Zbog čega #pratipetak?

Često sam se za ovih par meseci koliko imam otvoren  nalog na twitteru,  pitala šta  ljudima znači #pratipetak ili #followfriday. Da li je samo puko nabrajanje imena u tweet-ovima što iz ovog ili onog razloga, ili…… Ne želim i ne mogu pisati u ime nikoga niti imam pravo čak ni pretpostaviti zašto to neko drugi činei, ali moje mišljenje mogu…….imam pravo reći.Na samom početku, iskreno, ni ne znajući kako se i šta radi na twitteru,  bila sam iznenadjena kad sam videla sva ta silna imena ispisivana  petkom.

Te tako, ajde, brzo Vera, nemoj biti izuzetak, traži….nadji….stavi. Redovno ja,  jedno vreme,  svaki petak brže bolje “odradjivala što je trebalo”. …….No, sad, kod mene ne može ni jedan tekst da prodje bez onog medjutim, tako i sada…….. medjutim, ubrzo lupih se po glavi i kažem (pričam ja tako sama sa sobom često ) :

- STANI VERA!  Šta sad to znači? Jeste stavila si tamo…. ljudi su to videli… pročitali …..i …..

Odlučih tada da moj #pratipetak bude drugačiji. Da mojim followerima zaista pokažem da mi je stalo do njih.

Ali kako, šta, na koji način….. u prvi momenat nisam znala,  sem da želim nešto drugačije, nešto posebno, nešto što do sada  nije…… nešto na osnovu čega će svi moći videti da sam i ja neki trud i vreme uložila u njih kao i oni pišući na svom blogu.

Tako je na ovom blogu nastao  #pratipetak na način džepne venere.

Primetila sam vrlo brzo da mi je i posećenost bloga nakon toga porasla. Ne mogu reći da mi nije drago, lagala bih, samo kako sam uvek bila iskrena biću i ovog puta.

Sve blogove i njihove tekstove koje sam ikad linkovala sam zaista pročitala. Od prvog do zadnjeg slova, komentare na njih takodje. Dosta sam vremena uložila i bilo bi zaista glupo kad bih rekla da sam to radila smo zbog nekog dodvoravanja, ulagivanja  ili …..

O pojedinim  temama  čitajući imala bih drugačije mišljenje. Neke ne razumem, neki mi se čak nisu ni svideli ali zar je to razlog ne pročitati, pa čak i ponovo i …. sve dok ne bi…..Svako ima pravo na svoje mišljenje, svoj stav. Od toga treba krenuti, sve drugo će se samo od sebe složiti.

Ako sam na jednom blogu pronašla 50 tekstova koja su mi se dopala, ako sam u njima uspela pronaći nešto što me interesuje, ako sam uspela nešto naučiti, zar jedan ili dva možda  koji mi se i nisu baš…..znači da ne treba više da dolazim? Glupo bi bilo zar ne?

E pa,  zato,  dragi moji blogeri, twitter-aši, prijatelji,  zaista se trudim što više Vaših blogova dnevno obići, što više tekstova pročitati. Trudim se i broj blogova koje posećujem povećati.

Ne uspevam onoliko koliko bih želela, ali znajte svi ako bih se ikad prijavila za emisiju #sve_za_ljubav, da biste Vi bili ti koje bi…. kojima bih….. Od Vas sam mnogo naučila, zbog mnogih Vaših izjava postala sam čak i bolja osoba, mnogi od Vas su me u pravom momentu saslušali, pomogli, posavetovali. Mnogi su mi uputili reči pohvale, razumevanja.

Kako onda da ne cenim…..kako da mi bude teško….kako da Vas ne pratim?

Za svih mojih  467 followera jedno veliko #pratipetak