opet razloga. U jednom od mojih kategorija twitter i #pratipetak spomenula sam blogerku koju s’ velikim zadovoljstvom pratim a trenutno nema baš mnogo vremena za blogovanje. Dozvoliću sebi da pomislim da sam bar malim,  malim delićem doprinela da sam  ubrzo nakon toga imala zadovoljstvo čitati njen novi blog post.

Da krenem dalje,  o samom značenju  reči bloger. Bloger jeste osoba koja kreira i vodi blog. To je nesumnjivo tako. Medjutim, meni lično (ovo je isključivo moje mišljenje) samim tim što je neko kliknuo par puta dok je pravio nalog za otvaranje i kreiranje bloga i pisanjem par tekstova nije automatski bloger (opet podvlačim lično moje mišljenje).  Tehnički jeste 🙂 ali naziv bloger po meni mora se zaslužiti.  Ako neko to radi na loš i pogrešan način to mi je isto kao kad Vam dodje  „majstor“  u kuću i sazida zid a on kriv. Nit je on majstor, nit je zidar ako je sebi dozvolio da radi ono što ne znam. Sve ovo nabedeno je i razlog zašto sam ja bila izuzetno ponosna kad su pored mog imena mnogi blogeri stavili – kolega bloger. Meni je to veliko priznanje. Kako drugi gledaju na to ne znam……. ali…… ja bome na ovaj način.

Mnoge stvari bi sada nakon dva meseca verovatno drugačije uradila. Pa idemo redom.

Džepna venera – ovde imate mogućnost pročitati kratak tekst o nastanku samog imena.

Kako male ženice, kao i ova džepna venera uvek kubure s parama blog sam kreirala  na  besplatnom Blog servisu  neznajući da se zbog velike posećenosti besplatnih blog servisa lakše dolazi do posetilaca  kao i da su popularni blogovi (samo treba postati popularan) mnogo vidljivijI od klasičnih web sajtova. Ovo je opet nešto što sam naknadno saznala. Znači koliko toliko mogu reći da me je sreća na početku poslužila.

Ovde zaista moram reći i još jednu činjenic. U samom startu sam koristila sledeći besplatni blog servis  http://blog.com. Ali loše iskustvo sa njima me je nateralo da promenim navedeni servis i sada koristim http://wordpress.com .

Znala sam da bih trebala izabrati naziv odnosno ime domena koje će ljudi ukucavati u pretraživač tražeći ono o čemu sam ja htela pisati. Znači ako sam htela pisati o nekom svom iskustvu stečenim kroz život umesto džepne venere, jer zaista ne znam kojem broju ljudi bi palo na pamet u pretraživač otkucati baš te reče, trebala sam odabrati  iskustvo, život. Sigurno bi mnogo više posetilaca na samom startu imala.  Ali…….ja sve na teži način….. No iskreno, jeste da sam imala neku svoju viziju o čemu bi sve pisala, ali ne baš toliko jasnu a i  ja ovakva kakva sam nikad ne znam kad nešto započnem gde će me to odvesti.

Što se tiče odabira teme i ciljne grupe mislim da sam već odmah drugim postom “ Moja borba“ dala naznaku i jednog i drugog. Mnogo puta sam naknadno čitala na mnogim blogima da treba učiti uvek od najboljih (moj primer) Aladinova čarobna lamp ,  što sam mnogo puta napominjala u svojim postovima ( to se vidi i u ovom tekstu), ali opet ali……. Jesam ja koristila reči „učim od najboljih“  ali sada znam i da sam svaku tu svoju priču trebala podkrepiti i linkom ka takvim tekstovima.  Medjutim „mala ženica“  – dokaz  – dobre stvari radi nekad i nesvesno ali ne do kraja i kako bi trebala. Još par primera iznetog  Optimizam , Ne želim biti majmun

Ovde bih zasad završila. Kako reče DedaBor ni on a verovatno ni mnogi drugi  ne volu čitati duge postove, pa nastavak drugom prilikom.

Slike neću stavljati dok ne naučim prave odabirati 🙂