Tako je malo potrebno……

Nedavno sam napisala članak Mi želimo da dela govore umesto nas gde sam rekla:  “Ubrzo se vidimo sa neke druge akcije”! Nije prošlo mnogo vremena, akcije naših  omladinaca se nastavljaju.

Mi u našem gradu  zaista možemo  reći:  “Naša deca – naš ponos”, mi zaista  možemo  reći “Naši omladinci će jednoga dana postati divni ljudi, očevi,  majke”.

Pa ajd’, biću majmun!!!!

Kako pisati o nečemu i objasniti to nešto,  a pojma nemaš ni šta ti je rečeno, ni šta su pronašli, a još manje šta dalje da radiš? Mislila ja do sada da nisam baš nešto posebno  pametna ali,  alo,  nisam  vala ni toliko glupa. Medjutim,  izgleda da ……

S’ guštom ću…..život je to……

Reših ti ja posle dobrih desetak dana da konačno nešto uradim za sebe. Da mrdnem s’ ove “mrtve” tačke. E sad, pitaćete se, ova sigurno opet  pokušava tražiti neki posao, ili evo sad će ona tu nama one guru teme, treba….. misliti pozitivno…. treba reći sutra ću imati pun kofer para i …… pa ne baš odmah sutra ali…… eto za par dana lepo ćeš ti sedeti u svojoj sobi i brojate te silne pare.

Ništa od toga.

#pratipetak #followfriday – ni bolnica nije razlog a da se ne napiše!

Jutro je….. nakon provedenih dobrih par sati u “dnevnom boravku” kako ga u bolnici zovu, na internom odeljenju, a moram priznati i vidno ošamućena, pomalo drogirana svim inekcijama i tabletama koje sam dobila u zadnjih dva dana krećem na pisanje #pratipetak. Ako ponešto bude i zbrljano više nego inače nećete Vi meni zameriti, znam to…..

Ranjena košuta E. M.

Samo teški zadaci  su za mene bili ujedno i pravi. Njihovo rešenje je izazov koji sam  s velikom željom za dokazivanjem ( samoj sebi prvenstveno)  redovno ispunjavala. Ovog puta bojim se da sam sebe precenila.

Slušati ispovesti “malih super heroja”, “div ženica”, ostati sabran i pribran pred njihovim tragičnim životima, nakon čega treba sve uobličiti u jasnu priču, uraditi to dostojno  svakog njihovog poteza  zaista je nešto……. Svojski ću se boriti, truditi,  a koliko ću u tome uspeti…..