Napisala ja ne tako davno da mi je jedno od pametnijih stvari, u poslednje vreme koje sam uradila u životu, bilo kad sam otvorila nalog na twitteru. Čitala sam mnogo o njemu, naravno pre otvaranja naloga, čitala sam i posle i to tekstove mnogih naših blogera. Ne bih sada nabrajala. Mnogo nas je na razne načine pisalo na tu temu. Ali preko twittera došla sam i do mnogih blogera i njihovih blogova.
Počela sam pisati blog i bila presretna. To je bilo mesto gde mogu reći sve što mislim, gde mogu biti i tužna i vesela, gde mogu pisati o onom što mi se desilo, kao i ono što sam naučila čitajući druge blogere. Ima nas mnogo i volela bih da nas je sve više.
Razmišljala sam ranije, gde čovek danas može dobiti pravu kvalitetnu informaciju i bila presretna da sve ono o čemu pojedini sajtovi pišu, ne otkrivajući u suštini ništa ako im se ne plati možeš naći na mnogim blogovima zahvaljujući nesebičnosti ljudi koji poklanjaju i dele na tacni svo svoje znanje svima koji to žele.
Malo po malo otkrvala sam čarobni svet naše blogosfere. Svaki novi blog koji sam pronašla za mene je bio nova riznica znanja iz svih oblasti života koja sam upijala na meni svojstven način. Nikog nisam gledala a kamoli smatrala nekvalitetnim i beskorisnim. U svakom sam nešto otkrila. U jednom, divnog čoveka ili ženu, u jednom užasne sudbine, na drugom pak mestu prelepe stihove, negde bi me pogodila samo po koja reč koja me je naterala na razmišljanje ili čak na promenu nekog svog mišljenja o raznoraznim situacijama u svom sopstvenom životu.
Mnogi su me naučili i kako bolje koristiti kompjuter, kako baratati raznim programina, uticali na mene u načinju pisanja. Slušala sam, nova sam, pa kao i u svakom poslu probaš raditi kako ti savetuju kolege mada sam gledala unositi uvek i nešto svoje. Da li je to bilo dobro ili ne, u suštini da li je i bitno, ali bar sam pokušala.
Sva ova dešavanja od nedavno, mislim prvenstveno na brisanja blogova me je da budem iskrena rastužilo. Svi koji su to uradili imali su sigurna sam debeo razlog. Kako kaže i Mala Breskvica ne ulazim u te razloge niti imam pravo.
Medjutim imam pravo nešto drugo. Ako je razlog toga neko od nas, njihovih kolega, doskorašnjih prijatelja, onda imam pravo reći svoje mišljenje.
Da li će jedan željezničar pričati ružno o drugom, da li će jedan doktor pričati ružno o drugom, jedan profesom o svom kolegi, jedan službenik o drugom. Neće. Naravno da neće. Možda će svom pretpostavljenom, kako bi se dodvorio ili…. ali mi blogeri, imamo li mi pretpostavljenog. Imamo li mi ovde nekog kome bi mogli ocrniti svog kolegu pa samim tim dobiti neko unapredjenje, ili …..
Ne mi to nemamo. Bar ja misli da je tako 🙂 Zato mi nije jasno zašto i iz kojeg razloga bih ja o nekom ružno pisala, zašto bih svog kolegu blogera prozivala ili govorila kako je nešto „fuj“, ili „beskorisno“. Ma po čijim kriterijumima uopšte, po kojim pravilima. I kakve bi na kraju krajeva imala korisiti od toga. Mogu imati samo štete. Jednom ako o nekome pišeš loše ili s podsmehom, možeš opet i ko će ti više verovati.
S druge pak strane brzo se pročuje, ljudi mogu mnogo izgubiti, pogotovo neko ko obavlja svoj posao i zaradjuje preko neta. Šta tada? Ko može nadoknaditi nastale štete, ma ko može uopšte i proceniti kolika šteta je nastala takvim nedoličnim ponašanjem.
Na svu sreću jako mali broj je ljudi koji rade tj. pišu na ovaj način. Da li će ih biti kasnije više, ko zna, vreme će pokazati, samo dokle nas to vodi?
U jednom momentu moram priznati i ja sam se bavila mišlju da odustanem od svega. Onda opet a zašto bih, ko bi imao koristi od toga ili pak štete. Svejedno. Ja sam zaista samo jedan običan bloger koji u momentu može nekim svojim tekstom razveseliti, obradovati ili pak rastužiti svoje čitaoce.
Ako sam tu, pa oni kako kaže Zelena koji me gotive doći će zbog mene takve kakva sam, oni koji misle da nemaju šta pročitati neće dolaziti. Svodi se sve na to da jedan manje ili više nije strašno.
Ali ljudi pobogu, strašno je ako nas je više koji će u momentu reći, odustati…… Svako od nas samo jednu pametnu rečenicu da napiše, jednu lepu reč da upotrebi to je već blago. Skupljeno na jedno mesto ima neprocenjivu vrednost.
Zato nikad ne smemo odustati. Nikad namerni ujed u srce ne sme izazvati kod nas reakciju – ma šta ovo meni treba. To je ipak mali na prste izbrojiv broj ljudi koji će stati kad vide da im ne pije vodu ono što rade ili pokušavaju raditi. Pročitajte i druga mišljenja. Videćete da sam u pravu.
Mnogo više je onih koji se raduju svakom napisanom tekstu, svakoj napisanoj rečenici ili reči.
Uspesi, padovi i život uopšte 
Posted by Deda on 28. марта 2010. at 07:05
Mnogo više je onih koji se raduju svakom napisanom tekstu, svakoj napisanoj rečenici ili reči.
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 07:12
Ubedjena sam da je tako! Vidim i znam da se i ti slažeš sa mnom. 🙂
Posted by Ivana70 on 28. марта 2010. at 14:11
Ја једва да напишем и реченицу,а о блогу да не причам…али волим да вас читам,и уживам у томе.Драги блогери само напред! 🙂
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 15:42
Hvala mnogo Ivana 🙂
Posted by malabreskva on 28. марта 2010. at 09:46
Verkić ti si nas blogere svrstala u svojevrsnu PROFESIJU ? Mogla da nam organizuješ sindikat, pa Bog će da nas vidi 🙂
Svađe, kritike, nesuglasice, sve je to ljudski i normalno, pa i ovde na blogu. Što kaže Exxx „svadjamo se i sa najmilijima kući“ a kako ne na blogu….
Ali ono što je meni važno je da mogu da osetim jedinstvenost, dragocenu različitost, individualnu vrednost svakog blogera i da uživam u njegovoj kreativnosti, mašti, mudrosti, osećajnosti… A ako se nekad i sporečkamo, ako me iznervira – oprostim, zaboravim, prevaziđem.
Meni je mnogo gore što upadne neko nepoznat – pokrade te, uvredi te, ponizi te.. i ode. A ostavi na tebi rupu svog ujeda, čisto da te podseti da ima i ovde mnogo zlih ljudi, oholih, samoživih, beskrupuloznih…
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 14:25
Breskvice, prvi put se i to samo u jednom delu ne slažem s’ tobom. To je: „čisto da te podseti da ima i ovde“.
Ne slažem se onom reči „ovde“.
U našoj blogosferi ih nema, jer ne bi tako pisali. Ne bi bili samo prolaznici.
Znaš i sama koliko blogeri znaju biti divni ljudi, ogromnog srca, a ti „prolaznici“ samo iz puke ljubomore žele baciti „kosku“ koja im ne prolazi, te su baš zbog toga i zli, oholi i beskrupulozni kako sama kažeš.
Ubedjena sam da će vrlo brzo nestati. Njihovo interesovanje nije dugog veka. Baciće se na nešto drugo. 🙂
Zato zbog svih nas koji smo vezani nevidljivim nitima (ovo su tvoje reči) moramo izdržati, pokazati da nam do njihovog mišljenja nije niti malo stalo jer imamo ogromnu vojsku predivnih ljudi koji jedva čekaju da pročitaju neki novi članak, tekst, kolumnu….. 🙂
Posted by Pedya on 28. марта 2010. at 15:23
Verkić, nema potrebe da idealizuješ svet oko sebe. Čak i ako je digitalan. 😉 Ljudi su takvi kakvi su, a i ovakvih i onakvih ima s obe strane ekrana. To što neko ima Internet priključak ne znači da je po automatizmu dobar čovek. Blogove ne posećuju samo blogeri, i dobro je što je tako. Ne bi valjalo da blogeri pišu samo jedni za druge i međusobno se tapšu po ramenu… Stoga ne stoji tvoj stav da raznih likova nema i „ovde“, u „našoj blogosferi“. Ima ih, i to je normalno. A da li ćeš ih pustiti na svoj blog, to je tvoja stvar. Blog je tvoja kuća i imaš pravo da pustiš u nju koga hoćeš. A ne moraš nikog. Slažem se da im treba „pokazati da nam do njihovog mišljenja nije niti malo stalo“, ali ti to, ne zameri, pokazuješ na malo čudan način, pišući o tome u nastavcima i nervirajući se zbog toga u svakoj rečenici svakog posta. Ne dozvoli im da ti „zaklanjaju Sunce“ i otimaju pozitivnu energiju. Ako ti već smetaju, jednostavno im zatvori „vrata“ svog „doma“ i uživaj u svojoj digitalnoj slobodi sa ljudima koji su ti dragi…
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 15:32
Kod mene postoji jedan „problem“ ako ga tako mogu nazvati 🙂
Meni blogeri nisu samo tamo „neki nepoznati ljudi“. S’ mnogima koje pratim, čitam i komuniciram na razne načine. Tako sam ih upoznala još više.
Na taj način su mi postali prijatelji. Za mnoge mogu reći da su u raznim situacijala pokazali da su bolji prijatelji od većine u offline svetu. A u životu sam uvek bila takva da ne dam na prijatelja ni kap vode da padne, a kamoli….. čak sam se znala i potući i zato mi ovoliko to smeta. Zato sam toliko kivna.
Posted by Pedya on 28. марта 2010. at 14:57
Naravno da je sve to „ljudski i normalno“. Internet nije nikakav paralelni svet očišćen od svih zala, već digitalno lice naše nedigitalne svakodnevice. I naravno da i na njemu ima „mnogo zlih ljudi, oholih, samoživih, beskrupuloznih…“. Kao i u realnom svetu. Nema razlike. Ali kao i u realnom svetu, ima i puno nekih dobrih, dragih i pametnih ljudi, pa svako može da bira sa kim da se druži… 😉
Posted by Deda on 28. марта 2010. at 17:03
…potpisao bih Pedy-u… i zahvalio se njemu na trudu. A sebe prekoravam sto nisam ostavio isti komentar nego kradem od njega…
Posted by Borislava on 28. марта 2010. at 17:33
Word, Peđa :).
Posted by Borislava on 28. марта 2010. at 09:58
@MalaBreskva,
pa biti bloger i JESTE profesija:). Koliko sam se ja dosad načitala (govorim o vrlo ozbiljnim izvorima „iz svog sveta“, naučnim radovima i ozbiljnoj literaturi) blogeri jesu relativno homogeni, normalno je da imaju svoju individualnost, svakako :), ali i kao pojedinci i „umreženi“ mogu da imaju itekakav uticaj na javnost, pogotovo u novije vreme i u nekim posebnim okolnostima, ovde imate tekst:
http://blogkafana.blogspot.com/2010/03/blog-i-moc-reci-i.html
…da ne govorim o nekim ozbiljnijim stvarima, kada u USA vlada uzme stvar u svoje ruke, pa kao ruska vlada u nastavku gornjeg teksta krene da svojim blogovima „pokrene“ javno mnenje. Moje trenutno viđenje, kao početnika i amatera, je da su blogeri „nacija za sebe“, ali i „profesija“ per se.
