Mala oaza

Mnogo puta sam se zapitala u zadnjih par meseci kako i šta uraditi a pogotovo smem li i na koji način pisati na ovom mom blogu a da pri tome nešto ne pogrešim.   Da nekog ne povredim, ne oteram s bloga. Nije svejedno da li će Vas ljudi posećivati i čitati ili ne. Pišem iz zadovoljstva, ali i da bi me čitali inače bih uzela malu sveščicu pa piskarala bez nekog velikog razmišljanja sve što mi padne na pamet.

Što se tiče  pozicioniranja na gugiju (ovo od milja) koje je veoma bitno za veću posećenost Vašem sajtu, čitala ja i o tome. Ključne reči, (čak imam i neki mali programčić za njih, koji naravno stoji tu zlu ne trebalo ali ga ne koristim), pa SEO, linkovanje ili ti povezivanje, reklame, značaj društvenih medija. Uredno ja to sve ispregledala, koliko ukapirala, zapamtila i primenjivala  ili ne pa videće se, ali….. opet naravno ali……

Pišem ja na ovom mom dragom blogiću sve i svašta. Tu je naravno i ljubav i neke moje male pričice iz života, tu su  moja iskustva koja pokušavam preneti Vama drage “male ženice”, tu je i mnogo  tekstova o drugim blogerima kako bih  ih  što više približila svakoj  od Vas na neki svoj način za koji smatram da će  Vam biti  i interesantan a ujedno i na dohvat ruke.  Mala oaza svih blogera skupljenih na jednon  mestu  s njihovim citatima i po kojim mojim komentarom.

Pri pisanju koristim i mnoge programe, meni lično vežba dobro dodje, a s druge strane  bude i drugačije i interesantnije jer znam da ćete me posle toga sigurno pitati: “kako ono naravi, na koji način, e nauči nas”.  Tada sam opet tu za Vas da Vam pokažem, da Vas naučim ovome što znam. Nije mnogo ali opet je nešto. Vaga je po prirodi takva. Voli pružiti, dati, pomoći,  tek tada su njeni tasovi u ravnoteži. Moja želja i cilj postati predavač na taj način se polako ispunjava.

Medjutim, u toj svoj mojoj želji zaboravim, ponekad  smetnem s uma potpuno  jednu stvar. Kako sam i ja samo  jedna od Vas  – “mala ženica” ili…..   džepna venera,  ne razmišljam  baš uvek da mogu  nekim svojim radom (tekstom) verovatno nekog povrediti, da se nekom neće nešto svideti, da će biti i kritika i to ne samo pozitivnih nego i onih drugih. Zaboravih pišići s velikim zadovoljstvom i često s ogromnim emocijama

Zaboravim  da na tom putu može i da se pogreši a greške se skupo plaćaju, zaboravim da može da se  poklekne ali znam jedno ne sme se statiNikada stati a pogotovo odustati. Sad,  ako me pitate šta je greška i ko odlučuje i po kojim i čijim kriterijumima šta je pogrešno to Vam ne mogu reći jer ne znam ni ja. Društveni mediji su moćni, jedna reč krivo izgovorena, napisana u momentu kad emocije preovladavaju Vama, kad je džepna venera samo to što jeste  može Vas vratiti unazad.

Znam jedno zasigurno.  Sve ono što radite,   isključivo radite unoseći pri tome svoju ličnost, svoj način razmišljanja, svoje emocije, želje i htenja. Želite li sem zadovoljstva  pisanja nešto i  postići, biti u nekom polju vidni i uočljivi morate pri tome dobro razmišljati kako će i drugi gledati na to o čemu pišete. Kako i šta o tome i drugi misle, jednom rečju morate se prilagoditi. Ne mislim tu bukvalno, nemojte nikad pisati na način kako bi to možda neko drugi želeo od Vas, gubite  svoj identitet tada, gubite svoje  JA. Tada to neće biti Vaše mišljenje ali ….. ipak vodite računa.

E sad,  koliko je ovaj moj tekst jasan, nemam pojma, ali znam jedno. Ova džepna venera nastavlja dalje putem kojim je krenula i na način koji je izabrala pišući o sebi, o drugima, ma kako na to neko drugi gledao. Nekad će biti nešto zanimljivo, drugi pak put možda i dosadno ili napadno, ali i to se zove razvijanje kroz učenje, edukacija kroz greške koje su neizbežne  ali koje Vas uvek i neminovno ojačaju.

Advertisements

5 responses to this post.

  1. O kakvim programima pricas 🙄
    Ja sednem pisem, niti gledam da li me ko gleda na gugletu, niti znam kako se to gleda, imam zelju da ispisem sta mi je na mislima, psujem i to socno ako mi dodje, tako se osecam, i to sam ja, Svaki komentar je dobrosao, ako ga ima, ako ne, sta cu 🙂
    Nego pisi ti nama dogadjaje, prenosi nam iskustva saraMANtna vago 😀

    Одговор

    • Posted by verkic on 20. јануара 2010. at 19:11

      Hoću, naravno. I kod mene ima zaista mnogo „ludih tekstova“ nastalih u naletu raznoraznih emocija tako da iskreno ponekad pomislim: „e sad ima da me…..“, ali sretna sam. Ovaj naš blogerski svet je zaista divan, uvek me iznova inspirišete i date mi kako volim reći „vetar u ledja“.
      Dok pišem volim se i igrati, zanimljivije mi je. Recimo #pratipetak seckam, krojim sličice, od više pravim jednu. Pustim mašti na volju. Kad bih samo pisala i linkovala, dosada Božija, ovako se i nasmejem i opsujem i pričam s’ Vama svima iako se ne vidimo i „svašta ponešto“ (uh kako ne volim ovaj izraz).
      Hvala na „saraMANtna vago“ 🙂

      Одговор

  2. Draga moja, znaš kako to ide, ono što je naštampano i nadje se u prodaji tamo nema ispravki; ako si pogrešila pogrešila si zanavek! Na blogu greška? Bilo kada u bilo koje vreme možeš da izbrišeš, da preradiš post, jer tekst je tvoj i ako neko ima pravo da ispravlja to jesi ti sama. Kada sam raspoložen preletim stare tekstove i ako mi se prohte onda menjam, nešto sam pogrešno napisao, fali slovo, ili su pogrešno ukucana slova, gramatičke greške, i tako dalje, i tako dalje. Takav si kakvi su tvoji tekstovi. Pozdrav!

    Одговор

    • Jesi 100 % u pravu, ali nekako uvek pomislim ako posle menjam da će možda ispasti veštačko, da to tada nisam ja jer sve što pišem u dahu onako kako mi srce kaže. Uh i ovu rečenicu ispisao kao da sam na trkama…. 🙂

      Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: