Nećemo smeće, gajimo cveće!!!!!

Intervju sa  našim eko čikom –  87-godišnjim  Dušanom Bečanovićem

Nakon  moje zadnje posete vidim da se u Vašem malom dvorištu mnogo toga promenilo.

Da, došlo je konačno lepo vreme,  te   sam izneo i cveće u saksijama koje su preko zime bile u sobama. Malo im je još „neprijatno“ mora da prodje neko vreme kako bi se biljke adaptirale. Ubrzo će već sve one  dići svoje listiće.  Stavio sam ih sve na svoje mesto. Ne znam da li ste primetili? Volim nekako,  paran broj. Tako stavim dva adama, dva filadendroma. Gledam da uvek bude svaki cvet  u paru, lepše je. Nisu same. Niko ne voli biti sam, pa ni biljke.

Voleo bih još do zime napraviti od male letnje kuhinjice neku vrstu zimske ostave za cveće, tako da u toku zime budu na adekvatnijem mestu. Imam i malu pećku, te bih  za vreme onih najhladnijih dana i podložio   malo.

Ne znam da li Vas možda zanima, ali vidite da su kod mene filadendroni mladi. Ne volim one mnogo stare. Ja recimo tada isečem njihovo stablo na delove, ali tako da u svakom  bude i deo gde je nekad bio list i to posadim.  Tako ih podmladjujem.

Možete li mi reći šta trenutno radite?

Kako da ne. Uostalom zatekli ste me u zadnjem dvorištu  kako ravnam prostor  koji ću popločati starim   šestougaonim pločama.  Dobro će nam doći za pijuckanje hladnog piva dok se nešto krčka u kotliću.

Zasad stavljam zemlju odmah ovde pored, medjutim kasnije ću je izneti napolje i posuti svuda  gde se nalaze neke rupe, da ih  popunim.  Ljudi prolaze biciklom, nije zgodno kad točak upadne iznenada, pogotovo noću.

Nije li ovo malo naporno za vas, teško za Vaše godine?

Ja to polako. Odmorim se malo.  Mnogo toga još imam odraditi i završiti, mnogo popraviti. Eto ovde je i jedan roštilj koji sam pravio. Tu kuvamo i paprikaš, kotlovinu. Eto kad dodjete sledeći put možemo napraviti nešto. Videćete u funkciji je,  nije samo ukras. Medjutim,  treba da se dovrši donji kraj stuba.

Pokazaću Vam. Vidite tu dole treba dodati još pločica. Nije to mnogo posla, samo treba da rasporedim vreme i uskladim sve poslove koje svakog proleća obavim.

Napravio sam i posebne ploče. Imam kalup, pa sam betonirao i onda stavio stakliće raznih oblika i veličina  u beton.

I za njih  moram pronaći adekvatno mesto.

Pogledajte   onaj zidić i to moram završiti. Hoću s jedne strane da postavim pločice tako da izgledaju  kao vrata, a sa druge strane kao prozor.  Sve to na kraju mora da deluje kao jedna mala kućica gore. Videćete kad završim. Nadam se da će Vam se svideti.

Pored toga,  mislio sam do prvog maja malo srediti i sve do sada napravljene zidove. Recimo onaj zid tamo koji je uradjen samo od običnih crepova trebalo bi išmirglati, očistiti od peska i osvežiti ga da dobije svoj stari sjaj. Gore onu ivicu okrečiti u belo.

Ofarbati poprečne  zidove ponovo u braon boju, osvežiti i njih.

Evo sad dok gledam,  malo bi i sve saksije i postolja za cveće trebao ispregledati. Uvek se nadje još ponešto dodati, prefarbati, sine mi neka nova ideja. Vidite, recimo onaj adam na čemu stoji? I tom stalku treba malo sveže farbe.

Da ne zaboravim na  kućicu za naše cice koja se nalazi na terasi.  I tu treba ofarbati  krov, pa postolje. Popraviti odžak koji je bio na kućici i dodati malu terasicu koju nisam stigao napraviti a planirao sam.

Vi ste toliko toga nabrojali. Da li se uopšte odmarate?

Uvek nešto radim. Ja ne mogu sesti i reći sad sam završio. Posao nikad nije gotov. Treba ponešto opleviti, napraviti, počistiti. Znate svaki dan  počistim i celu ulicu, ispred nekih desetak kuća. Pokupim sve papire, najlove, razni otpad, plastičnu ambalažu,  koji pojedini ljudi bacaju za sobom.

I evo reći ću vam još nešto. Imam i jedan problem. Mislio sam možda da odem kod direktora „Čistoće“  da vidim da li on nešto može da preduzme. Naime, prošli put sam rekao da sadim, plevim i negujem i ona mala ostrvca na putu. Videli ste prelepe lale su bile. Jedan nesavesan gradjanin, ne bih nikoga da uvredim, ali on je zaista jedan nesavesan čovek jer ne znam kako bih  drugačije nazvao nekog ko permanentno obere sve to cveće i sa svojom suprugom,  zamislite,  prodaje na pijaci. Znate to nije u redu. Ne zbog mene, zbog svih ljudi.

Možete li mi reći  čime  ste se bavili pre nego ste otišli u penziju?

Radio sam svašta. Dok sam živeo u Baranji bio sam  matičar. Ali kad sam došao pre 40 godina u Sombor prvo sam radio sa rodjakom u polju. Lubenice smo sadili. Zatim sam bio zastupnik osiguravajućeg društva. U penziji sam od 1977 godine ali nisam prestao raditi i nadam se da nikad i neću.

Ja sam zdušno prihvatio očistimo Srbiju zajedno i taj posao shvatam veoma ozbiljno. Onoliko koliko  mogu svojim radom ja ću doprineti i polako nadam se da ćemo je svi zajedno očistiti.

Puna utisaka ostavila sam deda Dušana da nastavi sa radom a ja sam ušla u kuću da popijem kafu koju je u medjuvremenu skuvala njegova kćerka. Nastavile smo priču. Upravo u momentu dok sam slušala da pored svega što radi rukama naš deda Dušan voli i stihove pisati ušao je na vrata noseći dva papirića.

Nećete verovati, ali napisao je par  stihova i to na papiru koji stoje u prodavnicama kod hleba. Znate one isečene,  kako hleb ne bi uzimali rukama. Nisam izdržala, morala sam vam slikati. I ovi papiri su zaista adekvatno upotrebljeni.

Druge stihove  ću napisati ovako. Malo je dopisivao, menjao, te možda ne bi mogli sve pročitati ako slikam.

Što se tiče ove naše uličice kratke

ostaše samo ljubičice male.

Obrstio čiča neki lale sve do jedne

pa ih prodade za pare bedne.

Čiča znaj savestan nisi

jer lala sad u nekoj vazi visi.

Nema mesta za papiriće tvoje

sada rastu ljubičice moje .

Nadjoh i  bačene  pločice tvoje

koje slažu vredne ruke moje.

Svaka pločica svoje mesto nadje

jer pomaže desna  ruka levoj

da  poslaže pločice po avliji celoj.

Ovde zaista nemam šta više dodati. Deka Dušan sve je rekao.

Advertisements

8 responses to this post.

  1. Svidja mi se kada stariji ljudi imaju duha i zelju da nesto promene. Sta da kazem osim ziv nam bio! 🙂

    Одговор

  2. čika Dušane, svaka čast!

    Одговор

  3. […] This post was mentioned on Twitter by Vera Mladjan and Stevan Stančević, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: Novi blog post "Nećemo smeće, gajimo cveće!!!!!" http://bit.ly/9DwvgP […]

    Одговор

  4. Odusevljena sam cika Duletom!!!!

    Одговор

    • Posted by verkic on 29. априла 2010. at 18:59

      Kod njega kad dodješ prvo je odmor za oči, a i toliko toga zanimljivog ima za reći, puno ideja.
      Milina jedna. Imaš želju pridružiti mu se u radu istog momenta. 🙂

      Одговор

  5. Deda Dule je zmaj. Svaka čast. Nek’ je živ i zdrav 100 godina. 😀

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: