ali……….izgubljeno vreme se nikad više ne može nadoknaditi!!!

Pitam se gde se nalazi granica čovekove izdržljivosti?  Gde se nalazi ta tanka nit preko koje se ne prelazi? Zategnuta stoji li nam tu,  odmah iza ugla, preteći da nas,  zapnemo li o nju,   prebaci u neki drugi nepoznati svet? Kako izgleda taj drugi svet?

Svojom upornošću, svojom nadnaravnom snagom i izuzetnom voljom u mnogim slučajevima uspevamo je udaljavati od sebe, medjutim dokle?

S’ guštom ću…..život je to……

Reših ti ja posle dobrih desetak dana da konačno nešto uradim za sebe. Da mrdnem s’ ove “mrtve” tačke. E sad, pitaćete se, ova sigurno opet  pokušava tražiti neki posao, ili evo sad će ona tu nama one guru teme, treba….. misliti pozitivno…. treba reći sutra ću imati pun kofer para i …… pa ne baš odmah sutra ali…… eto za par dana lepo ćeš ti sedeti u svojoj sobi i brojate te silne pare.

Ništa od toga.

Samo da ti kažem da te volim!!!!!

11 godina zajedničkog života.   Dug period da nekog upoznaš. Što do sada nisam saznala i neću,  pa da sam  i dva puta toliko sa njim.

Da li se u jednom tekstu ili par rečenica može ispričati, opisati, preneti  bar delić onoga što nas veže?  Teško,  ali jedno je sigurno,  mi ni u čemu nismo slični većini parova koje poznajem. Nas ne vežu pare  jer ih nemamo, ne veži deca jer zajedničku  nemamo.