Naučih heklati sa 17 godina #verkic_rucni_radovi

Pričala sam ja Vama već do sada da sam se prvi put udala sa 17 godina. Ništa nisam znala verujte mi. Čak ni kuvati, no hvala Bogu, što me baš ovakvu  napraviše ti moji roditelji,  geni valda kako Zelena kaže, ubrzo sam naučila mnogo toga. Jednostavno nikad nisam htela sebi dozvoliti da za nešto kažem da ne znam. Ko god bi me pitao:  – znaš li…… moj odgovor bi bio:  -nisam još to radila, ali naučiću nije problem  i ubrzo bih naučila. Takva sam uvek bila.

Odmah nakon veza, sledeće što sam naučila bilo je heklanje. Ispričaću Vam i kako. Ne biste poverovali, ali to je samo dokaz da se sve može.

Htedoh ja nešto zaraditi  heklanjem, medjutim trebalo je i naučiti. Tada u tim godinama, preponosna  da nekog molim da me nauči jer je trebalo pre toga izgovoriti ono: – znaš,  ja nemam pojma……  da li bi htela možda da……..ali ova Vaša Verkić tada u tim godinama to nije htela reći. Elem,  dosetim se ja i  odem  na pijacu te  izaberem jedan manji tabletić i kupim ga.

Došavši kući vrtim ja ono u rukama, ma, neće  nikako konac da progovori. Niti znam odakle da počnem, niti kako ali….. Odoh nakon toga u posetu jednoj mojoj tetki koja je  izvanredno heklala.

Tu moju tetku nisam baš nešto posebno  ni volela i kad bih odlazila kod nje, a morala sam dosta često, obično bih sela na fotelju dok je ona obavezno bila na kauču sa svim heklarajem u rukama.

Ovoga puta sedoh ja pored nje. Ispitivala ona mene o mami, tati (inače tatina sestra je bila), o bratu, o vrag zna čemu sve ne. Kako god je neuporna bila za postavljaje pitanja tako je neumorna bila i sa vrtenjem one heklavačice u rukama. Vrti li vrti, ne videh ja ni kad ni kako zahvati onaj konac a heklavačica samo se mrda gore dole.  al’ ja uporno zurim u onaj njen rad ne bih li nešto shvatila.

Primeti na kraju moja tetka da ja uporno gledam u nju i onako „prefrigana“  i promućurna kakva je bila (imam i ja nešto od tih njenih gena čini mi se) , kaže mi:  – ti hoćeš da vidiš koju mustru radim? Prvo zatečena, zatim sva sretna odgovorih: – da čini mi se da je nešto jako lepo!

Raširi ona meni prvo  stoljnjak koji je heklala, kao pokaza mi i sad polako nastavi dalje. Videh ja kako zahvata konac, videh kako pravi lančice, videh gde ubode………. Sva presretna odoh kući, nešto sam bar uspela videti a nisam morala ništa reći. Na odlasku mi još rekla donesi jednom kod mene ono što ti radiš da ja vidim, pa možemo zajedno 🙂 napraviću krempitu. Inače bila je  „dobrostojeća“  u to vreme i jedino gde sam mogla jesti krempite bilo je kod nje. Od tada zavoleh mnogo više tu moju tetku moram priznati 🙂 .

Došavši kući, uzeh onaj kupljeni tabletić, nadjoh mu kraj, isčeprkah nekako končić i ono se počelo parati. Ja polako parajući još ponešto ukapirah.

Tada sam uzela prvi put heklavačicu u ruke. Zapetljah nekako početak i napravih par lančića.  Bio je to jad živi,  prst mi je bio kao jastuče za čiode ali malo po malo napravih i ja svoj prvi  mali heklani  tabletić. Ovde sada imate priliku videti neke od tih mojih radova. Zadnje tri godine sigurno , nisam uzela heklaricu u ruke, no ne znači da ne bih mogla ponovo malo se zanimati i tako sam već skoro sve podelila što sam uradila te bih trebala  malo obnoviti svoju kutiju sa radovima 🙂 .

Stajalo je u kitiji i nije uštirkano, ali nadam se da će Vam se ipak dopada 🙂