Smešak može nekom značiti sunce u sumornoj svakidašnjici – Bonton

Nešto ja razmišljam danas, dal’ sam previdela, preskočila ili naši blogeri  malo pišu o bontonu. Postadosmo  li mi to zaista  fini  i ljubazni uvek i u svakoj prilici da o tome ne treba ni da razmišljamo više,  ili nam je postalo svejedno kako i na koji način se ponašamo, oguglali na bezobrazluk, nevaspitanje…………

Znamo mi sigurna sam i to veoma dobro kako bi trebali da se ponašamo, ali u praksi, kako to izgleda u praksi? Mene oduševljavaju lepi maniri moram to reći. Negde sam čitala, davno, pa mi oprostite ako grešim, ali mislim, ako sam dobro zapamtila  da je u Kini postojala „Knjiga rituala“ i da je ona bila prvi najstariji dokument o lepom ponašanju.

Šta je srž lepog ponašanja? Dobronamernost, ljubaznost, spremnost da pomognemo drugome. Način ponašanja se vremenom menjao sa razvojem društva, možda i nije sve više onako kako sam ja učila da bi trebalo biti, možda ja i dalje živim u nekom prošlom vremenu teško prihvatajući ovo sadašnje, ali ja i dalje pokušavam ophoditi se pristojno, ljubazno i ne radim nikad nikom drugom ono što ne bih  želela da meni rade,  ali…….idemo redom…..da počnemo…….. od čega drugog do od predstavljanja.🙂

Mladji se uvek predstavljaju starijem (normalno zar ne), muškarac – ženi (nego kako). Da govorim o onome niži, viši položaj nadam se da nema potrebe🙂 Sigurno ću se ja ako sam radnik u nekoj firmi predstaviti direktoru a ne on meni.

Ali, kod mene ne može ništa bez toga ali,  ima izuzetaka🙂 – mojih.

Nedavno sam bila u prilici da lično upoznam jednog našeg twitteraša. Videći ga, ne htedoh dočekati da on meni pruži ruku, nego se zatrčah  i zagrlih čoveka kao da ga znam 100 godina. Znam,  nije to bilo baš po bontonu🙂 , al’ ja i moja spontanost. Zato pripazite, ako Vas negde neko zaskoči s ledja, prvo pomislite na mene🙂 .

Ima tu još toga, samo ako budem išla u detalje ovaj post ima da bude kilometarski.🙂 , ali nešto ipak moram dodati. Nemojte, ali nikad nemojte za Boga miloga mlohavo mi pružiti ruku. Il’, kako treba il’ nikako. No ne bih ni da mi šaka otpadne prilikom stiska i desetominutnog drmusanja🙂

Pri pozdravljanju na ulici, budite uvek ljubazni, ne vičite i ne kliberite se. Na svaki pozdrav treba otpozdraviti. Veoma je ružno kad Vam se neko javi prijatnim glasom a Vi odćutite, još ga pri tom mrko pogledate. Ako se nekom javljate nemojte držati ruke u džepovima ili cigaretu u ustima. Što je ružno, ružno je.

Žena uvek u društvu muškarca ide s desne strane sem ako je pločnik uzan, a put blizu, tada on ide do puta kako bi je zaštitio eventualno od …..e sad da li danas muškarci razmišljaju o tome i da li ima tolikih kavaljera …….nemam pojma, ali znam da je moj suprug takav. Ako ste nekoga slučajno gurnuli prilikom prolaska,  uljudno mu se izvinite.

Ide li pak više  Vas   u grupi, ako Boga znate,  sklonite se malo u stranu kad neko prolazi.

U javnim prevoznim sredstvima pokušajte da se ne gurate. Znam da to nije uvek baš moguće, ali……i ustupite mesto starijima, trudnicama, majci sa malom decom. Ne govorite preglasno i ne svadjajte se sa ženom, mužem, ne moraju svi slušati Vaše prepirke, pozorište može biti i u kući🙂

Muškarci moji dragi, kad ulazite sa ženom u restoran, kafić, kafanu, nije bitno,  nemojte je prvu propuštati, kao eto red je da žena…..ne. U takve objekte prvi ulazi muškarac a kad izlazite prvo izlazi žena. U restoranu muškarac mora skinuti „pokrivala“ glave da ih sad ne bih ovde nabrajala, danas   ih ima svakakvih, mada je nekad bilo  samo šešira, dok žena može sedeti u šeširu, ali zato kaput,  ako ne postoji recepcija,  pravi muškarac neće dozvoliti da ženi sa kojom je došao konobar pomogne skinuti ga,  nego  će to on sam uraditi. Za sto će naravno prva sesti žena, a muškarac će naručiti piće.

Možemo sad malo i o  ponašanju supružnika u  braku pričati. I ovde bi lepo ponašanje trebalo da je svakidašnje i uobičajeno.

Muž nikad ne bi trebao uporedjivati rad u kući, ili umeće kuvanja  svoje supruge sa kuvanjem svoje majke, sestre…… pa ma ko drugi bio u pitanju. Veoma je lepo kad  pohvalite njeno umeće ili ako ništa drugo makar njen  trud. Pohvalite i ženim  izgled, novu frizuru, obradujte je skromnim poklonom i kad joj nije rodjendan ili godišnjica braka i nikako ne zaboravite i te važne datume.

Budite negovan i obrijan i kod kuće, ne budite škrti, čangrizavi ni ljubomorni, razgovarajte sa svojom suprugom.  Ne prolazite pored nje kao da je komad nameštaja.

Eto,  ja se izgleda obraćam samo muškom rodu, no drage moje ženice nemojte misliti da Vi možete biti zapuštene, da ne treba osmehom i ručkom da dočekate svog supruga, da ne treba sa njim da popričate, da se zainteresujete za njegov posao ili da ga bar ponekad pustite na miru da pogleda po koju utakmicu.

Mnogo toga bih još mogla pisati,  o ponašanju u gostima,  pri razgovoru telefonom, pa za stolom ili kako se pravilno  jede, ponašanje u društvu, poseta bolesniku u bolnici, medjutim mislim da je ovo  dovoljno kako bi se podsetili osnova lepog ponašanja🙂 . Kada bi se  samo malo pridržavali  tih pravila, kada bi ona postala deo naše svakidašnjice medjusobni život svih nas bio bi mnogo ugodniji. Za sam kraj šta drugo reći nego ne zaboravite na smešak. Nekad jedan smešak nekome može značiti sunce koje je ugledao u sumornoj svakidašnjici, samo….. taj smešak mora doći iz srca inače ……..

Hvala, molim i oprosti su čarobne reči. Uče se od malena i nikako ne treba zaboraviti na njih. Naravno izgovaraju se uz ljubazan  i iskren osmeh.

Hvala na strpljenju i čitanju i ovog blog posta!

11 responses to this post.

  1. izuzetan cas lepog vaspitanja… nikada nije zgoreg prisetiti se i podsetiti pravila. Jako koristan post…. ja , da prostis pizdim, od rukovanja bez pogleda u oci. vezbao sam sa mladima rukovanje i opet posle par dana oni na to zaborave i rukuju se ne cekajuci da zena prvo pruzi ruku. secam se anegdote kada je nemacki predavac dosao na seminar SKGO i rukovao se samo sa muskarcima. na pauzi za rucak zene mu prisle i kazu dobro je sve ovo sto pricate ali zasto vi mrzite zene. On kaze kako, pa ja naprosto obozavam zene. A one u glas, a zasto se niste rukovali sa nama. a on pa zato sto mi niste pruzile ruku i ja sam mislio da se ovde zene ne rukuju sa muskarcima (kao u islamskom svetu) tj da vam je zabranjeno da se dodirujete sa nepoznatim osobama suprotnog polo… hihihiih

    Одговор

    • Posted by verkic on 12. август 2010. at 12:02

      Baš odlično što si ovo ispričao. Primetila sam i ja da naše žene nemaju pojma da bi one trebale pružiti ruku, čak sam se zbog toga više puta raspravljala sa njih par. O gledanju u oči i da ne govorim, koliko sam samo ljuta kad neko uporno želi da se kucne i kao nazdravlja a gleda ko zna gde, pa još i odmah nakon toga spusti čašu i ne otpivši ni gutljaj, još ljuća sam kad pričam s nekim a on se okreće posmatra ko ulazi u prostoriju, ili…….ma ima more stvari koje me svakodnevno izludjuju.

      Одговор

  2. Posted by vlastimir on 12. август 2010. at 11:46

    Леп поздрав.Ово је јако лепо написано, тако нека би било у неком савршеном друштву.Протеклих двадесетак година су можда неповратно однеле са собом све то, бонтон, лепо понашање,поштовање до старијих, инвалида и тд………………………………..

    Одговор

    • Posted by verkic on 12. август 2010. at 12:07

      Vlastimire dobro Vi meni došli!
      Hvala na lepom mišljenju o ovom postu. Ja se samo ipak nadam da nije baš sve otišlo u nepovrat. Još uvek ima ljudi (bez obzira na pol) sa kojima mi je zaista veliko zadovoljstvo provesti vreme u prijatnom druženju.

      Одговор

  3. Posted by vlastimir on 12. август 2010. at 12:49

    Нада нас одржава у животу ,па и ја са Вама делим ,за бољу будучност ове дечице што одрастају у овом лудилу……………………………..поздрав!

    Одговор

  4. Posted by Ivana70 on 12. август 2010. at 13:38

    Одлична тема! Читала сам с милином…

    п.с.Није тешко бити фин!🙂

    Одговор

  5. Baš lepo podsećanje, Verkić. Uh, mnogo je ljudi koji ne znaju osnovno ponašanje. Mene izludjuje pričanje mobilnim telefonom po prodavnicama, u autobusu, na ulici, naravno, ne ono tiho pričanje, nego urlanje. Kada sam radila u zlatari, udje mušterija, ja razgovaram sa njom, tj. pokušavam nešto da joj prodam, kad upada mamlaz, vičuću u telefon, kao idiot. I ne kapira da je ušao u prodavnicu. Nas dve se nadvikujemo, dok mi nije pukao film i pokazala sam mu rukom na vrata i pantomimom da izadje, jer nisam uspela glasom, koliko je vikao. Strašno!
    I za rukovanje, mlitavom rukom, ništa mi ne govori. Isto tako, smeta mi kada muškarac ne ume da proceni koliki stisak treba da bude kada se rukuje sa ženskom osobom. Dešavalo mi se x puta, da mi suze krenu, jer mi se prsten useče u dva prsta pored. I to je vrlo neprijatno.
    Onda, muškarci, takodje ne znaju, da su žene te koje prve pružaju ruku, AKO ŽELE DA SE RUKUJU.
    Izmedju dve žene, prva pruža ruku starija, ako želi da se rukuje i tako dalje, da ne tupim više.

    Bilo mi je zadovoljstvo pročitati ovaj divan post! Pozdrav!🙂

    Одговор

    • Posted by verkic on 12. август 2010. at 23:01

      Hvala ti Dudice. Znaš, nešto mislim kad bi više pisali o takvim temama možda bi uspeli bar nekog navesti na razmišljanje i to bi bilo nešto i to bi bio uspeh!

      Одговор

  6. Uvek je korisno pročitati ovako nešto.Čak i kada znaš, dobro je da se podsetiš. Super ideja,a nama kao narodu čini mi se preko potrebna. Ja bi to i u škole uvela,dabome.

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: