#pratiblogere Novopečeni Fredi Kruger? Ma ne naš Nadžak!

riznica-znanja7До сада сам на овом мом блогу писала латиницом, али данас не могу. Разлог прост. Ова поличица је резервисана само за ћирилицу и ком се свиди ком не. Шта да радим, Kрагујевчанин је то, налик на чукундеду (сад да ли изгледом или нарави само није откривено), нoси епитет „дрвеног адвоката“ још из основне школе.

Срам те било ЦИТАТ: ……Женски део друштва, то је већ друга прича. Сконтале да је конкуренција оштра, а можда и „видела жаба да се коњи поткивају, па и она дигла ногу“. Било како било, једног јутра на плажи све освануле у топлесу (свих 9), као по команди, на мало је рећи, опште одобравање нас мушких. Ко и свако друго чудо и ово је трајало 2-3 дана.  Једноставно, престали смо да обраћамо пажњу……..Не разумем, која је разлика? Гаће ово, гаће оно, брус ово, горњи део бикинија оно. Не можеш да видиш (има изузетака), ама ни за длаку више од оног што си већ видео на плажи? Можеш да видиш голе груди, али никако груди сакривене иза чипкастог бруса?! Можеш да видиш „позадину“ у танги али не и у обичним гаћицама?!

Нема га нигде ЦИТАТ: …….Лежим на троседу и чујем из кухиње: „Ко је бре ставио фен у фиоку од шпопрета?“ Смешкам се, задовољан што је још једна мистерија решена.

Регистрација ЦИТАТ: ………Завршише ови испред мене, спаде књига на 2 слова. Малопре поменута девојка, и ја…иза не смем ни да погледам. Охохо, биће брзо, мислим, ал’ не лези враже, у том тренутку, врисну ти Мица, к’0 да је сто ђавола гоне: „Пао систем!“ Који бре систем, па она куца на писаћој машини? Да не зове машину системом? Ма, није то, чуло би се да је звекнула на под, мотам ја по глави и чујем мрмљање иза мене: „Сад не могу да провере на компјутеру, да ли су ти кола чиста?“ Аха, сину ми, имају негде, неким чудом и рачунар. Провирим кроз шалтер опет, Мица устала да се протегне, од силног рада, укочила се. Питам, кад ће им се „подигне систем“, она слеже раменима: „10 минута, 15, можда и за пола сата…“. Спремам се да поченем да псујем, да идем да се жалим (не знам ни сам коме, наћи ће се већ неко), чујем Мицину колегиницу: „Ево га ради сад, Душка грешком ишчупала кабал кад је стављала кафу“………….

Изненађење ЦИТАТ: …….аман отворих уста да им пожелим „добар дан“, угледа ме кум. И устаде: „Кууумићууу…да честитам!“ Ја, збуњен, не померам се од улазних врата, шта да ми честита? Рођендан ми у фебруару, сад октобар, о свадби и не размишљам…Док сам ја тражио разлоге, он већ стигао до мене, тутнуо у руку 300 марака, загрлио и изљубио. Следећи његов пример (ред је да кум буде вазда први), ето је тетка: „Ево, сине, и од тетке, да си ми жив и здрав, да прославиш“, 200 марака. Јес’ да сам изненађен, још више збуњен, ал’ паре не испуштам. Ређају се оно тако, љубе, честитају, трпају паре у руке, ал’ нико да помене разлог за честитање. Мени удариле паре у главу, већ планирам како ћу и на шта да их потрошим. Ето га и мој отац, са све чашом у руци………

Угасили ЦИТАТ: ……..Стигао у хотел. Како сам ушао, тако ми оно малопређашње одушевљење “за длаку” спласло. Сваки стуб, од потпорних до украсних, са све зидовима облепљени знаком за забрану пушења. Кажем себи, излепили Турци, да се шарени. Али, не лези враже, нема никог са цигаретом у устима. Оком, искусног, и васпитаног пушача, потражим пепељаре, како оне “дубеће” (што би моја баба рекла, мислећи на оне “стојеће”), тако и оне по столовима. Како сам погледао тако сам се најежио и згрануо, нигде ниједне. Добро де, мислим се, ово је рецепција, није ред да се ту пуши……….Ма, није мени, што Турци забранише пушење на јавном месту, нити што нас, пушаче сместише и жигосаше, него се бринем, шта ћемо сада са оном народном: “Пуши к’о Турчин”?!

Ништа не вреди ЦИТАТ: ……..- Него, читаш ти то нешто важно, ти не сметам ја да седим ‘вако и да малко гледам, у те слике?, пита, као не зна да ћу да му кажем, да ми не смета. Елем, седео, тако једно пола сата… ћутао и гледао. Док, није искочио неки банер са неком рибом у бикинију. Е, ту му се отегао, дубок уздах. Искрен и несвестан. Мени, ђаво не да мира, снимио сам га… видим, шта ‘оће. Отворим, неки, „меки“ сајт… са рибама у топлесу…- Ух, сунце ти… па што слику ту да метнеш кукала ти мајка… коментарише, али очи не скида. Ја, као случајно, затворим.- Е, немој синовац, дај да видимо још неку, куд сад да нестане… Ваљда има још нека?, пита, а облизује се.

Није лако ЦИТАТ: ……- Ама падох бре са ногу! Види, ујутру, мора устанем сат раније. Пробудим децу. Обучем Вука (кум, 3 године), док Милица (кумица, 5 година), вришти што није прва. Тражи воду, сок, да једе… Оставим Вука обученог до пола, да  дам Милици шта хоће, Вук, наравно, у мређувремену, свукао све што је имао на себи и трчи по стану. Ухватим га, обучем. Милица просула шта је већ пила (на сву срећу не по оделу за вртић), обришем. Док се бавим брисањем, њих двоје се свађају и натежу око играчака……..Кад заспе, скупим играчке, поспремим сто од вечере. Мислиш да је крај куме? Е, па није, мора да пеглам. Изгубим 2 сата на пеглање………- Сунце ти пољубим, па ти си најеб’о. Не би ти ја мењао овај мој камен са том твојом муком никада! – Ама није то све!, гледа ме он, збуњеног, јер не могу да верујем да има још нешто. – Замисли куме, поред све ове дневне муке и зајебанције, кад позавршаваш све, да те у’вати нека коњина, овако ко ја, да те јебе! Није бре лако овим женама!

Ајд“ Јово наново ЦИТАТ: …….Мислим се, да ли само код нас, Срба, и у Србији постоји потреба да се увек ради све, а богме и свашта изнова. Како се промени власт, тако ми Срби, са све мајком Србијом, крећемо у изградњу, савладавање, освајање, оснивање, организацију, реструктуирање, доношење, осмишљавање… чега другог него „новог“. Све, поново, и то никако другачије него, како приличи, од почетка………Како, бре, да нико не каже: „Дотерасмо цара до дувара“, „Не да га направисмо него… свака нам част“, него: „Да се сруши, па ћемо ми да направимо веће, боље… „. Да ли је могуће, да претходни мученик, који је нешто радио, правио, стварао, ни за длаку, није урадио нешто како треба, ма ко тај мученик био? Аман, људи, разумите ме, волим ја „ново“ и „промене“, али некако ми драже, кад успем да дотерам до краја, до циља.

Нирвана ЦИТАТ: ……..Куку мени. Како је спустио шаке на леђа, знао сам да на добро изаћи неће. Шаке му ‘ватају, аман, пола мојих леђа. Кад је почео, куме да пристиска, да гњечи, да штипа… Решио човек, сваку кошчицу, сваки мишић, да притегне. Боли, к’о сам ђаво. А он ухватио, не пушта. Нема силе, која би те ишчупала из оних прстију. Мрдам ја дупетом, лево, десно, не вреди. Срећа те сам лежао на стомаку, иначи би га шутнуо „за врат“, само да ме пусти. Стењем, не могу да проговорим, да кажем да ми не прија. А он, навалио к’о смрт на бабу…….Како је зазвонило звонце, за крај, тако сам ја, из каде искочио, опарен, ошурен, са све паром која је летела из мене. Обукао сам се, к’о да ме сто ђавола гоне, поставивши рекорд, и потрчао на свеж ваздух. Умал’ се нисам у стакло улазних врата закуц’о, једва портир стигао да их на време отвори. Ко да жену чека, знам да ће да гњави.

Мрзим ЦИТАТ: …..… тупе маказе за орезивање, искривљене шрафцигере, шарене џенпере, окрњене шољице за кафу са цветним дезеном, миље на телевизору, одељенску заједницу, зунзаре и то оне зелене, кармине на пикавцима и чашама, поцепане собне папуче, чемпресе у повоју, љуте бомбоне на меру, бајат ратлук, подигнут нос до небеса, столаре без прстију, ……..

Срећа, срећа, радос’ ЦИТАТ…….Дођем кући, помислио таман, да сам се решио новогодишњих мука. Не лези, враже, како сам сео за комп, ето ти га брат Гугл, испрсио новогодишњу честитку на почетној страни к’о џивџан коленца. И то, ни мање ни више, него барем на 5 светских језика. На Твитеру, сви весељаци, променили аватаре, турили црвене капице, прилепили браде… Пола сата ми треба да разазнам ко је ко…….Склопио очи, ал’ сан никако да дође. Како бре, да заспим, кад комшија од преко пута, окитио терасу, оним кинеским, свићкавим цревом, обмотао око сва три гелендера, и заденуо за клима уређај. За боју, лампиона, пријатељу не питај, не знам да ти кажем која је, али зато у мали мозак удара, и трепери. Сјеб’о се ваљда онај „исправљач“ за струју, па не свићка, него трепери………….

Твитерашка

@Урошевић: Свануло, а к’о да није… Још за столом спавам, а треба кафа да се пије

@Џангризало: Треба кафа да се пије, а мени ни до чега није

@Урошевић: Ако ти ни до чега није, шеф ће да те бије

@Џангризало: Нема када да ме бије, он већ виски пије.

@Урошевић: Хајд’ бригу не бери, виски ти је дрога, ракија је добра!

@Џангризало: Јесте, јесте добра, зато свака ваља да се проба

@Урошевић: Метар шљиве, буре пиве, гајба вина и још шире

@Џангризало: Море, дај вамо све то пиће, да освежим моје биће.

Нема слика, нема тон ЦИТАТ: …….До стана има 64 степеника, мислим да сам прескакао по 3 комада одједном. Стигао до четвртог, к’о метак. Улетео у кућу, и одма’ се машио за кутију са алатом, за „моторцангле“. И право на прозор. Игром случаја, 7-8 коаксијалних каблова, пролази поред мог прозора дневне собе. Отворим прозор и исечем каблове. Па у Теодорину собу, тамо поред прозора још 2 комада. Раде „моторцангле“, само цакћу. Жена ме гледа, вероватно се пита да л’ да тражи бенседин ил’ нитроглицерин. Искусно, не пита ништа, зна да могу да убијем за ситницу…….Комшија, ако ћеш да гледаш ТВ, ти да удариш собну антенту, твоја соба, твоја антена. На мом крову, мож’ да буде само моја. А, ако ‘оћеш кровну, онда лепо да поднесеш захтев, да га размотрим, па да се договоримо око закупа простора за твоју јебену антену……..

Спржио ЦИТАТ……Који црни 3 минута. Како сам сео, да одморим, тако је почело да пече. Имао сам утисак, да ће да протера кроз образе и зубе ми спржи. Скочим на ноге лагане, да се умијем, па у оном магновењу, омашим на славини од туша, положај за ‘ладну воду, и набијем главу под врелу. Морам да признам да је комбинација, врела вода плус ово чудо убитачна. Не да сам се сетио целог живота, него и из прича, живота све ближе и даље ми родбине. Пребацим, некако, на хладну, пљускам се и трљам по лицу, не би ли скинуо оно мазаније. Имао сам утисак, да што више перем, то се више увлачи у кожу. Наравно, све време, дувам, сикћем, шиштим и два пута одговарам жени на питање „је л’ све у реду“, да јесте да боље не може бити. Сперем некако онај гел, пену, јебем ли га више шта је. Држим главу нагнуту над кадом. Не смем да је подигнем и у огледало се погледам. Да ме неко питао, шта мислим на кога личим, к’о из топа би испалио: „Не плаши се, ја сам Фреди Кругер“………..

Dzangrizalo, теби како видиш поклањам два видеа, и једну слику, надам се да ће ти се допасти 🙂 Кад год посетим твој блог сетићу их се 🙂


dzangrizalo


Advertisements

2 responses to this post.

  1. Да је џангризав, јесте, ал’ лепо гунђа, брате, милина га читати… 😉

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: