Sve je to LJUBAV!

Sretna, zadovoljna pa čak i ushićena, mogu reći,  ni sama ne znajući tačno zašto,  stajala sam danas na vratima gledajući  sitne pahulje davno očekivanog snega. Taj jedinstven osećaj za  koji zaista nemam dovoljno slikovit izraz kako bi ga opisala vodio me je i držao čvrsto za ruku celog dana.

Želela sam vragolasto istrčati medju svet, baciti grudvu na prvog prolaznika ne razmišljajući da li ga poznajem ili ne. Obuzeo me je dečiji nestašluk.

Želela sam praviti „jezušku“ u snegu kao nekad što smo s velikom radošću mi deca iz grada punog parkova i ogromnih stabala stoletnih bodjoša često radila predvodjeni našim nastavnikom Jovičevićem. Odveo bi nas u park i umesto vežbi u zagrejanoj sali za fizičko ludirali se na snegu. Vreme koje mi niko nikad neće moći izbrisati iz sećanja. I sad čujem naš zvonak smeh izmedju borova s granama otežalih od snega.

Želela sam iz sveg glasa vikati: „sretna sam, ispunjena,  živim, volim, voljena sam“. Nije bitno kako bi na to možda gledali  drugi, bitno je šta ja osećam, bitno je da ja dišem punim plućima u ovom predivnom danu.

Nije potrebno,  sigurna sam,  nikom posebno objašnjavati da sam posle u toku dana  u takvom stanju ludila,  rekla bih čak, odradila i par veoma konstruktivnih poslova koje sam u medjuvremenu zacrtala sama sebi.

Da je on, tamo negde daleko naslućivati samo mogao…… ne bi prošao ni tren, stvorio bi se tu pored mene, uzeo za ruku i odveo u  belinu. Za nama bi ostao samo mali trag stopala u snegu. Bilo bi nam potpuno svejedno gde bez razmišljanja  idemo, bilo bi nam dovoljno  da smo zajedno, u našem svetu, u ovom vremenu stvorenom samo za nas.

Zvonak glas lopate o asvalt prvog komšije me je trgnuo, najavljujući nešto zastrašujuće u istom momentu kad i zvonjava telefona. Krenula sam uplašena sopstvenom slutnjom.  Sat vremena sam „pričala“ , nema,  obuzeta bolom. Bolom  koji je moja svetlost koju tražim,  moj život i jedina ljubav nesvesno prenosio na mene. Svaka njegova reč iako izgovorena uz namešten osmeh i glas,  želeći skrivati od mene sve ono što mu se dešava,  je pokrivala svojom neizgovorenom neuspešno skivanom  tugom moja usta.

Zašto je jedan ovako prekrasan dan krenuo tim tokom. Zašto mi je Bog dao tako ogromnu jačinu osećaja,  zašto sam samo žena,  letelo mi je kroz glavu?  Zašto moram zaplakati kad je njemu teško, zašto moram  gušiti se  ako  on ne može da diše?

Legla sam u krevet prizivajući dragi mi  lik, njegove usne pune topline, njegove prelepe zavodničke oči kojima nikad nisam mogla odoleti, ruke koje u svakom momentu znalački probude u meni nov i još neotkriven vulkan strasti  ….., žudeći za sve većom pripadnošću. Za sve većim ispunjenjem…..

Zaspala sam mnogo kasnije, tek kad sam shvatila da to mora biti tako. Jednostavno mora, jer to znači voleti.

Ljubav nije samo let nestašnih  leptirića koji se poigravaju s vama neznajući kako biste  ih oterali. Ljubav nije samo smeh,   sreća i primanje,  ili  samo ona bezuslovna fizička pripadnost, ljubav je i ta patnja koju osećaš jer on pati, ta bol koju osećaš kad njega boli. Ljubav je i kad bez razmišljanja potrčiš da prihvatiš sav teret ovog sveta samo da bi njemu bilo lakše, da on ne pati.  Sve je to LJUBAV.

Advertisements

5 responses to this post.

  1. daj Boze da te tako boli do kraja zivota 🙂
    to je veliki dar, na kojem bi ti vecina nas mogla pozavideti… ali, necemo, mi cemo da se radujemo zbog tvog bola :)))

    Одговор

  2. Tvoje srce si prenela na „Papir“ i ta Euforija tvog srca i mene zarazila… Hvala ti. Najlepši osećaj na Svetu. Motor Života. 🙂

    Одговор

  3. Osmehujem se i radujem tvom ispunjenju i sreci, ziva bila i neka potraje!

    Одговор

    • Posted by verkic on 20. јануара 2010. at 00:34

      Nadam se da ti neće smetati i da ćeš imati razumevanje, jer na mnogim mestima fale slike, video i ko zna šta još ne. Nisam stigla sve proveriti. Hvala ti na lepim željama. 🙂

      Одговор

  4. Ja ne umem da linkujem, ne zameram nista, bitne su reci i osecanja koja izviru iz njih, ostalo je…ostalo 🙂

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: