ali……….izgubljeno vreme se nikad više ne može nadoknaditi!!!

Pitam se gde se nalazi granica čovekove izdržljivosti?  Gde se nalazi ta tanka nit preko koje se ne prelazi? Zategnuta stoji li nam tu,  odmah iza ugla, preteći da nas,  zapnemo li o nju,   prebaci u neki drugi nepoznati svet? Kako izgleda taj drugi svet?

Svojom upornošću, svojom nadnaravnom snagom i izuzetnom voljom u mnogim slučajevima uspevamo je udaljavati od sebe, medjutim dokle?

Slušam o nestašici i poskupljenju mleka, slušam o poskupljenju hleba, slušam……..da……….shvatam i proizvodjače, shvatam i potrošače.

Uhvatim sebe kako sam sretna jer još uvek SHVATAM. Nisam još uvek prešla tu malu nevidljivu liniju……… i zapitam se, spadam li ja uopšte u bilo koju od tih grupa. Proizvodjač nisam, potrošač…….da li treba sada već da kažem bila sam?

Hoće li meni pomoći to što  imam razumevanje za probleme proizvodjača, hoće li meni pomoći to što drugi imaju razumevanje za mene i  što će mi reći: – shvatam, razumem,  nije lako………ili izdrži…….IZDRŽI.  Dokle, pitam se?

Gledam se u ogledalo. Zadnjih meseci dobila sam podočnjake (ne nije to zbog neta, nije to zbog….)……… izraz i pored uvek prisutnog osmeha ostao je tužan. Oči su pune bola. Ljude sam do sada gledala uvek u oči, one su ogledalo duše.  Kako god sam ja želela u očima sagovornika pročitati iskrenost, tako sam želela i da oni mogu videti moju iskrenost. Pitam se kako sada više da  podignem pogled, da gledam u njih? Želim sakriti ono što se vidi u njima, želim pokazati da sam jaka, ali osmeh i pogled nisu jedne osobe. Postajem li zbog toga licemerna, dvolična, postajem li neko u koga se ne može imati poverenja?  Kako verovati nekome ko sakriva pogled?

Nikad se nisam znala pretvarati. Umela sam jedino  prećutati i svojim vedrim duhom naterati ljude na razgovor i teme koje se ne dotiču problema s kojima živim. To sam umela…………umela, reč koju sve češće upotrebljavam u svom rečniku, reč koju izgovaram s velikom setom……..približavam  li se onoj tankoj, zategnutoj niti o kojoj sam govorila na početku,  koja će ………da li sam samo korak do nje?

Sve ovo ovde nije napisano da Vas gane. Jednostavno su iznesene misli. Nažalost,  ne samo moje, lako bismo svi onda, to su misli  mnogih od nas. Misli koje ja uporno teram od sebe. U tome sam do sada uvek bila zaista jaka, imala sam podršku svoje porodice…….polako imam utisak da se svako od nas udaljava………. da počinjemo jedno od drugog sakrivati čak i osećaje jer to nam je jedino u životu ostalo. Sebično, ljubomorno  čuvamo ih, bojeći se da će i oni nestati ako ih previše upotrebljavamo,  bojeći se da nam i to ne ukradu, ne oduzmu.

Ne želim nikoga nizašta optuživati. To je mnogo lakše nego se potruditi nešto promeniti. Zato………OPTUŽUJEM SAMA SEBE:

  • što imam godina koliko imam a ostala sam blesava, naivna i poštena u životu,
  • što sam se uvek trudila prilagoditi drugima, što sam mogla sve i što nisam vodila računa o sebi već o ……… tamo …….. njima,
  • što nisam nikog htela moliti, pitati,  tražiti, zahtevati,  jer sada je kasno,
  • što sam uvek pritrčala govoreći: ma nije problem, samo mi kažite,  mogu ja to……..
  • što sam uvek naivno i glupo verovala ljudima misleći da se LJUDI drže za reč,
  • što sam bila uverena da dobar radnik uvek svuda prolazi jer se pravi rad jedino i ceni.

Hoću li dalje?  Ne, mislim da nema potrebe. Umorna sam više. Umorna, jer borba predugo traje. Život se znao bolno poigrati sa mnom. Naučio me je mnogo čemu ali ja se nisam želela menjati. Ponos mi nije dozvoljavao. I juče i danas i sutra ja ću biti ista. Što budem mogla uradiću iako sam sigurna da je malo toga što ja ne bih uradila, trudiću se i znam da ću na kraju uspeti u borbi s vetrenjačama, samo………samo da uspem tu tanku, sada već vidljivu liniju preći ……..samo da uspem………OPROSTITI SEBI što sam dozvolila  da izgubim vreme. U životu je bolje izgubiti pare veruj te mi, jer one se daju nadoknaditi, ali vreme……..IZGUBLJENO VREME SE NIKAD VIŠE NE MOŽE NADOKNADITI!

11 responses to this post.

  1. Posted by Ivana70 on 18. август 2010. at 19:50

    У том „изгубљеном времену“ ти си Човек.

    Одговор

  2. Verkic, ne serendaj pliiiiiiiiiiiiiz, savest ti je mirna i cista, mozes mirno da spavas i sta hoces da oprastas koji moj? Sto si ti bila ti?
    Ne svirja djoci!🙂
    Ja iz srceta, a ti kako `oces😀

    Одговор

    • Posted by verkic on 18. август 2010. at 23:51

      Znam da je od srca 🙂 ali, znaš mene. Počela sam se pitati da li je sve vredelo. Da li sam bila u stvari glupa ceo život.
      Znam da je sad kasno da se to pitam, ali umorna sam više od borbe, raznih laži, dvoličnosti, pretvaranja, obećavanja, od pitanja kako, zašto, kuda……
      Zelenko moj i sutra ću ja ponovo biti na neki način ono što sam bila, ali moj pogled je zaista postao……. Vidi se to. Malo njih primećuje, jer ljudi i ne gledaju više u ljude, ne slušaju ih, ali ipak se vidi……..
      Napisaću ja sutra prekosutra već, neki lakši post, pokušaću i da Vas ponovo nasmejem ali sada je ovo bilo iz srca. Sada, momentalno sam ovo ja. Sada vidim sebe ovako. Malo je vremena u životu za neke velike i bitne stvari. Pogotovo kad ih neko ima kao ja, i zaista je neoprostivo gubiti ga. Ono se nikad ne vraća, ne nadoknadjuje. Bolje da sam se u životu kajala zbog onog što sam uradila, nego zbog onog što nisam ni pokušala. Bolje da……ma razumemo se.
      Ljubim te moj Zelenko iz srceta te ljubim🙂

      Одговор

      • Budi ono sto jesi, pisi jos 100 postova ovakvih, budi svoja, a ne nasa bre😀
        Zbog nas ne pisi nista vedro ili zbog ne znam koga, `si usrana, pisi usrano i gotovo, svi imamo te faze.
        A sta je bilo, bilo je, eno ga u proslosti i neka kunja tamo i ende😀
        Jebo coveka koji se nije zajebao ili pogresio bar nekada, a ako je vise puta, ihaa, ziveo je😉

      • Posted by verkic on 19. август 2010. at 00:30

        E prolupah ti ja izgleda skroz. Sedim i blejim u ovo papirče na monitoru i razmišljam dal da napišem il’ da prećutim……ne mogu…. Gledam ovu tvoju sandalicu. Elegantna, fina i udobna bi bila sigurna sam. Onda mi pade na pamet kako da ti odgovorim a da ti malo pokažem koliko mi znače svi tvoji komentari, koliko me uveseljavaju, koliko mi pomažu. Kako drugačije nego da ti se obratim dajući ti sladak nadimak, malo tepajući🙂 . Pričah ti jednom to čini mi se (samo ja uvek dalje i dalje mislim……) , tada je tu Zelenko bio (znaš na šta me je asoviralo, ali eto to imadoše smisla i bilo mi je lepo, sada pak mi pada na pamet Cipelko. Cipelko – pa onaj crtani „Cipelići“ behu simpatični deci🙂 e gde su cipelići tu pomislih na obuću……… ružno nemož ništa smisliti, pa dodje mi u misli tako obuća, sve je to obuća………. te papućice. E tu stadoh.
        Čim sam pomislila papučice, znaš koliko Dame volu papučice na štiklice, a ja sam Dama, to smo već ustanovili🙂 , i htedoh……kad u momentu asocijacija koja samo meni može pasti na pamet, papučica – Paramecijum. Ono kao stopalo, sećaš se, čini mi se ima pipke oko sebe, male, trepere……. E to, to htedoh reći. Uvukla si mi se pod kožu svojim razmišljanjem, načinom govora, pisanja, svojom dušom i srcem, uvukla si se tim svojim malim „trepetaljkama“ i……šta ono htedoh reći……..bez Ljudi poput tebe život mnogih bi bio pust…….i eto…..ja rekoh………

  3. `Bem te ludu ja😳
    Samo da crvenim i cutim jebo te Paramecijum😀
    Hvala i ti si sjajan covek!
    Odo da se stidim jos malo dok mi radi komp, posle necu vise😀

    Одговор

  4. Eto draga moja, mogla bih u potpunosti da prekopiram tvoj post i potpisem ga pod punom krivicnom i materijalnom odgovornoscu….😦

    Одговор

    • Posted by verkic on 19. август 2010. at 14:04

      Slobodno, neću se ljutiti🙂
      Jaki smo mi Marouk, samo eto potrebno je nekad i da izadje napolje ono što nas guši, ono s čim se borimo. Nekad čovek zaista oseti da je na granici, da više ne može, ne ume, ne želi, da mu je dosta svega, ali želja za krajnjom pobedom ipak je nekako duboko usadjena u svima nama.

      Одговор

  5. To je istina. Onaj ko nema taj osećaj odavno je završio samoubistvom.
    Većina ipak ide do kraja. Mislim da ljudi često nisu svesni koliko su jaki!

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: