„Mi smo bre Žene…!“

Jutro, kišovito, tmurno……. sivilo…… Kraj godine sve bliži, a ja ……. sinoć sretna, rapoložena, mazna ko svaka  mala umilna  mačkica……. danas  tužna, depresivna……Kivna  na sebe, na muža jer mi danas nije ni mio ni drag,  ni moj lepi ni slatki, ni  moj svet  ni  život. Odjednom zaboravila sve epitete  koje inače svakodnevno izgovaram  ne bi li mu pokazala koliko je baš on …….

Zaboravila sam na ono,  mislite pozitivno jer to i privlačite, mislite ovo jer će to i doći, mislite da brojite novac jer ćete ih brojati, mislite na kući jer jedno jutro osvanućete u njoj…….

Ma mogu ja da mislim koliko i kako hoću, da lepim novčanicu iznad glave kako bih i pri prvom jutarnjem treptaju oka odmah gledala u nju, kad ……..

Probudih se….. i dalje nisam u mojoj vili iz snova….. moja devojka koja svakodnevno trčkara oko mene želeći mi ispuniti svaku želju jer je debelo plaćam za to nestala……maših se za kafu ……kad ……. nema….. čak ni kafe.  Odnosno ima nešto malo dalo bi se skuvati, ali nema mleka a ja bez njega ne mogu. Ono sad mogu dodati vode u već skuvanu kafu, pa i to bi je  razblažilo, možda čak na bolji način jer u vodi zna biti svašta ali bar još masnoće nema, ili to samo ja mislim tako …..?.

Razmišljam kad se i u supu može staviti samo so bez šargarepe i vegete a  da ne pričam bez nekih glavica, nogica, vratova ili čega drugog  od onih ružnih pernatih životinjica…..dobro je prokuvati i posuti malo brašna samo da ne bude mnogo retka,  pa mogu i u kafu dodati malo hladne vode umesto mleka…..

Dalje spazih  prazan frižider, pa opet dobro rekoh ……biću vitkija, neću ni  da zamišljam da je pun  jer nedaj Bože ostvari mi se želja i one silne tehnike koje uredno svaki dan upražnjavam upale, šta ću onda. Postade ja ovako željna svega i svačega časom debela gundjava baba sa svim podvaljkom,  slaninom na i oko stomaka.

U medjuvremenu čuh  najavljuju hladnije vreme, pa se prvo iznenadih otkud hladni dani usred zime, valda ugledana na one naše putare koji svake zime ostanu iznenadjeni ako slučajno u sred januara zapadne par santimetara snega, i tako  se iznenadih kako u šupi samo 5 cepanica,…..sećam se juče ja gledala….  a ona bila puna.

Ali dosta!!!!!! Iskukala sam se kao svaka lepo vaspitana „mala ženica“ na ovim našim prostorima.   Sada ću da legnem, zatvoriću oči, nema više loših  misli!!!!

Misliću  kako sam lepa, kako sam uspešna, kako svi lete oko mene, kako vozim skup auto, kako imam bundu i ne bole me više zglobovi.

Naša dobra prijateljica  tatjanavukic kaže: – verkic normalno sve! Mi smo bre Žene, … mogu bre  u isto vreme da plačem, da se smejem i da razmisljam da nema  brašna, a leba da se kupi! Zašto da joj ne poverujem? To je tako! Mi smo Žene i nama je sve dopušteno!

Malo onih 140 karaktera na twitteru te je ne upitah samo, da li je rekavši ono „bre“ mislila na: mi smo žene magarci, jer kad god čujem taj izraz setim se NikiBGD i njenog pojašnjenja  značenja te reči.

Mnogo sve ovo beše tmurno, a nisam ja takva baš,  pa evo nečeg  lepog za kraj. Ne slušajte mene, budite se  kako to radi drveni_advokat sa pesmom u glavi.

Kukaju mi ljudi da pišem dugaške postove, e pa da Vas poslušam.

Raport završen, javljam se s novim  za par sati. Biće uzbudljivo, kako dan odmiče sve dalje i dalje.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: