Brzinski eksperiment #pratipetak

Reših da pokušam napraviti jedan eksperiment. Kakav i na koji način? Odmah da kažem da će malo poduže trajati jer zaista mnogo toga imam za reći ( a ko nema? 🙂 ).

Zašto eksperiment? Mnogi će nakon čitanja reći: – pa ovo je jedan običan post,  nije…..ali, idemo polako. Čitajući shvatićete.

Primetila sam da mnogi blogeri svoje tekstove prvo pišu u wordu pa naknadno….. ne znam da li ja grešim, medjutim moram reći da nikad ni jedan blog post nisam tako pisala. Ja odmah, ovako nestrpljiva i brzopleta (priznajem) kakva sam uvek u životu bila,  odem u ono svima nama dobro poznato Članci i klik na novi. Belo papirče koje se otvori me jednostavno mami da napišem nešto. Počnem pisati….. rečenica dve…..sporo……i kad krene…..nema tu više zadržavanja, premišljanja, briskanja, vraćanja.

Na kraju,  moram priznati, jedva čekam objaviti,  tako da,  ne retko,  izostavim ispraviti i greške u kucanju. To je ona  draž blogovanja koja me vuče, to je ona moćna nevidljiva ruka koja,  nas blogere,  gura u ova naša putešestvija na internet nebu i koja nam nikako ne dozvoljava da više stanemo kad jednom počnemo.

Zato, ja takva pisanja nazivam eksperimentom jer eksperiment započinjemo kako bismo nešto utvrdili, dokazali, kako bi…..a ne malo puta se završi na vrlo neočekivan način sa veoma iznenadjujućim rezultatima. Ovi moji tekstovi nisu smišljeni unapred, nisu stajali u draftu da odleže, da sazru, nego su jednostavno napisani onako kako tog momenta razmišljam i brzinom munje ispaljeni u blogosferu. Znam, znam, ponekad bi valjalo……ali, ma ljudi nije lako baš ceo svoj život i sve svoje navike menjati. 🙂

E, sad, mnogi su do sada ovaj moj blog, pardon, jedan njegov deo nazivali agregatom. Svi znamo o čemu govorim – o #pratipetak člancima naravno. Pa hajde malo da „procunjamo“ i da vidimo  značenje same reči  agregat.

Prema Wikipediji ili jednostavno da kažem Vikipediji: „Agregat u tehnici obično označava skup dvije ili više mašine ili uređaja spojenih tako da obrazuju složeni mašinski uređaj. U takvom uređaju jedna mašina je pokretač ili pogonska mašina, a druga pretvara tu energiju u drugi oblik.“

Ja bih ovo prevela: moj blog – jedna mašina, tvoj blog -druga, Petrov blog – treća, Nadin blog…….. više mašina koji zajedno, ujedinjeni, spojeni na jedan način, srodnim temama……. ili jednostavno na onaj sada već naš način (ja #pratipetak nazivam našim načinom) obrazujemo jedan složeni uredjaj koji može na netu pokrenuti, potaknuti, navesti, dati snagu…….ma koji zaista može sve. #pratipetak je jedna pogonska mašina koja zaista mnoge pokreće i sve dublje vodi ka drugim mašinama (blogovima) i ova moja energija iskazivana u tim blog postovima pretvara…… Razumete?

S’ druge pak strane moj cilj je bio upoznati sve koji to žele sa što više blogova, što više različitih tekstova koje mogu pronaći na netu a da ujedno ne moraju gubiti vreme u raznim pretragama.

Kad kažem što više tako i mislim jer  zaista se i trudim što više novih tekstova pronaći objavljenih u toku jedne nedelje. Da li sam se u toj  svojoj želji malo pogubila, da li sam  na pravi način razmišljala, da li sam možda mogla ispred sebe  i konkretniji cilj postaviti pa usmeriti svu svoju energiju baš ka tom cilju…….pa…… verovatno……..ali na taj način moj cilj bi bio usmeren samo ka nekoj svojoj ličnoj promociji, ka nekom svom angažovanju radi svoje lične dobiti a koristila bih………. medjutim ko ne bi voleo zaraditi? Naravno svi pa tako i ja ali da li sam ja dovoljno „sazrela“ kao…… pa…….. da kažem kao  bloger, da li imam dovoljan fond reči, da li ……….. da mogu na adekvatan način dati i prikazati svoj autorski prikaz tih svih navedenih postova?

No, pokušati mogu, pa nazvala sam svo ovo moje pisanje ovde eksperimentom 🙂  #pratipetak samo je uvod malo dugačak 🙂 rezultat……..videćemo,  zato hajde da pokušamo sa jednim primerom. Navodim da opet pišem bez bilo kakve pripreme, bez prevelikog razmišljanja. Ovo sad napisano biće istog momenta i  objavljeno bez bilo kakve ispravke pa …….

Kako je ovo prvi  u nizu (nadam se) tekstova jednog blogera o vidjenju i razmišljanju za vreme i nakon čitanja tekstova drugih blogera, kako sa njim ujedno moram iskazati razlog kojim ću Vas  navesti  da pročitate baš taj, taj jedan, ili…..brkam li……da li bi to trebala biti jedna vrsta analize……. mog mišljenja……? Pomoć!

Profesore varagic Vaš izuzetan predlog zadao mi je muke 🙂 . Znam, do sada sam išla linijom manjeg otpora, koračala sam lakšim putem! Vreme je uhvatiti se u koštac i …….ma primećujem ja da bih ovde sad pisala do sutra sve drugo samo ne ono što sam naumila 🙂 – Izgovori – DA! Ma usresredi se više Verkic dosta je zadržavanja i bežanja od problema.

Novi blog unos!

Pitate se šta je #pratipetak? Jednostavnim rečima,  na twitteru  je lično iskazivanje i subjektivno (svakog twitteraša) mišljenje vrednosti i  preporuka za praćenje odredjenih twitteraša u toku nedelje.  Ovo zbrljah, al rekoh suštinu. Medjutim, to  ne znači da bi trebalo svake nedelje upućivati na iste ljude (čega se ja lično ne pridržavam 🙂 ) Da,  ja cenim toga i toga, medjutim, ove nedelje su svojim interesantnim tweetovima, tim i tim,  baš taj i taj zavredili da ih se „stavi“ u #pratipetak. Ujedno (ovo moram istaći)  #pratipetak nije praćenje samo blogera i zato na ovom blogu postoje i mnogi drugi postovi o twitterašima kao  što su: Iznad duge , Dok je nama nas ko nam šta može! . Svi twitteraši nemaju blogove, to ne smemo zaboraviti.

Medjutim, nekako, ni sama ne znajući kako,  svoju ljubav prema blogovima i želju da se o blogovima što više sazna i uoči njihova vrednost počela sam iskazivati kroz navedenu kategoriju na ovom blogu – #pratipetak, tako da je on prerastao u neko malo drugačije „praćenje“ nego što je ono na twitteru.

Tokom narednih meseci, pa nadam se i godina 🙂 kroz ove svoje tekstove volela bih na kraju svake nedelje uputiti Vas, skrenuti Vam pažnju  na po jedan ili dva interesantna nova teksta za svaki dan  u toj nedelji. Zato, krenimo!

Preporuka blog postova za 11. 09. 2010. godine

Kaže se da su sve priče već na ovom svetu ispričane i da se više ništa novo ne može reći,  ali,  može se  reći drugačije !  Način pisanja, stilovi, različita mišljenja, ma verujte da Vam čitajući blogove nikad neće biti dosadno i da ćete, bez ozira koliko poznajete jednu temu, uvek nešto novo o njoj saznati i naučiti.

Diskusija na twitteru navela je varagic da u svom tekstu Imenovati situacije onakvima kakve jesu – Izgovori istakne i čitaoca navede na razmišljanje i shvatanje da je prepoznavanje najvažnijih problema suština potrebna za rešavanje tih problema.

Na pravi način iskoristivši mišljenje i komentare na twitteru objedinjuje dve teme, jedna dovodi do druge  –  Izgovori i „emocionalno sazrevanje“.  Iako u životu nije sve crno belo, kako i sam bloger kaže,  ipak se moramo složiti sa njegovom izjavom odnosno preporukom: “ Nemojte se gubiti u detaljima (posao ne treba da bude urađen savršeno, već samo dovoljno dobro), koncetrišite se najžešće i najviše na najbitnije segmente u poslu!“

Medjutim, u nastavku teksta, moja lična očekivanja od ovog blog posta nisu zadovoljena.

Profesor kaže: „Primeri u ovom tekstu predstavljaju veoma česte situacije u životu osobe po kojima se vidi da je potrebno rešavati prvo najvažnije probleme, a najbrži i najjednostavniji način jeste da se najvažniji problemi za početak imenuju (pravim imenom).“

Do sada sam na neki način već naučila  da me tekstovi na ovom blogu u pravom smislu reči edukuju, da ukažu ne samo na problem  nego i na konkretne predloge i ukazivanje na načine  rešavanja tih problema.

Komentara na ovaj blog post ima dosta i verujem da će profesor pronaći vremena da nastavi sa ovom interesantnom temom jer nije dovoljan samo „početak“.

NovinarskaPatka je umesto komentara kao odgovor ili bolje rečeno vidjenje gore pomenute teme napisao svoj blog post Petkom popodne, nedeljom uveče gde se na jednostavan način nadovezuje i daje svoje  mišljenje i savet kako se podjednako može voleti svaki dan: „Novinar koji nikad nije ni znao pravu podelu na radno i vikendaško vreme možda i nema pravo da piše o ovome. Ali, pošto sam zbog toga platio pozamašnu cenu, evo me gde poručujem iz sveg glasa: ne nosite posao kući, poštujte vikend više od posla, ne zavaravajte se kako uživate satirući se od rada i, na kraju, uveče, pre nego što usnite, pogledajte svoje najdraže, a onda oslušnite svoj puls. I znaćete da li ste na pravom putu.“

Ovo je bio blogerov zaključak i poruka, do koje nas je doveo na svoj jedinstven način kroz lepo   satkanu,  lako čitljivu priču i analizu „fenomena ponedeljka“ .

Sa ova dva posta navedenih blogera završavam  jednodnevnu avanturu i prikaz #pratipetak na način Džepne venere.  Kada sam prvi put pisala o nekom blogeru verovali ili ne  taj bloge je  bio Dragan Radović, kada sam prvi put htela nešto saznati i naučiti otišla sam prvo na blog profesora Dragan Varagić.  Pa sad……..Vi vidite, a ja se pitam – slučajnost ili ne?

Verujem da će sugestija i komentara biti dosta. Verujem da će profesor Varagić na osnovu ovog blog posta mi moći dati  i još poneku dodatnu sugestiju koja će mi i te kako dobro doći za prvi sledeći  pravi-redovni #pratipetak.

Takodje želim reći da ću i dalje nastaviti sa objavljivanjem svih tekstova koje pročitam u toku nedelje medjutim da će se petkom objavljivati dva blog posta. Ovog momenta mi padaju na pamet dva naslova: #pratipetak #followfriday – #agregat i #pratipetak na način Džepne venere,   no, ko zna do petka ima još par dana,  svašta se još može desiti 🙂  . Predloge primam!

Za pažljivog čitača svašta  ja ovde napisah. Mnogo toga se može shvatiti i razumeti. Od moje želje, preko strepnje i nesigurnosti a uz pomoć velike ljubavi koju osećam do preporuke blogova i blogera.

Za kraj ne mogu a da se ne zahvalim svim svojim online prijateljima koje su me podržali, koji su se obradovali predlogu profesora Varagića ostavljajući komentare podrške na blogu, koji veruju u mene i koji su izrazili spremnost da mi pomognu svojim sugestijama putem skyp-a, koji su mi čak davali i brojeve  svojih telefona kako bi lakše mogli komunicirati.

Par dana nisam bila u mogućnosti ni pisati ni čitati ništa, offline život me je u tome sprečio. Obaveze koje sam sebi nametnula, a za koje sam noćas shvatila da zaista ne smeju biti prioritetne u mom životu su me u mnogo čemu sputavale a nisu donosile nikakve koristi. Zbog ovog saznanja moram se takodje zahvaliti profesoru Varagiću, jer čitajući njegov gore naveden tekst shvatila sam da gubim energiju na zaista nevažne stvari.

I za sam kraj posebno se zahvaljujem i DejoGenije.  Dejo stigla je knjiga, „živa, zdrava“ ne oštećena. Vraćam je u istom stanju nakon učenja. Hvala ti mnogo i šta da Vam kažem drugari moji? DejoGenije mi je ne samo poslao knjigu „A textbook of english“ nego je i poštarinu platio, a verovali ili ne primila ju je i poštaru potpisala moja unuka koja ima 8 godina jer ja nisam bila kod kuće. Pa sad ti Vera nemoj učiti 🙂