Dekica zna kako!!!!

O tribini na temu podizanje javne  svesti o upravljanju otpadom u Zapadnobačkom i Podunavskom regionu  jednim blog postom zaista se malo toga moglo reći.

Obećala sam borbu i to borbu svih nas (ovde sam mislila prvenstveno na somborce, medjutim ovo je tema o kojoj svi mi moramo razmišljati i boriti se na sve moguće načine.

Ako želim biti iskrena ranije da me je neko pitao šta je smeće moj odgovor bi bio veoma jednostavan. :) Nisam baš previše glupa, ali sam bila (ovo sa ponosom kažem – to “bila”) neko ko nije  dovoljno  razmišljao o svemu što nas okružuje, a još manje o otpadu.  Pa Bože, bacim u kantu i iznesem je četvrtkom i to je to.

Već sam spominjala da je april mesec čistoće kod nas u našem gradu. Iznešen otpad probajte na neki način do odnošenja zaštiti. Vetar svašta zna učiniti, a mi smo na severu.

Ovo i nije baš najbolji primer ali je dobar pokušaj.

Otpad. Ipak lepše  zvuči ovako rečeno, nego smeće, zar ne?

Zanimljiva  prezentacija, njena  svrha,  probudjeno interesovanje, dizanje svesti, preneto znanje, i ono najvažnije pokretanje   slušaoca na akciju  je pravo  umeće. Menadžer projekta Andrija Penzeš nam je ovo na najbolji načim pokazao. Naveo nas je prvo na razmišljenje a zatim i na konkretne korake.  Probaću delić toga preneti i vama.

Kako je i red trebalo bi prvo krenuti sa osnovnim podacima.

Veoma bitno je znati da komunalni otpad koji mi stvaramo na deponijama postaje aktivan. Njegovom  aktivnošću nastaje plin (metan i ugljendioksid), a koje opasnosti sve mogu nastati   trebali bi smo svi biti svesni jer  lako  može doći do požara pa čak  i eksplozija.

Šta deluje na promenu klime – “efekat staklenika”, a uzročnik je jednim delom  i deponijski plin. O efektu staklene bašte možete pročitati i OVDE a i slika Vam govori sama za sebe.

Da li smo se ikad zapitali kako se upravlja otpadom u Srbiji?  Da li mi tačno znamo  šta uopšte znači upravljanje otpadom?

Trebamo li ovako bacati smeće?

Ovako se ne upravlja otpadom!

Sistem, skup mera i aktivnosti kojima  se obezbedjuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu a sprovodjenjem propisanih mera je upravljanje otpadom. Pored ostalog,  ono treba da podrazumeva  i odredjivanje vrste,  klasifikaciju otpada i organizaciju njegovih tokova.

S’  pravom svi možemo reći, što  je istaknuto  i na samoj tribini,  da je upravljanje otpadom u Srbiji još uvek neadekvatno. Jedan od najvećih problema predstavlja opasan otpad koji se ne sakuplja posebno  i odlaže se bez prethodnog tretmana.

U našoj somborskoj  bolnici se steriliše i drobi  sav medicinski otpad. Samim tim   se smanjuje  i  njegova zapremina i lakše se  naravno dalje upravljanja njime.

Medjutim šta je sa privatnim bolnicama, ambulantama, kojih je sve više? I ovo je još jedan problem na koji moramo misliti i za koji treba pronaći rešenje.

Šta mi kao pojedinci radimo kada recimo vidimo da se ispred naših kola zaustavlja vozilo, sa  prikolicom i istresa pored puta sadržaj te prikolice?  Ne retko  smo bili svedoci takvih radnji. Obično bi to bila uginula stoka ili čak ubijeni   psi i mačke. Ili još gore, iz kola koja su samo zastala,  baci se kesa sa još živim mačićima. Da li smo ikad zapisali broj kola takvih ljudi, da lli smo možda slikali, a većina nas ima danas mobilne?

Ne,  obično produžimo, čak možda i opsujemo  dotičnog “gospodina” i na tome se sve završava. Da li smemo okretati glavu u stranu? Smemo li reći to se nas ne tiče?  Pa tu i mi živimo! Da li se možda bojimo prijaviti? Verovatno  mnogi,  sigurna sam, ali da li se zapitamo da li je  voda koju pijemo  ispravna ili ćemo i tada  opet samo kukati i psovati, ali  sada verovatno “nadležne”. Nikog drugog. Pa oni su morali, trebali……

Da se malo pozabavimo i brojkama. Prepisane su iz publikacije izdate od strane grada Sombora.

CITAT: ” U Srbiji se sakuplja oko 60 – 70 %  komunalnog otpada ( oko 2,2 miliona tona godišnje). Prosečni stanovnik u Srbiji stvara oko 290 kg otpada godišnje. Većinu komunalnog otpada oko 63% proizvode domaćinstva dok privreda stvara oko 27 %. Trenutno u Srbiji postoji oko 180 zvanično registrovanih deponija za odlaganje komunalnog otpada. Lokacije za odlaganje otpada ne zadovoljavaju tehničke uslove sanitarnih deponija. Pored toga,  postoje stotine ilegalnih smetlišta različitih veličina u selima i po obodima gradova (samo u Vojvodini više od 1000).”

Direktor Javnog komunalnog preduzeća “Čistoča” iz Sombora,  Andrija Penzeš je izneo pored ostalog i da je osnovni metod tretmana otpada u Srbiji odlaganje na deponiji. Primarna separacija komunalnog otpada je propisana Zakonom i predvidja odvajanje  papira, plastike, stakla i metala u posebne kontejnere, ali na žalost takav način odlaganja ne funkcioniše baš svuda u praksi.

Somborci neće više da čekaju, kante su na svojim mestima.

Mnogi od nas,  otpad, smeće kako ga mi zovemo,  kojeg žele da se reše spaljuju u svojim dvorištima ne razmišljajući o emisiji (ispuštanje zagadjujućih materijala ili energije  u životnu sredinu) i imisiji ( imisija je koncentracija zagadjujućih materijala i nivo energije u životnoj sredini  kojom se izražava kvalitet životne sredine u odredjenom vremenu i prostoru) u vazduhu od paljenja otpada , deponovanja pepela i gubitka prirodnih resursa.  Rade ovo naši ljudi čak i na svojim poljoprivrednim zemljištima.

Da li smo se nekad zapitali kakvo  povrće i voće kupujemo  na pijaci, kojeg kvaliteta? Mi ćemo pitati….ali šta…… da li je prskano i….a da li smo se zapitali gde dotični proizvodjač  drži stare akumulatore, kojih sigurna sam ima, te otpadna, takozvana preradjena ulja, gume,……

Sve ovo je problem zbog našeg još uvek niskog nivoa svesti o upravljanju otpadom,  zbog neadekvatnog tretmana, ne postojanja reciklažnih dvorišta, nedovoljnog broja kanti ali dobrim delom  i zbog nedovoljne inspekcijske kontrole i kaznene politike. Medjutim nikad ne smemo preskočiti nas same.  Koliko  mi  svojim činjenjem ili ne činjenjem doprinosimo povećanju već i onako velikog problema? Ne zaboravimo, krajnje je vreme da počnemo misliti na drugačiji način. Rezervnu zemlju nemamo.

Naše prirodne resurse i životnu sredinu možemo i moramo štititi.  Razmislite malo,  ne stvarajmo komulani otpad  od nečega što sadrži mnoštvo sirovina koje se izdvajanjem ponovo mogu upotrebiti. Samo ono što se ne može ponovo upotrebiti se odlaže na deponije. To treba da  nam je uvek na pameti.

Svaki grad bi morao da ima reciklažno dvorište. Nadamo se da će ga i naš grad uskoro imati, jer ne zaboravimo nije sav otpad smeće i razmislimo malo,  otpad  može biti i  sirovina ali kad je na pogrešnom mestu  tada je  otpad.

Zašto svi ne bismo sledili primer našeg sugradjanina, Dušana Bečanovića, vitalnog dedice od 87 godina, koji je u bačenim pločicama (gradjevinskom otpadu) video inspiraciju za stvaranje pravih umetničkih dela.

Malo pojašnjenje šta je sve čika Dušan koristio za izradu ovog zida.

Ni stare flaše ne treba bacati. Sve se da iskoristiti.

I za kraj ovog posta postavila bih pitanje svima nama. Ko stvara otpad?  Svi mi! Ipak smo mi jedino biće koji ga stvara i to sve više i više.

Čika Dušan kaže: “Ja ne želim ovakav Sombor!

Ja uživam u svom dvorištu i cveću!

Uzak zemljani putić na ulasku u kuću takodje sam iskoristio. Mnogo je lepše ovako!

Ni malo ostrvce oko transformatora nisam poštedeo. :)

Svaka površina može biti mala cvetna oaza. Učimo se od našeg  dekice,   istinskog ekologa.

Web sajt na kojem možete mnogo više pročitati o samom projektu podizanja javne svesti o upravljanju otpadom se nalazi  OVDE

11 реаговања на овај чланак

  1. Објављено од стране sopran87 на 10. април 2010. у 20:38

    Dekica bas zna kako… Svaka cast, za razliku od mnogo mladjih koji ne brinu o tome, on se bas potrudio. Lepa ideja, nadam se da ce biti sprovedena u delo! :-)

    Одговор

    • Објављено од стране verkic на 11. април 2010. у 00:10

      Da nisam videla svojim očima možda bih i posumnjala, ali čika Dušan je zaista neko u koga bi mnogi mogli da se ugledaju.
      Nego šta nego ćemo sprovesti. Mi somborci smo uporni i kad nešto rešimo ……. :)

      Одговор

  2. Објављено од стране marouk на 11. април 2010. у 00:33

    Jao sto je lepo!
    Kreativnost + otpad, pardon mnogo otpada – milina u basti :)

    Одговор

    • Објављено од стране verkic на 11. април 2010. у 00:45

      Predivno je zaista kad neko ima ovoliko strpljenja i želje iskoristiti sve što se može, a o kreativnosti i da ne govorim.
      Ja sam oduševljena! :)

      Одговор

  3. Објављено од стране Akija на 12. април 2010. у 14:01

    Bravo za dekicu Dusana :) svaka cast na kreativnosti i pre svega volji da u tim godina radi nesto ovako divno.

    Одговор

    • Објављено од стране verkic на 12. април 2010. у 14:07

      Ostala sam bez teksta kad sam videla. Neko u tim godinama, a ne dozvoljava sebi da bude neaktivan.
      Sada pravi betonske ploče u koje slaže crepiće. Slikala sam, staviću u jedan poseban post :)

      Одговор

  4. Објављено од стране zoranaruza на 12. април 2010. у 14:07

    Bravo za Deda Dusana!
    Odlican post, dobra angazovana tema za blog.
    Saljem dalje… :)

    Dozvoli mi da iskoristim priliku da pozovem citaoce tvog bloga na ucesce u foto konkursu Noci muzeja u Novom Sadu sa EKOLOSKOM temom – “Ja ZA zivot planete”. Neka njihove fotografije pokazu kako zivimo, kako se odnosimo prema svojoj zivotnoj okolini, prema svom, ali i komsijinom dvoristu i sta bi svako od nas mogao i morao da ucini da bi se to promenilo. Vise o konkursu:
    http://www.probjave.com/objava/20100320_fotokonkurs-noci-muzeja-u-novom-sadu

    Pozdrav!

    Одговор

  5. Објављено од стране drveniadvokat на 12. април 2010. у 14:32

    Svaka čast! Da je barem više ovako ekološki svesnih i nadasve kreativnih ljudi . . . uživali bismo.

    Одговор

    • Објављено од стране verkic на 12. април 2010. у 21:27

      Svi moramo svojim delom na bilo koji način doprineti podizanju svesti. Malo po malo, neke stvari moraju nam ući u glavu. :)

      Одговор

  6. [...] otpadom, učitelji, Veliko spremanje Srbije. Оставите коментар Sećate se deke Dušana čoveka sa 87 godina? Ako može on svaki dan zašto ne bi mi jedan dan u godini. Danas 05. 06. [...]

    Одговор

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 33 других пратиоца

%d bloggers like this: