www.verkic.rs

varagic Tekst sa dosta linkova kao i uvek na ovom blogu.   Tekst i linkovi koji vas vode ka pojašnjenjima, ka primerima i mogućim rešenjima. Kvalitetni top menadžeri se boje da ne „prespavaju“ novosti u svojoj industriji CITAT: ……..Praćenje adekvatnih izvora informacija (vesti) iz vaše industrije može vas pripremiti na bitne tehnologije u narednih pet do petnaest godina (pod uslovima da se ne dese neke velike katastrofe, ratovi i sl.), i kompletan problem se svodi na analitiku upotrebne vrednosti pimene konkretnih novih tehnologija koje se tek pojavljuju……..

Kolegijum Kratko, precizno i jasno. Blog čije tekstove nikad ne treba propustiti.  Kako da uspešno upropastite SEO – piše Tatjana Vehovec CITAT: ……..Onda budite sigurni da vas baš tako (ne)vidi Google. Preskočiće vas i zatražiti čist i uredan URL, zategnut kao vojnički krevet, u kome se jasno vidi šta je osnovna strana, a gde se trenutno nalazite……….

MajaVasic Tekst s kojim se u potpunosti slažem i kojeg  mnogima preporučujem čak i sama sebi Sajt koji počeh raditi ima mnogo strana u izradi , pod hitno moram pronaći vreme  i ispraviti grešku Greške na web sajtu koje će odbiti ili iznervirati vaše posetioce CITAT: ………..Dok ste pisali taj tekst mogli ste napisati jednu rečenicu koja bi zadovoljila moju znatiželju ili mi pružila informaciju zbog koje sam, u krajnjem slučaju i kliknula na link ili posetila vaš sajt. Ili mi dajte informaciju ili izostavite link te ga ubacite kada “izradite” stranicu………

adriaHost Interesantni i veoma korisni alati. Kratko pojašnjenje te linkovana slika alata, odlično napisano, nema potrebe lutati, tražiti……. sve na dohvat ruke!  18 alata za proveru brzine i performansi sajta CITAT: ……….Vrlo je važno da ustanovite od čega se sastoji vaš sajt pre nego što uskočite u kod pokušavajući da ga ubrzate jer to nije moguće učiniti ukolino ne znate šta je to što vaš sajt usporava. U nastavku ovog posta biće prikazana kolekcija korisnih web servisa i alata koji će vam pomoći da analizirate svoj sajt i da mu “postavite dijagnozu”, dozvoljavajući vam da razumete svoj sajt bolje…….

detozin Pet pravih saveta. Istina koju ćemo prihvatiti ako pročitamo još jednu u nizu „pričica“ ovog blogera Go West III Ili: „Pokaži pare!“ CITAT: ……….Kad razvejete iluzije i dekoraciju, shvatite da je sve samo pijaca. Ako su moje jabuke crvljive, mogu ih prodavati jeftinije – ili staviti tablu sa natpisom „Neprskane!“. Oni tamo nisu ni pametniji, ni lepši, ni vredniji… Oni su ljudi kao vi i ja. Ako se ponašate kao slepac ili maloumnik – tako će vas i tretirati…….

Na sandrajakovljevic.com blogu Trening – pisanje biznis planova – tržište O tržištu se može mnogo pisati. Kratki tekst sa vežbom (koja je po meni mogla biti jedan blog post) na kraju članka.  CITAT: ………Zapravo, činjenica jeste da ćete se tržištem najviše baviti tokom samog rada. Tu mislim pre svega na kupce i cene. Ono što je svakako značajna napomena jeste da se vaše tržište uvek menja, razvija i da vi morate se stalno vraćati na njegovu analizu i na kreiranje strategije kojom ćete mu se približiti.

milkogrmusa Odličan tekst sa mnogim komentarima koji malo skrenuše s’ teme, ali dobre vibracije u blog postu  eto znaju svašta činiti Boljim vibracijama do boljih rezultata CITAT: ………Zbog toga je najvažnija stvar koju danas trebate da učinite da biste napravili uspijeh-izazivanje dobrih vibracija. To je ključna stvar. Ukoliko ljudi inspirišu one oko sebe, oni će i da prave profit. I to nije izmišljanje tople vode, ovako je bilo oduvijek. Problem je nastao u onom trenutku kad je sujeta, koje je takodje bilo oduvijek, preskočila dozvoljeni prag tolerancije, i počela da koči. Prvo individuu, a potom i ljude oko nje. Sujeta se nevjerovatno brzo reprodukuje, to je opasan virus koji uništava okolinu.

pajicbojan Čitajući ovakve i slične tekstove koji treba da me uvere u „potrebu“ nečega na neki način podrazumeva i davanje dobrih i loših primera – jedino što nedostaje ovom blog postu.  Treba li vašoj firmi fan stranica? CITAT: ………..Фан страница је сјајан начин да допрете до клијената/циљне групе без спема или застарелих нападних метода маркетинга. Путем фејсбука ви дајете људима могућност избора, да сами изаберу хоће ли или неће бити ваш фан? Људи који постану ваши фанови заинтересовани су за ваше производе и услуге и желе да буду информисани о новостима везаним за ваш бренд или компанију.

cyberbosanka Odličan tekst! Komentar kratak – obavezno štivo!!! Komentar Ivanacosica ne propustiti nikako (SVAKO, NEKO, BILOKO, i NIKO) Nedostatak komunikacije kao uzrok problema CITAT: ……………Šta je neophodno za kvalitetnu komunikaciju? Dvije stvari – obostrano poštovanje i povjerenje učesnika u komunikaciji. Ako nekog poštujete i imate povjerenja u njega onda nema smetnji da komunikacijom rješavate probleme……

JKamatovic Kratak informativni tekst koji budi nade Promocija Vojvodjanskog ICT klastera – izvozna šansa Srvije CITAT: ………..U sveopštom kukanju i horu žalopojki, javlja se glas koji treba da pokaže put ka razvoju i napretku. Moguće je ostvarivati rast, moguće je povećavati izvoz, moguće je zapošljavati mlade obrazovane ljude.

PrljavaPosla Primeri….izvanredno! Tekst sa pravim primerima govori upravo ono što je potrebno reći.    Lični brending CITAT: ……….Kako je lično brendiranje kroz gorenavedene društvene medije bazirano na komunikaciji, treba da imate u vidu da sve što pričate, tj. pišete bude kulturno i pismeno. Jer to što pišete/pričate kreira vaš brend…………

Ovoga puta mnogo vesti, informacija, saznanja, korisnih  alata. Vreme je da se malo i opustimo i uživamo.

Bubullina Drvo sa očima – super, mada paranoične može i da poplaši   i Bubulina ne da sam se samo osmehnula  mačak me oduševio, predivan je.  Podizanje raspoloženja CITAT: …………Katie Sokoler je fotograf i ulični umetnik iz Njujorka. Mlada i blesava, vodi baš takav blog. Svaki post je pun (divnih) slika koje je uslikala u spontanim situacijama, a njeni komentari uz njih su kratki, ali savršeni. Znate kako sitnice umeju da vam ulepšaju dan? Tako Kejti uspeva da svojim luckastim projektima na ulicama Njujorka unese malo raspoloženja……

Svet kakav želimo. Stav devojkakojaceka s kojim se u potpunosti slažem.  Razmišljajte svojom glavom CITAT: ……….Molim omladinu da ugasi televizore, kompijutere, mobilne telefone, i zastane na tren, pocne da razmislja i sama dodje do zakljucka. Ne dozvolite da vam se ispira mozak, ne slusajte druge, nemojte ni mene slusati, samo razmisljajte svojom glavom. Pocnite da menjate svet. Menjate ga za sebe!…..

crnaperla Za svačiju dušu Slobodan dan …… CITAT: ………..Danas..? Duša mi se umorila i zaspala na šuškavoj postelji od opalog i vlažnog javorovog lišća svih jesenjih boja . Pokrivena labudovim perjem mirno spava. I tako danas JA imam slobodan dan…

Pa šta ćeš da radiš danas? Odložiću mandolinu, smiriću vetar da je ne probudi i pratiću zvuk zvona …sve  do one crkve u kojoj ću zapaliti sveću za tu moju dušu grešnu… Bog je milostiv, reče mi neko…

charolija kakvu poznaju samo dobri prijatelji   Od dunje do murije ) CITAT: ……….Rekoh vam već, znate me svakakvu, ali u kafani nismo zajedno bili, nažalost. Nekako me steglo ovako ovde pod’grudi, pa ne mogu da udahnem duboko, pa bih plakala, pa se smeškam, pa volim, pa ne znam da vam opišem. Ako ne znate kako da uživate uz kafansku muziku, dunju i Tomu, onda vam džaba što živite. E tako baš……

veshtichanstvena.wordpress.com Oči, ogledalo duše! Naša Veca, umetnik u pisanju, izražavanju, umetnik u življenju, oslikavanju i prenošenju. Predivno se osećam nakon svake posete ovom blogu  Sllike u očimaCITAT: ………Pišite,delite ih  sa drugima.Čitajte..sakupljajte nove još lepše i vrednije… Ovo  je nebeska matematika…. Deljenjem se umnožava ono što dajemo… Bivamo  bogatiji i onda  kada  dajemo…i  kada  upijamo nečije   dragocenosti..

Iz oka..oku…

Za kraj bih vas upoznala sa zvaničnim blogerom o Srbiji i Balkanu!!!!!

Mnogi poznaju našu tatjanadanilo pa je red da se upoznate i sa njenim radom – Tatjana želim ti velikog uspeha (znam da ćeš ga postići) -  Bridge Projection Lifesaver CITAT: ………….Overall reaction on the whole project was fast and overwhelming. We were digging for the smart, simple and humble message that will reach those who needed it the most, as well as the general public, because we felt our action should speak to both. Enormous PR and word of mouth almost struck us by surprise and we felt good, knowing we did something good, something worth………..

Krenuh rano ujutro, pomalo još uvek nesvesna da ću ipak prisustvovati BlogOpenu. Dobri ljudi su mi to omogućili. Dragana, oprosti, ali zaista ne mogu a da ove rečenice ne napišem!

Dobri ljudi koji su jednostavno želeli pomoći, učiniti, pružiti baš meni,  samo jednoj u nizu mnogih blogera naše Blogolandije, zavredjuju mnogo više od par rečenica ovde ispisanih. Oni ne  očekuju reči pohvale niti zahvalnosti i baš zato ja osećam potrebu………….da ne dužim, ali da se zna, da nije bilo Dragane Djermanović i profesora Varagića ova Džepna venera, vaša Verkić ne bi 9-tog i 10-tog oktobra bila  u Novom Sadu. Svo doživljeno i proživljeno bilo samo puko maštanje.

Odmah nakon dolaska uputih se na Spens. Ekskluzivnih prodavnica naravno mnogo, medjutim, stepenice, jedna,  druga……nikada kraja……. nikako da ugledam…….. Jedina želja u tom trenutku   je bila videti i upoznati meni drage osobe. Bila sam ubedjena da ću prepoznati sve i jednog blogera. Ipak…….,  uzbudjenje koje osetih učini svoje,  mnoge ne prepoznah.

Na samom ulazu u svečanu salu Spensa upoznah  Mooshemu, koja je,  iako  u ogromnoj gužvi i trci odvojila malo vremena za mene. Tog momenta već shvatih da će vreme koje je bilo predamnom brzo proći, shvatih da sam došla u prijateljsku kuću, gde smo svi na neki način jednaki. U kuću gde se godine ne broje, gde prestaju granice,  kuću širom otvorenih vrata gde je svaki gost dobro došao i gde se svako s velikim uvažavanjem prihvata.

Nakon par minuta upoznah Drvenog advokata. Šta da vam pričam? Divna mlada blogerka, velikog srca i predivne duše. Otvorena, neposredna, upravo onakva kakvom sam je i zamišljala. Naš susret ću pamtiti i prepričavati. Dva dana smo svakog momenta kada bi prošle jedna pored druge,  zastale na tren, nasmešile se, izljubile i ona bi u trku nastavljala dalje.  Volonterka kojoj nije bilo premca. Blogerka koja nas je sa suzama u očima sve ispratila nakon završetka BlogOpena. Hvala ti Drvenko naš!

Početak izvanredan, priznajem. Nastavak….. ne znam koje bih reči upotrebila, ne znam kako bih vam svoja osećanja prenela. Preplavio me je osećaj ponosa koji je postajao svakim trenom sve veći i veći.  Toliko ljudi oko mene, toliko blogera koje pratim, sada,  tu u off svetu, oko mene  a ja deo njih. Mnoge ruke stisnuh, mnoge reči pohvale s ponosom prihvatih. #pratipetak, #pratipetak odzvanjalo mi je u ušima. Upornost se isplatila, ljubav koju pružih mi se mnogostruko vratila!!!!!!

Početak konferencije dočekah s TatjanomDanilom koja me je dva dana oduševljavala svojim pričama i sa kojom sam provela najviše vremena, NenomBor, Borrskym, RainDogBor – koji su se na žalost vraćali već isto veće, te  Korepetitorkom.

Muzika, upečatljiva………. najava……….početak……uzbudjenje još veće….očekivanja ogromna….teme izvanredne……… Želja ………. naučiti i saznati mnogo toga!

Nizala su se predavanja jedno za drugim.

Vladimir Stanković – DedaBor – Blogovanje kao način življenja.  Nije mu bilo lako, priznajem. Malo treme na početku – na kraju ljubav pobedjuje, sve prepreke savladane, Dedina neposrednost izmamila osmehe i oduševljenje prisutnih blogera.

Moje očekivanje od ovog predavanja: naučiti od iskusnog blogera kako   novi, „mlad“ bloger koji provodi i po 20 sati vremena na svom i tudjim blogovima da zaista ŽIVI  taj ŽIVOT – BLOGERSKI.

Ivan Brezak Brkan – Kako sam bio bloger bez bloga. Ovde moram priznati da Ivana nisam baš dobro čula te ne mogu mnogo komentarisati. U delu prostorije gde sam bila uvek se nešto dešavalo , te me  ometalo u slušanju.  Po reakcijama blogera shvatih da sam mnogo propustila….. no tu je net i odslušah propuštemo

Očekivanje: Veliko – jedino što mogu reći jer biti bloger bez bloga je nešto što mi je odmah privuklo pažnju već u  samoj najavi , nestrpljivo čekah da vidim šta će uslediti i moram reći, nakon preslušavanja, da mi se predavanje zaista svidelo i očekivanja ispunila.

Ivan Radun i Đorđe Krivokapić – Blogovi i medijsko zakonodavstvo u Srbiji. Predavači koji nisu blogeri ali je predavanje bilo veoma interesantno, tema aktuelna – status blogera i blogera novinara,  kako to trenutna regulativa vidi blog?

Očekivanje:  saznati šta dobijam a šta gubim – kako da blog postane  javno glasilo i da li bih to želela.

Ivan Rečević – Ponuda društvenih medija kao servisa. Još jedna interesantna tema. Sama prezentacija, iskreno, nije mi „legla“. Način, glas……..nije me „naterao“ da pažljivo slušam.

Očekivanje: Usluga je proizvod, kako ga prodati, unovčiti. Koliko košta komercijalna usluga?

Ranko Trifković – O jeziku i pisanju za web. Lepo pisanje, stil, kvalitetno pisanje za sve blogere  su od izuzetnog značaja. Predavanje od kojeg sam mnogo više očekivala.

Rezime prvog dana: predavanja ipak nisu zadovoljila SVA moja očekivanja. Želela sam čuti kako treba, želela sam ukazivanje na put  kojim bi trebali ići, način kako  blogovati bolje, kvalitetnije, kako konkretno zaraditi blogovanjem……….Predavači  pravi, interesantni, znalci u svom poslu…….. s nestrpljenjem sam čekala nešto novo, na drugi način izrečeno, nešto što do sada nisam pročitala, čula……..

Da se razumemo. Organizacija je bila izvanredna, gostoprimstvo izuzetno, atmosfera nije mogla biti bolja, opuštena, upravo onakva kakva je trebala biti, teme predavanja odlične, predavači dosta spontani  ali nedostajala je ona jačina predavanja, nedostajalo je ono prepričavanje predavanja nakon završetka, ono nešto što vas tera na komentare i razmišljanje, ono što vas zadržava da još malo ostanete……..

Želim biti potpuno jasna. Do besvesti bih mogla slušati naše predavače, nisam ni jednog trena razočarana njima samima,  samo eto ja uvek želim više. Hoću nove informacije s kojima ću moći „baratati“, nova saznanja, hoću čuti, naučiti  ono što ne znam. Hoću da me predavač već i samim  svojim načinom govora (prezentacije) natera da bez daha slušam  ono o čemu govori, da mi drži pažnju celo vreme.

Moj predlog i sugestija: BlogOpen u dva dela, jedan deo da obuhvati „kazivanja“ blogera o svojim blogovima i ličnim  iskustvima i drugi   konkretnija predavanja i radionice sa mnogo više saveta, uputstava……..

Druženje – veoma bitan deo ovakvih skupova……nastavak upoznavanja, nešto što ću pamtiti celog života.  Terek, izuzetno drag, sada već slobodno mogu reći moj veliki prijatelj, Detozin i  Novinarska Patka s kojima sam provela dosta vremena u prijatnom časkanju i kreativnom razgovoru,  Ninurina, Dadica, MajaVasić - izuzetno drage i mile osobe, Deda Bor – uvek nasmejan, pun pozitivne energije,  Shaputalica – predivan i brižan drug, Walter030, Prljava Posla – čija visina potpuno odgovara njegovom velikom srcu,   Itkutak – veoma inteligentan mlad bloger koji me je duševio svojim razmišljanjem, Jovana011, Miloš Petrović,  Janavi – kupila me je svojom vedrinom i snagom koju poseduje , Bubilina – prelepa mlada devojka, Kremašica,  Prokka – divan, pažljiv  dečko, ubedjivao me je da moram pod hitno kupiti svoj domen, Plagosus, Gadgeterija, uvek nasmejana i vedra Miss_Cybernaut, eniac – čije mi je predavanje ovog puta nedostajalo.

Navedeni blogeri su samo jedan mali deo prisutnih na Blog Openu. Svi su mi podjednako dragi i volela bih sve spomeniti makar u jednoj rečenici, medjutim, znate kako to već ide. Izostavi se, naravno,  ne namerno, baš oni koji……ali već dogodine……sada znam kako ću, sada znam šta treba……..a tada, svi do jednog biće………

Drugi dan

Jutarnja kafa i prijatan otvoren razgovor sa profesorom Varagićem koji je uvek bio okružen blogerima. Otvoren dijalog, definisanje i prihvatanje  problema, pogled u ogledalo, suočavanje……….Profesore, hvala još jednom!

Mnogo puta su mi, moram priznati, na ovaj moj problem skretale pažnju i Mahlat i Charolija, ali pisana reč pa makar to bila i od dobrih prijatelja i suočavanje sa pogledom i rečima koje istog momenta odzvanjaju  u ušima…….

Ivan Ćosić – Jutarnje razgibavanje. Originalan početak nastavka konferencije. Kako bi se moglo zakuvavati dalje, svim učesnicima BlogOpena potrebno je bilo i telesno zagrejavanje za koje je bio zadužen naš Ivan.

Vladimir Cerić – Da li je vreme za online (TV) revoluciju? Kratka retrospektiva napretka kompanije u kojoj radi – REVOLUCIJA JE VEĆ POČELA – www.blogopen.rs/predavaci/vladimir-ceric

Ivan Brezak Brkan i Peđa Pušelja – Tweetokracija Dvosmerna komunikacija, kako se ponašati na twitteru, 10 saveta za blogere twitteraše – www.blogopen.rs/predavaci/ivan-brezak-brkan

[Sponzorska prezentacija] Aleksandar Cocek – Esnaf, vreme je da se povežemo Novi Esnaf (novi projekat, esnaf u online obliku) – društvene mreže poslovnih ljudi u Srbiji i regionu- www.blogopen.rs/predavaci/aleksandar-cocek

Slavko Ilić – Umreženi aktivizam Borba s’ vetrenjačama, uticaj blogosfere i kako ga povečati, model piramide znanja – www.blogopen.rs/predavaci/slavko-ilic

Danijel Sivinjski – Klik (do) prijateljstva novi prijatelji putem interneta – www.blogopen.rs/predavaci/danijel-sivinjski

Bojan Bogdanović i Zoran Olujić – Slobodan softver i (mikro)blogovanje demonstracija web i desktop softvera – www.blogopen.rs/predavaci/bojan-bogdanovic-zoran-olujic

Ivan Ćosić – MotivAkcija Kako blogovanjem proizvesti akciju, kako pronaći nišu, usku specijalnost o kojoj ćeš pisati  – www.blogopen.rs/predavaci/ivan-cosic

Rezime drugog dana: Predavanje Slavka Ilića i Ivana Ćosića su bila izvanredna. Oduševljenje se videlo kod svih prisutnih i aplauz je bio potpuno zaslužen.

Sa Slavkom sam imala prilike još dosta popričati nakon prezentacije  dok Ivana nisam videla više pre njegovog odlaska i zaista mi je žao zbog toga.

Vreme je brzo prolazilo, bližio se povratak……….. Ovaj vikend će ostati dugo u mom sećanju. Twitter i bloger prijatelji, sada dobri poznanici i u off svetu! Ponos zbog toga mogao se videti u mojim očima.

Ne znam kako je ko mene doživeo, ali ja sam vas, dragi moji blogeri  sve zaista zamišljala upravo takvima kakvi ste. Kroz vaše blogove vas upoznah i mišljenje koje sam stvorila o vama nije se promenilo, samo da se još Ivan malo više smeška .

Krenuh iz Novog Sada sa željom i čvrstom odlukom da prisustvujem i sledećem BlogOpenu.

Ova je  nedelja pak za mene bila toliko isplanirana, (naravno od drugih )  i to  verovali ili ne svaki minut, da sam prvi put za ovih deset meseci morala, na žalost, samu sebe uskratiti zadovoljstva praćenja i čitanja velikog broja blogova.

Medjutim, ipak, ne mogu a da ne napišem ovaj blog post!!!! Nije problem što ću spavati svega par sati, nije problem što 20 sati gledam u ekran kompjutera, što me , iskrena da budem,  oči već itekako peku, moji  blogeri   su svojim radom to zaslužili!!!

Znam da će me profesor Varagić sada kritikovati  , znam da je uvod dugačak, medjutim u pokušaju da izbegnem tekstove o BlogOpenu, o kojem ću posebno pisati,  malo tekstova mi ostaje za linkovanje. Gde god se osvrnem, gde god klinkem, šta god da otvorim tu je BlogOpen – zaslužno naravno!

Kako sam ja na neki način postala mama Verkić blogova, a mame su tu da svima oko sebe pruže lepu reč i ruku pomirenja  krećem   blog postom koji je  napisan još u sedmom mesecu.

blog.b92.net Izabrah ovaj  tekst kako bih na neki način bar malo ispravila nepravdu koju svojom izjavom u septembru učinih. Naime bila sam kivna, kao uostalom i večina nas i na samu pomisao štrajkova prosvetara. „Zar opet“, rekoh. Čitajući ovaj tekst danas a nakon razgovora sa mnogim blogerima na BlogOpenu i  izvanrednog  saveta kojeg dobih (pisaću o tome),   neke stvari počeh sagledavati u drugom svetlu. Hey, kids leave us teachers alone Interesantan članak vredan čitanja i razmišljanja. S’  jednom jedinom rečenicom se ipak ne mogu složiti: CITAT………. Zbog čega bi pravilo „kolko para tolko muzike“ bilo primenljivo na sve ostale profesije sem prosvetarsku?………

Naša deca zavredjuju mnogo i  ne može nikad, ali baš nikad za ovu profesiju ovako nešto da se kaže!

blog.b92.net Klaustrofobija ……. ravnodušnost……strah…….  panika……. Klaustrofobija CITAT: ……….Zašto teške reči ? Ovako… Za nas, znate, možda niko neće iskopati rupu do površine. Sasvim je moguće da prosto ne mogu, ili nemaju vremena, da ih nije briga za nas ili da znaju osnovnu istinu: ako taj izlaz ne načinimo mi sami, bićemo skloni da onaj poklonjeni zatrpamo……

Toliko o blogovima #b92blog. Znam da je malo ali želja mi je bila pokazati da se na netu sve zna. Nema tajne, nema skrivanja, nema poziva nikome od nas. Čitanjem i praćenjem sve saznajemo. Link je dovoljna pozivnica za sve dobronamerne koji žele da saznaju, da se pridruže. Mi se ne zatvaramo u  male zajednice, samo se vi želite uzdići iznad te zajednice! Ja vas pozivam: pridružite nam se, Blogolandija je ogromna, mesta ima za sve  samo znajte: „da biste bili čitani nije dovoljno da sebe proglasite VIP blogerima i da budete na b92.net.!“

Vidim ja da će ovaj #pratipetak biti sve samo ne ono što treba, ali ja zaista ne bih bila ja a da ne kažem: dosta mi je razdvajanja, dosta mi je deljenja, dosta mi je etiketiranja i stavljanja na jednu stranu, dosta mi je biranja i odlučivanja i  guranja u male zajednice! Ova vaša Verkić ne želi da deli. Ova Verkić voli blogove bez obzira gde oni bili, kakav domen imali. Ova Verkić voli sve blogere koji pišu srcem, koji pišu iskreno, koji žele deliti bogatstvo net neba sa svima. Ova Verkić voli blogere koji imaju  svoje mišljenje ali isto tako žele čuti i uvažiti i tudje.

Mahlat Kao primer svega što navedoh malopre moram navesti izuzetno iskren blog post moje drage blogerice. Ovo je tekst koji ostavlja bez reči, koji tera suze na oči i srce da brže kuca. Ovaj  tekst  budi u nama želju da budemo još bolji. Ovo je tekst koji bi svaki bloger poželeo da ume napisati. Ne može svako ovako da piše!  Moj kolektivni poraz i moja lična pobeda CITAT: ………..Gde su roditelji dok im odrastaju deca? Ako ne mogu da se sete ne smeju nikako da okrivljuju društvo za ono što rade njihova deca. Društvo smo stvorili mi.

Razmišljajte o tome. Kad život negde zatvori vrata, bog negde otvori prozor. (Jevrejska)

Sunce uvek izlazi. I uvek dodje dan posle danas.

Ako sam vam pomalo haotična, stvarno sam strašno pogodjena onim što se desilo i prebacivanjem odgovornosti. Imam svoj lični ponos i ličnu pobedu koju kvari kolektivni poraz.

Meni je to strašno………

vesic Čitanjem  blogova dolazimo do velikog  broja informacija. Često se teme o kojima se piše ponavljaju, medjutim svaki je bloger obradjuje na svoj način, vesic je očiti  primer.  Jedna od meni omiljenih tema je,  naravno,  twitter. Njegov uticaj  je velik.  O cvrkutu   ćete, na pravi način, mnogo saznati i naučiti čitajući blog post   Mala škola Twittera , mada,   nije sve rečeno. Poneke sitnice su izostavljene. CITAT: ……….. Ako se zaista “primite” na Twitter, jedno je sigurno – više vam nikada neće biti dosadno U svakom slučaju ga probajte; šteta je da ne postanete deo velike zajednice tviteraša širom ove planete

E da, ja sam @Vesic na Twitter-u .

Terek Izliv emocija, želja za promenama, ne prihvatanje i ne mirenje sa  stanjem, ne prihvatanje  korišćenja nasilja kao metode …….. Izuzetan tekst  kao i uvek! Tekst koji se  mora pročitati! WeekNews: „Moj si Beograd došao da rušiš?!“ CITAT: ………Ne, obijanje prodavnica sportske opreme nije tradicionalna srpska vrednost. I ne, tradicionalna srpska porodica se ne brani tako što razlupate mamograf. Šta god vam se u njegovom dizajnu ne sviđa, on i dalje brine o zdravlju baš onih koji treba da rađaju decu za čiju se budućnost vi, navodno, brinete……..

Jednostavno ne mogu odoleti . Jedan citat nije dovoljan!  Zato, CITAT: …….Svi vi koji ne znate gde da potrošite energiju, preplivajte Dunav, nađite nekog da vas voli, javite se u istom tolikom broju da pomognete tradicionalnom srpskom seljaku, kad pocnu tradicionalni radovi na tradicionalnim njivama, uradite nešto sa svojim životom. Ne želim da znam za vas. Vi ne branite Srbiju, vi ne branite tradiciju, vi ne predstavljate mene ni Srbiju koju volim………

Zaista me oduševljava plagosus koji  na svom blogu piše podjednako dobro i  interesantno kako o programiranju na Android platformi, tako i o Gratin krompir inprovisius. Kratko i jasno s moje strane: „Bravo plagosus!“

Prvi put,  sigurna sam,  tekst ćete pročitati ceo, poželite li i sami napraviti ovo jelo dovoljno je čitanje samo boldovanog teksta. Veoma kreativno! CITAT: ……….U međuvremenu, sitno iseckajte slaninicu i stavite u tiganj sa malo vrelog ulja da se proprži. Operite i iseckajte šampinjone, a kad slaninica porumeni, dodajte šampinjone u tiganj. Posolite i pobiberite po želji………

Svaka rečenica koju napisah ima svoje posebno značenje. Svaki komentar ili pak izjava na neki način je izazvana tekstom blogera #b92blog.

Navedeni blogovi u ovom tekstu su izuzetno posećeni, a opet toliko različiti. Koliko smo mi zatvoreni izmedju raznorodnih blog zajednica? Ja lično prativ sve ove blogove i to ne samo radi ovakvog jednog teksta. Na njima sakupljam informacije, sa njih učim, postajem bolja, na njima se opuštam.

bluesman.utp-code.com – Naterali me drugovi,  nisam hteo CITAT: …………Da li uopšte komentarisati ovo nakaradno razmišljanje? Znači ljudi na blogovima pišu uglavnom smeće pa onda mnogi čitajući te reslove izumrlih sivih ćelija formiraju svoje stavove jer su, zaboga, i čitaoci takvih blogova isti retardi kao njegov autor. Ili možda i čitaoci ne zaslužuju ništa bolje? Hajde, utvrdićemo i to valjda jednog dana, meni ovo zvuči kao totalni promašaj postavke čitave teorije……..

Za kraj a radi širenja informacija, očito baneri, blogovi, google pretraga, twitter nisu dovoljni, pa eto i vaša Verkić  linkovanjem da da svoj skromni doprinos u tom širenju informacija,  naš mladi bloger  eniac vas  poziva na BizBuzz dolazi, vreme je da se časti. Nemoj da bi neko posle pisao da nije bio obavešten!!! CITAT: …………..Eto toliko, nije previše komplikovano, a prilično sam siguran da će biti super zabavno. Usput pogledajte i ko su predavači, čisto da potvrdite svoju odluku.

Vidimo se tamo!

Nakon 20 sati rada i još jedne neprospavane noći nadam se da ne izlupetah mnogo. Dobronamernima sve će biti jasno!!!

Prvi blog post u kategoriji #pratipetak vaša Verkić je napisala  27. 11. 2009. godine.  Od tada do danas mnogo vode smo popili, mnogo sati i dana  sedenja je bilo, neumornog čitanja i pisanja. Inspiracija ste uvek bili isključivo vi i vaši tekstovi. Na tome vam od srca zahvaljujem.

Pre nastavka da se samo malko   vratim na navedeni datum.

Seća li se ko šta se tada desilo?

Taj dan ću pamtiti i po jednom izuzetnom dogadjaju, vrednom sećanja, pažnje i divljenja: …….Kako ovaj moj članak nameravam koristiti u dužem  vremenskom periodu i  neku vrstu vremeplova napominjem da je danas i Blog marataon. Kakav je Gadgeterija i kako će izdržati 24 časa blogovanja pratićemo putem  live prenosa preko uStreama. Počinje večeras u 23:59……..

Izdržljivost i upornost  našeg Gadgeterija kao da je najavljivala upornost i Džepne venere. Do danas ni jedne nedelje #pratipetak nije izostao sa novom najavom, novim tekstom, novim blogom.

Danas sam u kući  provela svega par sati i naravno,  kao i uvek četvrtak na noć, uoči petka pored kompjutera na blogovima i twitteru.  Počela sam unositi tekstove, čak sam ih i linkovala……..tada pročitah gore naveden post i u sekundi izbrisah sve napisano.

Zapitah se – zašto jedne nedelje ne bih vas zamolila da vi umesto mene ovde na ovim stranicama, vaše i moje  Džepne venere,  nešto napišete  kako bi mi  i na  taj način  sugerisali  kako   nastaviti pisanje ovih tekstova. Na koji način najbolje da prezentujem vaš blog. Setite se: NIJE SVEJEDNO!!!!

Nadam se da vam neće biti teško, da će mnogi od vas drage volje napisati par rečenica i link nekog zanimljivog blog posta kojeg je čitao.Vas je mnogo više. Na taj način će biti i više linkovanih blogova. Uputićete nas i na neki koji ja možda  još uvek  nisam pronašla.

S’ nestrpljenjem očekujem vaše sugestije.

Ljudi koji nas okružuju, ljudi koje poznajemo bilo da su iz off  ili on line sveta nam svakodnevno priredjuju razna iznenadjena. Na svu sreću većinom lepa, medjutim,  postoje i ona………ona o kojima ne želim sada, biće vremena i za njih. Sada je vreme, da vaša Verkić punim plućima uživa u  izuzetnom  dogadjaju koji je pred njom.

Ko od vas još nije čuo za BlogOpen?   Ko još nije poželeo upoznati blogere, twitter-aše  uživo, popričati sa njima bez ograničenja od 140 karaktera?

Ove godine imam tu čast, zahvaljujući zaista divnim  ljudima  prisustvovati ovim susretima  9-tog i 10-tog oktobra.

Za sve one koji  možda ne znaju o čemu pričam, mada sam ubedjena da takvih zaista nema ,  ipak da kažem da će ovogodišnji  susret blogera, tviteraša i korisnika društvenih mreža biti održan u prostorijama Sportskog i poslovnog centra Vojvodina, na SPENSU, Gradu u gradu kako piše i na njihovom  sajtu.

Pored zanimljivih predavanja biće održano i nekoliko radionica. O samom programu više možete pročitati na ovom linku.

Ovih 10-tak meseci koliko pišem,  za mene su  bili zaista jedna prelepa bajka u kojoj se nadjoh pomalo nespremna.  Medjutim, neko ko je spreman u poslu dati celog sebe, bez premišljanja i dvoumljenja, neko ko je u svom  radu uporan, neko ko ne odustaje a imao je sreću upoznati ovoliko divnih ljudi kao ja,  koji me čitaju, redovno prate,  koji shvataju čitajući i izmedju redova nečiju vrednost  ili samo naslućeni potencijal,  želju za napredovanjem, razvijanjem, stalnom edukacijom,  može samo  biti  sretan i zahvalan jer je deo  ovako predivnih ljudi koji ga  okružuju. Deo ljudi koji ulažu svoje slobodno vreme kako bi nesebično pružili svo svoje iskustvo i znanje.

Ovo su moje zaista najiskrenije reči. Znam da ću mnoge od vas upoznati, slušati vaša predavanja, pričati sa vama i ne mogu da sakrijem svoje oduševljenje zbog toga. Znam da ću dva dana biti princeza koja će željno upijati svaku vašu izgovorenu reč. Koja će čekati 12 sati a neće morati pobeći, jer, iako mali, ipak sam delić  naše Blogolandije. Znam da je ovo moja šansa da još bolje shvatim, razumem, da naučim kako svojim radom, a znanjem koje ću dobiti na poklon  od vas,  napredujem još više i napravim  nešto od svog života.

Šanse treba iskoristiti jer one se ne dobijaju svakog dana.  Šanse se na neki način zavredjuju i ponosna sam što ste u meni videli nekoga ko je vredan vaše pažnje.  Ovu šansu koju ste vi meni, moji dragi blogeri, tviteraši ukazali, ovo poštovanje mog skromnog doprinosa našoj Blogosferi, predlog Dragane Djermanović, podrška profesora Varagića, podrška svih meni dragih blogera i twitteraša, vaši redovni dobronamerni komentari, vaše reči hvale, podrška putem mejlova, noćni razgovori skype-om,  telefonom, sve ovo je za mene još veći podstrek i potvrda da sam na pravom putu.

Spominjem u par navrata već,  ovde,  reč rad. Da, nisam pogrešila. Ovaj blog pišem iz svog ličnog zadovoljstva. Pri tome sam uvek, ali uvek, bez obzira o čemu pisala uživala u svakoj napisanoj reči. Medjutim, na neki način, jedan veliki deo bloga za mene predstavlja i svojevrstan posao koji sam sebi „pronašla“ a koji me ispunjava i kome želim posvetiti još više vremena.

Ma koliko se pisalo i pričalo o blogovima do sada, o njima  će se tek pisati i pričati. Oni to zavredjuju. Za mene,  blog je moja sadašnjost i moja budućnost. Za mene je on način komuniciranja sa svojim posetiteljima.

U njemu ste vi, u njemu želim ukazati na sve ono dobro i vredno na netu, pokazati kako svako može promeniti svoj život samo ako to iskreno želi, uveriti vas da još uvek ima dobrih i izvanrednih ljudi koji će vam uvek priskočiti u pomoć, ukazati vam da ipak nije sve ružno oko nas kako se u zadnje vreme mnogo i često govori, pokazati vam da još uvek svaki pojedinac može mnogo samo ako to radi na pravi način.

Taj pravi način se nekad čini nedostižnim, traga se za njim, ponekad i zaluta, ali on je tu,  samo moramo malo bolje otvoriti oči i pažljivije osluškivati, slušati. Mnogo je glasova oko nas!  Mnogo je blogova oko nas! Njihova vrednost je neprocenjiva i oni zaista mogu sve! To svi mi, blogeri,  znamo i naš zadatak je da to saznaju i oni drugi koji se još uvek  ne znaju, koji se zanose…….. žive u prošlosti….koji se boje promena……boje nepoznatog, koji se boje ovako javnog mišljenja……koji ne znaju šta bi rekli………

Na net „dodjoh“ u prvi mah sa željom, znate ono kako se već kaže:  da  održim korak ……. No,  meni nije bilo bitno da samo mogu reći tih par reči  i time odmah postati  bitna i važna, jer pa Bože: – ja poznajem rad na računaru. Od ovakvih izjava mene glava zabili. Većina od tih samoproklamovih poznavaoca je poslala dva tri mejla u životu i to uvek, ali uvek  bez naslova,  pa kao da je naslov nešto mnogo  bitno i oni sebe odmah nazivaju poznavaocima rada na računaru. Ne znam da li je i u vašim sredinama tako, ali kod mene jeste.

Meni te reči: poznavanje rada na računaru znače mnogo više. Sveobuhvatnije. Nešto što se ne može naučiti nakon jednog kursa od dva tri meseca. To je moje mišljenje, moj stav i neka se ljuti koliko god ko hoće!

Za razliku od njih ja sam zaista želela nešto naučiti. Ne mogu reći da sam za ovo vreme ostala totalna neznalica, ali znam da mnogo toga još  uvek ne znam i da ne vidim  kraj učenju . Korak je teško držati. Razvoj….brzina……novi programi, nove mogućnosti……iz dana u dan sve veće i brojnije. Svesna sam da ću učiti sve dok budem mogla čitati i razmišljati jer jednostavno drugačije se ne može. Svaka nova informacija prosto tera dalje, a informacija je bezbroj i to svakog dana.

Drugi cilj mi je bio zarada. Skoro godinu dana izbugih dok konačno nisam čula za blogove. Nakon prvog oduševljenja nastavih pratiti, te upoznavati sve više i više blogova. O njiihovom značaju i uticaju na  mene pisala sam mnogo puta i zaista ne znam koji bih blog post ovde posebno izdvojila. Na neki način svaki moj tekst je o blogovima. Moj život su postali blogovi.

Koliko god se ljudi oko mene u offline svetu „sprdaju“  i na samu pomen reči blog,  ja sam sve uverenija  i upornija i  o njima sve   više i više kako  pišem, tako i govorim, hteli me oni slušati ili ne. Mnogi će sada pitati  a kako zaraditi  pisanjem bloga, ali o tome ćemo drugi put.

Ovaj blog post je samo uvod u sledeći gde ću nastaviti puniti poličicu -biblioteku – riznicu znanja, a pre toga  nije na odmet da vas malo podsetim na dosadašnja dela u našoj sobici s’ blagom.

“ #pratiblogere – riznica znanja „ Prvo i počasno mesto zauzima blog   – blog.kovinekspres.rs

“ #pratiblogere Mnogo lepa, pametna a bloger „ – shaputalica.wordpress.com

“ #pratiblogere – Alan Ford brendinga“ – sada na novoj adresi www.pedya.rs

“ #pratiblogere Gužva u znaku bika“ – www.mahlatblog.com

“ #pratiblogere Novopečeni Fredi Kruger? Ma ne naš Nadžak!“ – www.nadzak.com

“ #pratiblogere – riznica znanja Gde je veslo?“ – sisalavesla.xobites.com

„Google, šta mu ono beše? Teča?“ -  www.dedabor.com

“ #pratiblogere – Mali kolibri“ – drveniadvokat.com

“ #pratiblogere – Suncokret u potrazi za suncem“ – naš  zmajcek koji je u medjuvremenu promenio adresu bloga, ali se meni već duže vremena ne učitava.

“ #pratiblogere – „jezz  Zoca!“ – housewife.blog.rs

“ #pratiblogere – padobranstvo kao život“ -  www.charolija.com

Nakon ovih blog postova, nekako ne znam ni sama zbog čega ali totalno nepravedno sam  zastala  s’ popunjavanjem naše biblioteke. Koliko sutra počinjem ispravljati sopstveni nemar.

]]> http://dzepnavenera.wordpress.com/2010/10/03/kategorija-%e2%80%9e-pratiblogere-%e2%80%93-riznica-znanja%e2%80%9c-nepravedno-zapostavljena/feed/ 6 verkic riznica-znanja http://dzepnavenera.wordpress.com/2010/10/02/najveci-dar-je-nase-poznanstvo/ http://dzepnavenera.wordpress.com/2010/10/02/najveci-dar-je-nase-poznanstvo/#comments Sat, 02 Oct 2010 19:36:19 +0000 verkic http://dzepnavenera.wordpress.com/?p=4280 ]]> Prošlo je par dana, utisci se slegli, te je krajnje vreme da sa vama podelim svoju radost upoznavanja sa meni,  sada već slobodno mogu reći,  veoma dragom i milom prijateljicom (bar ja tako osećam), jednim blogerom na kojeg sam sasvim slučajno „naišla“ pre par meseci tragajući za dobrim blogovima. Čitajući ga, skoro istog trena sam pomislila:

- ovo je sigurno jedna divna draga mlada osoba sa velikim srcem!

Nisam se prevarila. Dolazeći u Sombor moja Irenica poželela me  upoznati. Mene, ženu u godinama (iako najlepšim ), poželela je videti i lično ……..Bože koliko sam bila sretna.  S’ nestrpljenjem sam isčekivala dogovoreno vreme. Ceo dan sam automatski obavljala poslove a misao mi je bila  daleko od onoga što sam radila. Kako ću ja…..kako dočekati……kako će mene….. da li će biti nezadovoljna kad me upozna, vidi kad…….. Bože, sad kad se setim ne bih se tako osećala ni da se ponovo udajem i čekam susret sa novom svekrvom .

Da biste ovo shvatili, moram vam reći  da zadnjih godinu dana jedine lepe i dobre stvari su mi se dešavale na netu. Surova stvarnost oko mene, sve kroz šta sam prolazila, bezuspešno traženje posla te  novog stana……..sve to ružno bi ostajalo iza mene čim bih sela za kompjuter………… i sada, eto imam mogućnost i zadovoljstvo i „uživo“ zagrliti dragu mi osobu.

Elem, dogovorimo se nas dve lepo prvo preko DM-a a potom i mobilnim kad otprilike i gde

Zvoni  telefon:

- Stigli smo u Sombor!

Presretna izverglah na brzinu adresu.

Zvoni ponovo telefon:

- Nalazim se ispred zgrade E-8.

- Ne, ne znam gde je to,  moja je E-II pokušaj nekoga pitati….. znaš…… pitaj gde je energana,  odmah sam tu, a ja ću sići pa……..

Sišla ja naravno trčeći dole ispred zgrade. Napolju mrak. Gledam na sve strane kad staju  kola i čovek me upita:

- Vi ste Verkić?

Nasmeših se, skoro viknuh pri pomenu svog nicka, ali pogledom zavirujući u kola tražim žensku osobu. Medjutim, dva muškarca……. ni traga ni glasa od moje Akije.

- Gde je, gde ……..

- Tu je ona……. samo je izašla da vidi i da proba pronaći……

I da sad ne dužim.  Nadjosmo mi  Irenicu, toplo se zagrlismo kao da se znamo mnogo godina.

Kada smo došli do zgrade, shvatih da sam im rekla   pogrešnu adresu, verovatno   neku nepostojeću zgradu. Bože, pa ja živim u zgradi E 8, samo je ulaz II-i i ………eto kolika je moja želja bila videti i upoznati jednog blogera,  prosudite sami.

Za sve one koji još nisu upoznali našu Akiju neka posete njen blog – www.irenalozancic.com Pored izvanrednih Delicious food pronaći ćete i postove u kategorijama  Gadgets, My crazy stuff, te  Pets.

I mislite da je ovde kraj? Ne, nije Na Ireninom blogu ste mogli videti i pink baby cupcake ali ja sam ih imala čast i probati. Ovako nešto može napraviti samo osoba sa velikim srcem, jer znajte ni testo ne može uspeti ako ste neki nadrndanko

Pored ovih zaista ukusnih kolačića ne mogu a da se ne pohvalim da sam dobila i predivan lančić.  Irena, HVALA ti na izuzetnim darovima, iako je za mene  najveći dar naše poznanstvo. Hvala ti još jednom što si izbrisala granice u godinama,  hvala što si potvrdila da još uvek  ne grešim pri proceni ljudi. Hvala što si došla u moj više nego skroman dom, hvala što razumeš…….. što se nisi naljutila……….hvala što si slušala……..jel ja ovo opet verglam?

Nakon samo dva do sada objavljena „nova“ #pratipetak teksta, shvatih da mi mnogo više vremena treba za odabir i objavljivanje istih. Shvatih da sam na neki način na sebe preuzela odgovornost  i to ne malu, ne zanemarljivu.  Nije jednostavno niti lako biti objektivan!  Nekad, iz čisto  subjektivnih razloga mi se odredjeni tekst svidi. Da li to treba da je dovoljno i da ga iz tog razloga  preporučim i vama?

Sve su ovo još uvek moja  razmišljanja, dileme,  pronalaženje pravog puta…….

Da pravog. Mnogi od vas su mi se obraćali e-mail-om. Neko sa rečima podrške, neko sa iskazanom željom za vraćanje na one stare tekstove, sa željom da se ova vaša Verkić, odnosno Džepna venera ne menja.

Nakon dve nedelje, uz budno praćenje svih dešavanja na blogu i oko bloga donesoh  jednu odluku. Od sledeće nedelje ću pisati dva teksta petkom. U jednom ćete moći i dalje pronaći veliki broj novih blog postova objavljenih u protekloj nedelji, a u drugom ću pokušati izdvojiti nekolicinu najinteresantnijih, naravno prema isključivo subjektivnom mišljenju  vašeg blogera.

Sabrah i oduzeh sve i za sada sam ubedjena da sam donela pravu odluku. Dalje….pa u hodu se lako može prilagodjavati.

Moja želja je bila „odvesti“ i uputiti svoje posetitelje na što više adresa. U nekoj se nalazio lepi cvetić, u nekim po koja suza, ljutnja ili osmeh, neki su nam od srca podarili svoje veliko iskustvo i znanje ili pak prelepe slike  pa i vodili dalje u preduvnu šetnju ovom našom Blogolandijom.

Primetili ste da  sam na twitteru uvela novi tag #postdana . Na taj način izdvajam jedan post svakog dana blogera koji me prate.  Iako nemam baš mali broj followera, a na twitteru sam po 20 sati moram istaći da sam ovoga puta na taj način zaista mali broj novih tekstova pronašla. Tema i za jedan poseban blog post i zato se samo sa par rečenica osvrćem na nju.

Ovaj članak će se danas osvrnuti samo na #postdana koje objavih na twitteru iz sasvim prostog razloga. Želja mi je da pokušam navesti blogere na što veću aktivnost na twitteru. Ne zaboravite, verni moji posetitelji, ono što vidim ja vidi i mojih 800 i nešto followera, što oni retwituju vidi i njihovih 1000 i nešto followera, te njihovih…… a ja tako malo videh ………razlog?  koji je? Razmislite o ovom podatku!!!

Želela sam se malo odmoriti danas i prikupiti snagu za naredni #pratipetak pa da, ovog puta eto samo ukratko……..jer neradni dan za ovog blogera ne postoji

24. 09. 2010. godine

Terek Blog sa uvek veoma aktuelnim temama napisan na veoma specifičan način bogat izvanredno odabranim citatima. Jedini cilj koji je pred sebe postavio  pišući ovaj tekst je postignut.  Čitatelj je zaista shvatio, medjutim, moram reći: mi koji čitamo ovakve tekstove shvatamo, shvatiti trebaju i oni koji ih nažalost još uvek ne čitaju ili to rade u veoma malom broju. Vidimo se u budućnosti… CITAT: …………Ali… Ne mogu da se otmem utisku da smo spori. Jako smo bre spori. Krenuli smo, a onda smo opet stali. Svi zajedno. Da, da, drugari, svi vi koji ste zajedno sa mnom duvali u pištaljke… Stali smo……..

25. 09. 2010. godine

debeljucacom Tekst koji  inspiriše,  odiše energijom i stvarnom, iskrenom  željom prenosa te energije, koji budi i vraća iz sveta snova u javu pokazujući da se i snovi zaista mogu ostvariti.  Tekst koji mora pročitati svako ko s velikim ustručavanjem zakorači u net istraživanje, svako ko misli da je za njega kasno,  svako ko je do sada naleteo samo na sajtove gde se sve dobija u malim kašicima   Zašto ne verujemo? CITAT: ……….Generacijski jaz ne treba da postoji, treba uvek deliti sve što se zna i shvatiti da je samo dvosmerna komunikacija, transfer energije i znanja, ispravan način. ……..

Pre nego predjem na sledeći dan želela bih vam skrenuti pažnju na jednu na oko „bezbačajnu stvar“.  Ostavljali ste komentare na ovom navedenom blogu? Primetiste li da na kraju svakog komentara  stoji  link i ka vašem zadnje objavljenom tekstu? Da li se ovo može nazvati beznačajnom stvari? NE ZAISTA NE!!!

26. 09. 2010. godine

detozin Do sada sam  već bezbroj puta govorila koliko  „pričice“,  kako ja nazivam tekstove ovog blogera,  za mene predstavljaju pravo osveženje. Bloger koji  svoja razmišljanja,  stavove, te svoja,  kroz dugi niz godina sakupljana iskustva prenosi na veoma upečatljiv nači. Svi mi znamo,  s’ velikom  nostalgijom pričati o nekim  prošlim  vremenima, zastati tamo negde u prošlim danima  ne želeći se vratiti……..te nastaviti pričati, ubedjivati, postati dosadni………. medjutim,  naš bloger u svojim pričama vešto „barata“ metaforama, igrajući se njima kao malo dete sa omiljenim igračkama,  vodi nas zamišljenim nikad dosadnim i istim putem.  Oko njega su i male barice, oko njega su i prelepa, orgomna  drva sa izuzetno razgranatim korenom.   Bivši robijaš CITAT: ……….Elem, najčuveniji stripovani matorac je počinjao njegove čuvene istorijske priče frazom: „Deco, ja sam vam već star i ne razumem se u te stvari, ali…“ a onda je sledila tobož-poučna priča iz mladosti… Upravo sam se spremao da sa vama (koje JOŠ nisam rasterao) podelim jednu takvu „bajatu“ priču……….

27. 09. 2010. godine

cyberbosanka Ne mogu se otetu utisku  čitajući članke ovog blogera sa koliko  spretnosti nas prosto tera na razmišljalje, donošenje novih odluka.  Bez imalo ustezanja jasno ukazuje na pravi problem.   Teme o kojima piše su  uvek pažljivo odabrane.   Verujete li vi da možete uticati na svoj život? CITAT: ………..A to je istina. Od rađanja ideje u glavi “Ja bih to mogao/la” do realizacije je vrlo malo. Između to dvoje stoji samo odluka da se uradi nešto, da se pokrene sa mrtve tačke. Tu odluku vrlo često ometa samo opravdanje zašto to ne može. Tako dođoh do meni najmrže bolesti današnjice – OPRAVDITISA……..

28. 09. 2010. godine

zubarica Istinite priče na blogu koji me svojim,  na zanimljiv način napisanim tekstovima,  svaki put razonode i oduševe. Tekstovi  pisani sa ogromnom  iskrenošću  otkrivaju sa koliko ljubavi naša zubarica obavlja svoj posao. Za mene je to posebna draž i vrednost ovog bloga. Mladim studentima medicine bih pod obaveznu literaturu  uvela čitanje ovakvih tekstova.  Ponekad sanjam pacijente CITAT: …………….Do kuće (par autobuskih stanica) mi zuji u glavi – premotavam brzo sva svoja školska znanja iz hirurgije (što početniku ne pomaže ništa), dođem kući – čitam do posle ponoći urgentnu, opštu, čak i ratnu hirurgiju, crush sindrom, ovo, ono… Očajna što niti šta znam, niti šta razumem, ležem nekako da spavam….
I tu noć sanjam da je čikica………..

29. 09. 2010. godine

milosdjajic Bloger  kojeg tek upoznajemo kroz prve blog postove.  Čovek sa ogromnom energijom,  za kojeg sam ubedjena da će pisati veliki broj odličnih, interesantnih i nadasve edukativnih tekstova.  Podrska, kljuc dobre advocacy kampanje CITAT: …………..Pojavljuje se još i drugi termin “javno zagovaranje“, ali ja pripadam školi mišljenja da to nije dobro rešenje, jer zagovaranje u srpskom jeziku ima loš predznak i negativnu konotaciju, a advocacy u svojoj osnovi predstavlja borbu za nešto dobro, za socijalnu i društvenu pravdu……..

30. 09. 2010. godine

Za sam kraj ove nedelje posebno mi je zadovoljstvo navesti i sledeći blog post:

janavi Ne znam da li sam do sada naišla na „jači“ tekst  i pri tome ne mislim na ovaj blog  samo,  nego uopšte. Tu ogromnu ljubav koja izbija iz svakog slova ja ne mogu opisati. Tu enegiju koju mi daju i svega par napisanih rečenica, taj ponos svakim napretkom, svakom otkrivenom pojedinošću, taj glas radosti, zubić, osmeh, zagrljaj, te emocije  nam ne može svako približiti. Ovo Blago je zaista neprocenjivo za sve nas!    Blago nije tužna priča CITAT: ………Blago je vredno, vredno svakog trenutka, pokreta, osmeha, glasa. Vredno je radilo da do svoje vrednosti dođe.

Blago je glasno, da nema nikog ko neće čuti.

Toliko za danas. Rekoh da ću biti kratka, ali zato se pripremite za sledeću nedelju i dva blog posta u isti dan!!!!!!

Ako jeste shvatićete kako se osećam. Okruženi ljubavlju i poštovanjem, poverenjem koje vam se ukazuje, želite postati još  bolji, još uspešniji. Oko vas počinje  se širiti  energija koja svojim pozitivnim zračenjem utiče na sve u vašoj blizini čak i na ono malo komšijsko kuče koje vam se vrzma oko nogu veselo mašući repom.

Odjednom sunce u ovim već pomalo hladnim danima lepše sija. Poželite trčati kao malo dete raširenih ruku dok zlatno lišće pod vašim nogama leti na sve strane. Zadihani ležete u travu, tu sada već pomalo mokru i hladnu,  vi to ne osećate i   pričate priče koje će vetar oko vas šumeći prenositi  s lista na list sve dalje i dalje dok ne stigne i u naudaljenije krajeve prenoseći vašu bezgraničnu sreću.

„Šu………….. šu“, čujete li?

Vaše lice je ozareno osmehom jer pružate i dajete ono što vam je s puno poverenja i vere u vas dao neko drugi. Postajete  i nesvesno  iskreniji i otvoreniji jer shvaćate da je još lepše deliti svoju sreću nego je ljubomorno čuvati samo za sebe.

Svaki posao Vam odjednom ide od ruke. Ni jedna prepreka nije više prevelika a da je vi ne možete savladati.  Ustajete rano, izlazite napolje i sa prepuno poverenja u sve ljude oko vas, vedri i nasmejani pričate sa bakicom koja polako, držeći u ruci štap  kreće u svoju svakidašnju nabavku. Pričate sa radnikom koji zastaje čisteći ulicu sagnuvši glavu. Vaše blage reči deluju na njega  i on pogledavši u vas   daruje  vam predivam osmeh zahvalnosti.

Nastavljate dalje jer dan je pred vama. Nije više uopšte bitno koliko traje. Možete……….i……….. ovako bih mogla do u nedogled.

Shatate li kako se osećam? Shvatate li koliko je malo u životu potrebno da biste bili sretni, da biste mogli prebroditi sve, da možete nastaviti tamo gde ste zastali?

To „malo“ su meni dobri ljudi dali!

Ali…………o tome ćemo nakon BlogOpena.