Za njih, samo za njih vredi se boriti!

Juče, 28. 06. 2010. godine više nego ikad, u glavi mi se vrteo film celog mog života. Sve kroz šta sam prošla,  sve na šta sam naišla, s’  čim sam se borila.

I davne,  1389 godine,   behu ljudi  kojima ništa  nije toliko sveto bilo a da se ne bi moglo prodati, unovčiti i izdati.  I tada  kad su svi Srbi bili na Kosovu Polju nisu svi bili iste misli i opredeljenja.  Jedni su   bili uz Vuka Brankovića, drugi – uz čestitog Kneza Lazara. Tako  je i danas.

Koliko  nas  bi se danas  borilo do kraja za istinu i pravdu?

Ima li razlike pitam se?

Htedoh ja pisati o Svetom Lazaru,  o slavi  naše Mesne zajednice, ali kao i uvek jedna reč je dovoljna da se ode negde u dubinu, da se počne mnogo šire razmišljati, povezivati, uporedjivati. Ne želim nastaviti u započetom tonu, iako bi se zaista mogao staviti prst na čelo……..

Knez Lazar budi u nama ponos. Bio je blag, krotak, ukrašen nezlobivošću, istinom i pravdom, bio je  pravičan i mudar vladar, nežan  otac, plemenit i veran suprug. Više o Svetom Knezu Lazaru.

Par godina je  kako živim u delu Sombora gde se 28-mog juna okupljamo za slavu naše MZ .  Ni ovog puta nije bilo drugačije. Ono što sam primetila i što moram istaći, jer mi je posebno drago,   je  sve veća prisutnost dece. Uživala sam  u  predivnoj svečanosti koja je okupila mnoštvo naših sugradjana.

Kao i uvek želela sam ovekovečiti ovakve trenutke u svom  životu. Nažalost, ovog puta biće svega par slika. Jedan od razloga je  što mi se „desilo“ nešto sa aparatom,  te slike koje su slikane nakon ulaska u prostorije (kiša nas je poterala) su veoma  loše i tamne, a drugi razlog je što ovog puta nisam  mogla ostati do kraja.

5 slika, iako lošeg kvaliteta,  dovoljan je dokaz koliko nam je lepo bilo ovog svečarskog dana. U prepunoj sali mogao se čuti veseo žagor dečijih glasića.  Njihova igra nas je sve oduševila.

Zato ostavimo sve po strani. Naše prepirke, svadje, nesuglasice jer nemamo pravo na njih. Gradimo bolju, lepšu budućnost jer oni to zavredjuju. Za njih i samo za njih vredi se boriti. Ne smemo nikad to zaboraviti!

Advertisements

4 responses to this post.

  1. Posted by AnaM on 29. јуна 2010. at 21:09

    U deci je budućnost…
    Naša sadašnjost i nasledja nije baš nešto sa čime se možemo pohvaliti.
    Pokušamo da našoj deci bude drugačije, ne bolje…neka im bude DOBRO!

    Одговор

    • Posted by verkic on 30. јуна 2010. at 23:28

      Dobro, bolje, drugačije, sve je to na neki način isto. Igra reči, ali mi se razumemo. Naša deca imaju mnogo više nego mi što smo imali, ali su zato uskraćena za sve one lepe stvari koje su se nama dešavale (govorim o svojoj generaciji), uskraćena su za predivna druženja……..za ….mogla bih mnogo toga nabrajati. Nije sve u novcu, postoje vrednosti koje se ne mogu ničim platiti. Ja sam ubedjena da ovakva deca koja svoju energiju troše na druženja, na igru (folklor), koja se od malena uče poštivanju od svojih drugara do onih starijih, koji uvažavaju i cene……. koja…… nikad ne mogu izrasti u negativne osobe. Meni je to najbitnije, a sve drugo…….biće.

      Одговор

  2. U pravu si Verkić, vera u bolju budućnost i nada u nju! 🙂 Sve za našu decu! 🙂

    Одговор

    • Posted by verkic on 30. јуна 2010. at 23:31

      Obožavam svu tu decu koju imam prilike videti, družiti se njima. Predivna su i ona su zaista zaslužila da se borimo svim srcem i dušom za njihovu budućnost.

      Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: