Dok je nama nas ko nam šta može!

Gledam danas moju macu. Bože,  koja sam ja luda žena i za mačku ne mogu reći mačka, nego maca 🙂 Lepa, siva, doduše ne baš uvek umiljata, al’ tako ti je to i u životu…….. medjutim,  pametna. Mnogo pametna da me nekad stid nešto i reći. Gleda,  kao da razume. Pričam ja tako nešto a ona ispred mene, te frkće, te skoči odjednom i šćepa me za nogu, te mi se popne na ledja pa se s ledja umiljava, te sve nešto…. budi Bog s nama.

Nasmejem se nekad ja na to, nekad bome i ućutim valda posramljena, nekad  viknem,  počnem da se svadjam, oteram je.

I sad,  gledajući nju zapitah se danas tako,  da nisam  stvarno prolupala. Juče jedan meni prijatelj napisa: – ti si bome prolupala. Nadam se da se neće naljutiti što sam rekla da je prijatelj, nismo se baš upoznali te …… al’ vidim ja da je čovek u pravu.

Rekoh već da su životinje pametne. Verujem da ćete se složiti i svi Vi sa mnom. Znaju oni ko im je prijatelj, ko neprijatelj. Od koga se treba čuvati i braniti a koga napadati. Sve to priroda lepo uredila.

Medjutim, s’  nama, ljudima, priroda se izgleda malo i poigrala. Sad dal’ priroda, Bog il mi sami neću da ulazim….. neće mi biti dosta ni 10 postova tada. Samo znam da tu kod nas nešto ne štima.

Kad mačka napadne miša, zna se ko će izvući deblji kraj. Ne bude li miš brži  smazaće ga u tren. Medjutim kad gledamo psa i mačku, e tu zna biti svašta. Od grebanja i bežanja do čak toga da spavaju zajedno.

U životu pak, veliki će pojesti male i to nam dodje kao nešto normalno. Ako nisi jak, velik i brz džaba ti što tamo od jutra do mraka kuckaš čekićem neku novu potpeticu na nečijoj staroj cipeli. Spojiti kraj s krajem ne znam baš i kako ćeš.

Lukavstvo, dvoličnost, licemernost postaju sve više na ceni.  Da li neko to od nas  voli i  ne verujem baš, al brate ……. nekako došli u prvi plan. Isplivali i drže se na površini plivajući i ledjno i prsno sve u šesnaest.

Sve ja nešto okolo naokolo 🙂 , nikako da ubodem. Al’ i to je život. Vidim da oni koji nauče pričati po pet sati a da Vam pri tome u suštini nisu rekli ama baš ništa,  uspevaju. Samo ovo se odnosi na život  te naučivši i videvši to izgleda počela i ja  primenjivati. Samo  sada sam  na blogu. Ovde se stvari ipak malo drugačije i mere i gledaju. Ovde je na svu sreću drugačije. Il’ to samo ja mislim tako?

Dobijala ja savete na početku, nemoj baš toliko iskrena biti, ne moj baš sve pisati, naće se neko ko će…… Ne posluša  ja. Mislim mogu, imam pravo i trtljati i pisati sve što mi padne na pamet. Kome se svidi pročitaće, kome ne otići će. Al’ oš, trt Milojka. I nije baš tako.

Ako samo jednu jedinu reč kažeš, a neko se u njoj prepozna, mada tebi ni na kraj pameti nije on bio,  e tad ćeš videti. Drvlje i kamenje. Znaju oni dobro, jer su te pročitali dotle. Videli  i da si dobronameran i da nisi neko ko će im odbrusiti i da si neko ko će iz kurtoazije oćutati, znaju oni sve.Tad koriste. Hoće ljudi da dodju valda do izražaja. 🙂

Ali dosta više mačke i miša. Danas je subota, treba li bi spremati bar mi žene, odmarati se, biti sa voljenima. Moji trenutno nisu tu, kasnije ću nadoknaditi izgubljeno vreme.

Kad kažemo voljeni mislimo na one najbliže naravno. Odmah iza njih kod mene na nekoj mojoj listi nalaze se prijatelji.

I sad, prijatelji moji dragi, vidim da je mnogima došlo do guše. I život, i ljudi, i nepravda i sve živo što se dešava oko nas.  Znam da Vam često nije ni malo lako. Stoga, Charolija mani se štrajka i prste na tastaturu stigneš ti sve i decu i muža i kuću i padobran i ma ne mogu ni nabrajati šta ti sve mož’  u jednom samo danu. Mahlat druže ne sekiraj se više isto ti dodje. Ovi što su brate naumili naumili, ništa im ne možemo.  grineta mani se prašine i pod hitno kod Shaputalica na kafu. Shaputalice spremi i jedno pivce za Charolija. Nikol_ znam da si prošla teške trenutke ali znam i da si jaka i čekam tvoje nove fotografije,  umetnik si pravi. drveni_advokat tebi mogu reći samo da ti se divim. Tolika energija, toliko srce imati kao ti je nešto što mnogi neće nikad ni saznati šta je. tatjanadanilo ne sekiraj se druže još malo pa si kod nas 🙂  maiasylba , zoranaruza, JelenaGrujic,  Ivana70,  oblacak, piletetkino, dijica, TamaraMiskovic, oooLejla, janavi, skrabalica, kremasica, Sminkerica_com, NikiBGD, dzejndou,Bubullina, GagaDjermanovic,  cyberbosanka ostanite  uvek takve  kakve  ste. Ne menjajte se.  Poslednjiskaut da mi brzo ozdraviš i što pre na reku jer znam da će biti još divnih pesama tada, Terek i ti mani se više kijavice i novi blog post da napišeš. sopran87 čekam tvoje nove blog postove.  pbikic predivan si drug i hvala ti na tome. Dzangrizalo uvek me nasmeješ do suza, oraspoložiš i s nestrpljenjem čekam svaku tvoju novu dogodovštinu pretočenu u predivne tekstove. NovinarskaPatka umeš tako divno vratiti u prošlost, Pedya svaki tvoj tekst je zaista krakat, jasan, imaš svoj stav i  uživanje je čitati te.  gadgeterija je uvek džentlmen prema meni te moram da te spomenem ovde 🙂 , DejoGenije će pak uvek pomoći ako može, varagic naučiti nečem novom, pedja_supurovic posavetovati, milosdjajic odgovoriti uvek na poziv, eniac pratiti iako mislim ponekad da ga nema, djembefora ranom zorom zori i uvek je tu, BrankoVitkovic će braniti od zmija, Borrsky puštati dobru muziku, plagosus, DedaBor biti uvek dobra podrška.

Mogla bih ja ovde sada nabrajati još. Da li će ko shvatiti poentu ovoga na pravi način ne želim misliti. Pravi prijatelji i svi oni koji budu pročitali svaku reč znaće o čemu pišem, a oni koji će pomisliti (znam da će biti i takvih) da se dodvoravam, uvlačim ili tražim samo veću posećenost blogu ma mogu samo da im kažem ni glava me neće zaboleti zbog njih.

Danas je subota i posvećujem je svojim twitter prijateljima. Jednostavno mi došlo tako. Drago mi je što ih toliko poznajem, drago mi je što bi o svakom mogla dosta toga lepog reći i to hoću da kažem. A mačke nek se igraju s miševima, lavovi nek love antilope, krokodili nek probaju šćepati što im ne pobegne. Oko nas je priroda. Oko nas je život. Zna biti on nemilosrdan, al’ dok je nama nas ko nam šta može!