Pozdrav, Venero :).
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 14:37
Borislava od prve do zadnje reči si u pravu. Seti se samo „Srca za Vanju“ Koliko nas je bilo, koliko smo bili jedinstveni.
Tu se najbolje moglo videti koliko blogeri mogu uticati na javnost. Nije to jedini slučaj. Bilo ih je mnogo.
I to je jedan od razloga što sam ponosna jer sam bloger.
Svi koji to ne shvataju meni ih je jako žao, gube zaista mnogo u životu.
Posted by pera on 28. марта 2010. at 11:39
Postoji jedan osnovni razlog zašto su blogovi beskorisni: niko nije odgovoran za ono što napiše. Zato to nije blago, nego gomila prizvoljnosti i mediokriteta.
Posted by Borislava on 28. марта 2010. at 14:10
@Rega,
vi nemate blgog pojma o čemu govorite :)). Da vas Bog poživi :).
Posted by web nomad on 28. марта 2010. at 14:23
reče neko ko odgovorno stoji iza svog komentara, štiteći ga imenom i prezimenom 🙂
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 14:46
Gospodine Pero mogla bih Vam ovde samo podugačko argumentovano odgovoriti što bi i bio red kod argumentovanog komentara. Medjutim kako to ovde nije u pitanju, ne želim ulaziti u diskusiju i zaista mi nije jasno zašto Vi onda uopšte posećujete te „mediokritete“ i čitate te „proizvoljnosti“.
Kupite novine, mada vidim da niste ljubitelj izgleda bilo kakvog čitanja, dolazi leto, bar ćete imati s čime muve ubijati. Ili se zadovoljite gledanjem „Velikog brata“ ili „Farme“ tamo ćete moću čuti verovatno mnogo mnogo pravih……..
Posted by pera on 28. марта 2010. at 16:16
Pa to kažem, ne moram se nekad predstaviti i nikad nećete saznati ko sam, a eto pametujem kol’ko ‘oću. Mogu da napiše svakave gnusobe i šta onda? Ništa. Ostajte pozdravljeni, odoh u kafanu da se malo relaksiram.
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 17:00
Samo čovek s nečasnim namerama se krije, al’ ajd ti u kafanu a ja odoh provesti nezaboravno vreme sa svojim unucima 🙂 A ti razmisli o smislu života!
Posted by pera on 28. марта 2010. at 17:01
A ko garantuje da ste vi baš ta osoba za koju se predstavljate? Možete li to ovde dokazati?
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 17:04
Samo malčice strpljenja upravo stavljam slike :)))))
Posted by Borislava on 28. марта 2010. at 17:05
Nije to bilo pitanje :).
Tema je bila – nemate pojma o čemu pričate. Dakle? 🙂
Posted by afroditta on 28. марта 2010. at 13:10
Respekt ! 🙂
Posted by Tomislav on 28. марта 2010. at 14:16
ima jako puno provokacija,ljubomore,zavisti i naravno da neki ne mogu podnijeti tuđi uspjeh ili popularnost – toga je bilo i bit će – neka te to ne brine, pusa velika
Posted by Borislava on 28. марта 2010. at 14:50
@ Tomislav,
to je normalno da je tako, ali je isto tako normalno da uvek ima nekog ko u drugim prozorima radi nešto drugo (kao ja sad, recimo 🙂 ), a ko je voljan da se opušteno, a argumentovano raspravi sa dotičnom osobom koja uvereno zna da su blogeri bezvezna bića, čisto rekreativno, da se malko preslišam….
Pozdrav i poštovanje, Preduzetniče, jako mi se svideo vaš blog :).
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 15:09
Tomislave, ubedjena sam da ti ljudi nisu blogeri, oni jednostavno ne znaju šta bi sa svojim vremenom pa eto malo da kao „zapapre“ negde. Žali Bože samo zbog čega oni plaćaju internet i čemu im služi 🙂
Uzvraćam velikim poljupcem i ugodno nedeljno popodne ti želim!
Posted by uberVU - social comments on 28. марта 2010. at 15:31
Social comments and analytics for this post…
This post was mentioned on Twitter by verkic: Novi blog post „Svaki blog je neprocenjivo blago!“ http://bit.ly/bdHupk…
Posted by pera on 28. марта 2010. at 17:21
Naravno da nemam pojma o čemu pričam kada sam se sada vratio iz kafane, malo me savatalo. Slike ne dokazuju ništa. Hoćete da i ja slike postavim?
Posted by Borislava on 28. марта 2010. at 18:41
@Pera,
e, sjajno – sad smo se najzad razumeli :).
Dakle, vi ne znate o čemu pričate, te onda možete da zapljunete koga i gde vas je volja?
Lepo.
Izvinjenje?
Ja imam i vremena, i nerava, i flat, sačekaću.
Hvala :).
Posted by pera on 29. марта 2010. at 05:59
Draga Borislava,
Ja samo ne znam gde sam i koga pljuvao. Ja nisam izlazio iz okvira uljudnog komuniciranja, čak i kada sam malo popio :). Evo, još uvek me drži 🙂
Izneo sam stav koji je u vzi sa temom, tj. blogovima, a nekolicina me proglasila pljuvčem. Zapravo, ja jesam stvaran čovek, imam titulu doktora, a ovde sam se malo našalio i potvrdio svoju tezu: blogovi su kao navijačke grupe, čim se malo razlikuješ budi spreman na linč. I narano, nikad neću sahnti ko me je linčovao…
Ostajte pozdravljeni,
Posted by verkic on 29. марта 2010. at 11:17
Pozdrav i tebi gosn. Pero. Što je bilo bilo je, samo bih te najlepše i najuljudnije zamolila da u buduće nadješ neko drugo mestu za šalu. Gde nadje baš mene?
Da li je i potrebno da ti govorim da smo jedinstveni? Pa naravno da jesmo. Isto kao Vi doktori. Koliko je ljudi umrlo zbog nesavesnog lečenja pa šta se uradilo. Ništa. Jedinstveni ste. Zašto onda ne bi mi bili. Zašto to naše pravo ismevaš? Nije brate mili lepo i gotovo. Pogotovo kad to radi fakultetski obrazovan čovek.
Pozdrav i Vama.
Posted by Borislava on 29. марта 2010. at 11:51
Pero,
onda da ja ovo shvatim kao kulturno objašnjenje i izvinjenje jednog kulturnog čoveka?
Pa, hvala.
Izneli ste stav, no – koji, za nevolju, pokazuje vaše totalno nepoznavanje i teme i virtualnog sveta; kao i većina doktora, vi vidite virtual kao neko čudno mesto za dokone medikritete, i čak verujem da za vas niko uspešan ne može biti online :), to je nešto što sam 1001 put čula od kolega – da ne umeju da pošalju mail, da ovo, da ono..
Na mojoj 25-godipnjici mature sam od 2/3 kolega/koleginica čula ovo što vama sada govorim, i to je prosto tako; sa dodatkom da većina njih još izjavljuje da niti ima pojma o računaru, niti „zna“ internet, niti IMA NAMERU DA NAUČI.
Onda kad im ja kažem da su nepismeni, jer – ‘net is here, now and live, onda ćute, jer znaju dobro ko sam.
Vidite, sada da ne citiram ovde radove i istraživanja, ponašanje u virtualu se najčešće ne razlikuje od ponašanja u realu.
Dakle, ako ste vi spremni, sa visine svog zvanja, koje nema blage veze sa nekim drugim svetom, da „u prolazu“ kažete domaćima da su mediokriteti, onda svakako da možete da očekujete svašta, a i nekog ko će jasno i na „vašem“ jeziku da vam objasni kako i koliko grešite.
Ako vas ikad bude zanimalo šta sve treba znati da bi neko bio Dragan Varagić ili Deda Bor, ja vam stojim na raspolaganju, ionako sam na nekoliko autobuskih stanica od vaše kafane.
Pozdrav :).
Posted by pera on 29. марта 2010. at 13:46
Prvo, Pera nije doktor lekar nego doktor informacionih tehnologija. So, Pera u izvesnom smislu stvara internet.
Kada sam pominjao mediokritet, mislio sam na sebe, evo i kako: ja mogu da dođem, gde god, kažem šta god, posvađam se skim god. Sve, naravno, s lažnim imemnom i email adresom. I šta!? Ništa… Mogu tako do sutra da kontriram, nepravednom vam oduzimam pažnju. Jel tako?
A šta ako je Pera zapravo neko ko je vaš virtuelni prijatelj, a licemeran je do zla boga? Šta ako sa Perom pijete kafu i poveravate mu tajne, a Pera vas maltretira.
Nisam želeo nikog da uvredim nego sam hteo da ukažem na problem „slobode“ govora na internetu. Jel, u krajoj liniji, ko je Pera i šta on želi, pitanje je sad?
Posted by verkic on 29. марта 2010. at 14:03
Ok, Pero virtuelni prijatelji, sad je stvarno dosta.
Pokazao si što si hteo, da li si i dokazao i kome ne ulazim, svi imamo svoje mišljenje, medjutim nikad ali baš nikad NEĆU reći niti pomisliti ni za jednog blogera da je licemeran, niti da može da maltretira. To da znaš i ti i svi koji ikad budu došli na ovaj blog. Svi mi naravno imamo i mane i vrline, ljudi smo, ali mediokriteti nismo niti ćemo biti. Pogotovo nećemo jedni druge maltretirati.
Ovo jednostavno govorim svima i ko god dodje ovde s nekom zlom namerom ili nekim ovakvim dokazivanjem, na ovaj način biće izbrisan. I da oprostiš baš me briga da li je popularno izbrisati nečiji komentar na blogu ili ne.
Zbog ovakvih ljudi mnogi naši blogeri zatvaraju svoje blogove, brišu tekstove, da li je to po vama neko dokazivanje? I to još čoveka koji kako ti kažeš „u izvesnom smislu stvaraš internet“. Možete reći sada pa kad nisu jaki, kad ne mogu izdržati, kad ovo ili ono. Zabole me za to. Meni je žao svakog i naša blogosfera zaista mnogo gubi zbog takvih postupaka.
Posted by Borislava on 29. марта 2010. at 17:58
Hahah, Pero…
Idete sve dalje i dalje, i sve je zanimljivije, moram da kažem :).
Doktor informacionih tehnologija je još lepše za pohvaliti se online :).
Da imalo poznajete online svet, znali bi da smo svi ovde jer želimo tako, ne? :).
Znali bi kako se online igraju igre, koliko ovde ima stalkera, a znali bi da doktor (nauka) informacionih tehnologija može biti i diplomirani bibliotekar (imam čast da poznajem jednu takvu gospođu 🙂 ).
Jedva čekam šta će dalje da ispadne…
E, da, Pero:
ako ste vi slučajno prof. dr sc. Zora Konjović, onda sam ja vama zaista dužna izvinjenje :). Najlepše molim da uvažite, poštovana dr Konjović, uvek ste imali moje poštovanje…
Posted by zelenavrata on 28. марта 2010. at 22:00
Verkic, jebote, kopiraj licnu kartu 😆
Blog je lican i …protivnik sam brisanja bloga i sta `oce ovaj Pera? Nervira me, pokvari mi konTRAcepciju misli 🙄
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 22:06
Znaš da sam pomislila da to uradim. Ti kao da mi čitaš misli? A šta hoće, pa valda da mu prodje vreme do odlaska u kafanu. Ne mam pojma uopšte što se navrzo na mene.
Vidi valda da sam osetljivija pa ko veli ova neće da ujeda, al’ ne zna on da onaj ko ćuti kad skočiiiiiiiii. :))))
Uh falila si mi samo da znaš :), a i bre rastuži me danas. Ljubim te.
Posted by zelenavrata on 28. марта 2010. at 22:51
Ma proslo Verkic, to bio trenutak koji nisam uspela da preskocim i ispisala sam ga..ne se sekiraj bejb 😉
A peru bih da je kod mene brisala, imam pravo, moj blog,moja kuca i shlus 😀
Posted by verkic on 28. марта 2010. at 22:55
Znam, volela bih da sam bila tog tenutka pored tebe.
A Pera, ma on se malo izduvao, pa neka ga. Ne možemo svi biti isti, ne bi ni valjalo.
Posted by zelenavrata on 29. марта 2010. at 11:49
Bolje sto nisi, oterala bih te u tri lepe dok se ne izrondam, pa poselN mozemo da pricamo.
Svi imamo takve trenutke i mislim da je bolje kada smo sami sa njima.
Ipak, hvala sto si pomislila tako nesto..
Posted by zelenavrata on 29. марта 2010. at 11:50
Pera duvac 😆
Posted by verkic on 29. марта 2010. at 12:33
Uvek Zelena. Tu sam ako ikad…… 🙂
Posted by Poslednji Skaut on 29. марта 2010. at 12:01
Da li je ovo možda blog o dr.Peri, nisam baš u toku? Nemam nameru da njega komentarišem, ja sam ipak piskaralo, a on je doktor, ne ide jedno sa drugim. Ili, još bolje, neka doktor otvori svoj blog, pa da lepo možemo da idemo tamo po recepte, a ne ovako. On nas leči, a mi nismo ni svesni da smo bolesni 🙂
Posted by verkic on 29. марта 2010. at 12:36
Vala što jeste jeste!
Posted by sopran87 on 29. марта 2010. at 18:31
Ja bih da prokomentarisem tekst, da malo zanemarimo ovu prepisku. Svidja mi se upravo to sto si napisala, da u blogosferi mozes saznati mnogo vise o svemu i svacemu nego lutajuci po raznim sajtovima i pretrazivajuci google. Ja sam uveren u to. Naravno, osim ako nije rec o nekoj specificnoj informaciji. Tako da sto vise sirimo krug ljudi sa kojima smo u kontaktu preko blogova, vise cemo uciti i biti „bogatiji“. To je ono sto vredi! Cak i da neko misli da nema sta da pise (a mislim da svako moze da nadje nesto) moze da cita i prati, i onda uvidi da ima nesto sto bi podelio sa svima. Ma blogovi su odlicna stvar, mnogo dobrog covek moze da izvuce iz istih…
Posted by verkic on 29. марта 2010. at 22:24
Upravo je to poenta svega napisanog. Slažem se u potpunosti 🙂 Hvala ti !!!
Posted by Louis Vuitton Purses on 9. априла 2010. at 06:22
I have to say, every time I come to dzepnavenera.wordpress.com there is another remarkable article to read. One of my friends was talking to me about this topic a few weeks ago. I think I will send them the link here and see what they say.
Posted by verkic on 9. априла 2010. at 11:22
Thank you very much for the comment. I always believed that kind words and sincerity would be appreciated, even in the cyber world. Send my regards to your friend, and thank you again! 🙂